Na talasu indie leta, otkrila sam (tek sad) Wet Leg

U doba kada mi deluje kao da sve u pop kulturi liči na nešto drugo i redovno pomislim kako je neki novi album o kom svi pričaju samo savremena verzija nekog ikoničnog albuma iz prošlosti – a određeni muzičari i otvoreno sampluju stare hitove – retko kada se pojavi izvođač koji me iznenadi. Zbog toga se redovno vraćam poverljivim starim albumima, onima koje volim već godinama i čiji zvuk me nikada nije razočarao. Međutim, indie grupa Wet Leg nedavno me je transportovala u poptuno novi svet, podsetivši me zašto oduvek obožavam da otkrivam nove izvođače.

Danas, na žalost, većinu novih komada i izvođača otkrivam na društvenim mrežama. Zapravo, taj proces bih pre opisala kao nametanje nego kao otkrivanje, zato što to, u 90% slučajeva nije moj izbor, ali telefon uvek spustim sa nekim zaraznim stihom u glavi. Došlo je do toga da više ni lepe događaje ne pamtim po pesmi koju sam u to vreme slušala, nego po kratkoj melodiji koja mi se tada vrtela po glavi. Čak sam se za svoj rođendan probudila pevušeći refren pesme koju nikada do tada nisam u celosti čula, samo zato što je bio u trendu u tom trenutku. Ali Wet Leg sam otkrila više organski, posmatrajući lineupe velikih festivala. Štaviše, možda bi mi i promakli da ovog leta nisu apsolutno svuda – od Glastonburyja do Milanskog I-Days gde su nedavno nastupali pre Olivije Rodrigo – i da nije svako čiji ukus cenim podelio bar jednu njihovu pesmu. Naime, Wet Leg je pre nekoliko dana objavio svoj drugi studijski album Moisturiser, koji sudeći po objavama na društvenim mrežama, niko nije prestao da vrti, od kada sam ga poslušala, nisam ni ja. Zaista proživljavamo indie leto.

@wetlegband

Prva pesma koju sam čula – stari fanovi, ne osuđujte me – bila je davina maccall, a opušteni sanjivi zvuk naveo me je da dublje istražim njihovu diskografiju. Slušajući stare hitove s prvog albuma Wet Leg (nagrađenim s dva Grammyja!) počela sam da se zaljubljujem u specifičan zvuk i estetiku ovog indie rock benda iz Engleske. Ali novi album Moisturiser ipak je više po mojoj meri. Pesme nisu toliko britke, sarkastične i, pa, indie-sleazy, ali su melodične i zanosne, pri čemu bend ipak ostaje veran svojim dovitljivim, buntovnim i pomalo bizarnim tekstovima. Novi album posvećen je ljubavi, queer odnosima i rocku – i tom kombinacijom su me kupili.

Stihovi novih pesama su na granici da budu romantični kliše, previše slatki za ovaj tradicionalno melanholičan žanr – od You are my favourite human being, preko I like you/Every day starts and ends with you, pa sve do I don’t mind where we’re going/If it’s your hand, baby, I’m holding. Međutim, kombinujući ih s Rhianinim zavodljivim šaputavim glasom, energičnim punk instrumentalom i pomalo bizarnim metaforama, Wet Leg od ovih romantičnih pesama gotovo da stvara svoj sopstveni žanr, koji mi se dopao jer zaobilazi patetiku. Wet Leg je oduvek inspirisan horor filmovima, nadrealnim svetom, i neobičnim elementima koji igraju na granici jezivosti – što se reflektovalo i u nizu romantičnih pesama. Tako je komad Jennifer’s Body pesma o opsesivnoj, sveobuzimajućoj ljubavi, dok Liquidize ljubavi pristupa s provokativnijim i otkačenijim tekstom. Baš u tom komadu se pojavljuje stih koji mislim da savršeno opisuje energiju celog albuma: So many creatures in the fucking world, how could I be your one? Be your marshmallow worm?

@wetlegband

S novim albumom i sve brojnijom publikom, Wet Leg dokazuju da je indie rock živ i zdrav (Tumblr girls, rise up!). Zapravo otkad sam prvi put videla Rhian Tesdale, ponovo neprekidno razmišljam o Tumblru i indie sleaze estetici koja je bila popularna na njemu, jer ova muzičarka je njeno otelovljenje. Ima izuzetno dugu, roze kosu s narandžastim dip-dye pramenovima i stil koji bi mogli da opišemo kao savremeni soft grunge – sa nakitom na noktima i zubima, te jednostavnim ali pomalo neurednim outfitima koji izgledaju kao da se upravo vratila s after partyja. S druge strane, Hester se odlučuje za nešto ležerniju estetiku, unoseći savršen balans u tim.

„Sve vreme razmišljam: Da li se naša sreća istrošila? Je li ljudima još uvek stalo do naše muzike? Mnogo smo se izgradili od prvog albuma, zaista je bilo frustrirajuće. Ali osetila sam ljubav“, rekla je Rhian za Vogue o očekivanjima za novi album. S obzirom na to da sam u toku pisanja ovog članka naišla na još desetak objava o grupi Wet Leg – kao i snimaka s nedavnih koncerata, zbog kojih me muči neverovatan FOMO – stičem utisak da muzičarka ne treba da se mnogo brine. Novi album naišao je na mnoštvo pozitivnih reakcija starih i novih fanova i lansirao bend pravo u centar pažnje. A ako mene pitate, Wet Leg je stigao baš u pravo vreme da oboji svetsku muzičku scenu i moju letnju indie playlistu.