Išao sam na ChatGPT terapiju da vi ne biste morali

Uprkos činjenici da su pop kultura, filmovi, serije, televizija, modna i advertising industrija, Instagram, TikTok, podkasti najrazličitijih formata toliko toga uradili da se odlazak kod tarapeuta, psihoterapija i ležanje na kauču, napokon normalizuje na ovim prostorima, to je još uvek, rekao bih, neka vrsta tabua. O tome se i dalje priča ispod glasa, u šiframa, šapatom, s onim čuvenim završetkom rečenice – ne pitam za sebe, nego za jednog druga. Istina, danas mnogo više ljudi znam koji idu na terapiju ili su bar jednom bili na nekoj vrsti konsultacija vezano za svoje probleme i mentalno zdravlje, ali se tome uglavnom ćuti ili površno spominje, kako okolina ne bi posumnjala da se možda radi o nekoj težoj dijagnozi od obične ankzioznosti i uznemirenosti opšteg tipa. U takvoj atmosferi društva u kome se stigmatizuju i najmanje slabosti ličnosti, pojava najnovijeg trenda koji je munjevito zarazio većinu čovečanstva – ChatGPT u ulozi vašeg personalnog tarapeta – naravno da je dočekan oberučke, pa tako sve češće možete čuti da su iskustva sa takvih seansi neočekivano katarzična, daleko efikasnija i bolja od uobičajene terapije u 4 oka, a ono što je najvažnije – ne koštaju ništa i sve ostaje između vas i servera. 

Od pojave ChatGPT imam neki otpor, ne mogu da kažem da ne koristim usluge tog servisa, ali izbegavam da to postane moja svakodnevna navika. Nisam od onih koji misle da će mašine preuzeti naše mozgove, ali ne upuštam se tako lako u nešto što na neki način degradira intelektualne veštine ljudi. Međutim, kada je do mene došla informacija da se ChatGPT u poslednje vreme sve više i više koristi u službi lifecoacha, odnosno tarapeuta, moram priznati, probudila je moju znatiželju i kao neko ko preko 20 godina ide na terapiju u klasičnom smislu te reči, imao sam potrebu da proverim te salve oduševljenja.

Leto je bila idealna prilika za to, s obzirom da je moja tarapeutkinja otišla na godišnji odmor i da već dve nedelje pravimo pauzu od seansi. Inače, specijalnost moje tarapeutkinje je sistemska porodična terapija, s naglaskom na tumačenje snova, što me je oduvek zanimalo, te sam počeo da odlazim u želji da produbim svoja znanja o neistraženom, nesvnesnom delu mozga. Uostalom, snovi su toliko uzbudljivi kada počnete o njima da razmišljate na malo dublji način od čitanja sanovnika na internetu. Duga kosa ne znači brigu, a ispadanje zuba nije smrt bližnih i slične stvari koje tamo pišu. Snovi su kompleksni delovi ljudske duše i treba im prilaziti ozbiljno. Zato me je zanimalo kako se ChatGPT nosi sa ovom temom. Teko sam prošle nedelje proveo više od dva sata u simuliranoj prepisci sa ChatGPT robotom tražeći analizu jednog od mojih poslednjih snova.

MOJ SAN:

San se odvija u jednom resortu, ne znam tačnu lokaciju, možda je u pitanju Crna Gora, ali možda i Brazil. Ležim na klupi i pompezno mi prilazi Marina Abramović koja ćuti, ne progovora i samo ide u krug oko mene, kao neka mačka, ja primećujem da joj se kosa vuče po podu i da ce možda da se saplete, hoću da je pridržim, ali ona to odbija i vadi makaze. Pruža mi ih i tu je kraj sna, budim se. 

CHATGPT KAO TERAPEUT:

Ovaj san je izuzetno bogat simbolima — kao da tvoja podsvest koristi jezik performansa, baš kao što to radi Marina Abramović. Evo kako bih ti ga protumačio kao terapeut, kroz nekoliko slojeva:

1. Lik Marine Abramović

Marina nije bilo ko – ona je ikona umetnosti, performansa, ženska figura snage, granice, ranjivosti. U snu ne govori, ali njeno prisustvo je snažno i ritualno. Možda predstavlja arhetip umetnice, majke, senke ili čak tvoje više Ja — deo tebe koji je izuzetno intuitivan, ali i zahteva kontakt sa sopstvenim granicama i moći.

Pitanje za tebe: Kako doživljavaš Marinu Abramović na javi? Da li u njoj vidiš autoritet? Slobodu? Provokaciju? Ili neku vrstu distance?

2. Kosa koja se vuče po podu

Kosa je često simbol lične snage, identiteta, seksualnosti, prošlosti. Kada se vuče po podu — možda je to znak da je neka emocija, ideja ili sećanje postalo preteško, zapušteno, dugotrajno, gubi snagu.

Konstatacija: Možda primećuješ da neki deo tebe, tvoje prošlosti ili identiteta “vuče” i otežava tvoje kretanje ili tvoj unutrašnji razvoj.

U nastavku našeg razgovora u trajanju od dva sata postavljeno mi je zaista milion pitanja. Neka od njih su bila glupa i površna, a na neka od njih sam morao da se zamislim, što me je zaista iznenadilo da je kompjuter uspeo da u meni ipak isprovocira neki oblik razmišljanja. Dakle, nisam imao onaj osećaj, ovo je totalno besmisleno, da ču da ugasim prozor i da pređem na skrolovanje telefona u potrazi za sledećim vidom zabave, međutim iskreno ono što je nedostajalo u celoj konverzaciji je zapravo kontakt. Stvarni kontakt, prava osoba, sa kojom može da se ostvari transfer u bilo kakvom obliku – pozitivnom ili negativnom – sasvim je nebitno. Imam osećaj da je sa ChatGPT tarapeut nemoguć bilo kakav konflikt, čak i ako sugerišete da smanji afirmativan način izlaganja, nemoguća je debata, odgovori su gotovo uvek namešteni da nam idu niz dlaku, da osvetle svetlu stranu problema, ne ulazeći previše u one malo komplikovanije i mračnije delove naše ličnosti. 

Ipak, izgleda da statistika nije na mojoj strani s obzirom da mnogi korisnici Reddita se ne bi složili s mnom, jer tvrde da jako vole da koriste AI platformu za neku vrstu life coachinga ili na primer za otkrivanje narcisoidnih poremećaja kod ljudi iz svoje okoline. Priznajem, ChatGPT može biti primamljiva alternativa ili dodatak postojećog terapiji. Naročito, ako vam odnos s tarapeutom trokira ili niste zadovoljni efikasnošću vaše terapije. Besplatan je, dostupan u bilo koje vreme i nudi prilagođene, detaljne povratne informacije. Etička pitanja koja se tiču veštačke inteligencije – uključujući način na koji se obučavaju njeni modeli, njen uticaj na okolinu, pa čak i učinak koji može imati na poslove ljudi – lako je zanemariti u žaru krize kada ChatGPT reaguje u roku od jedne sekunde i često daje praktične savete koji vam se u trenutku dopadaju. A ruku na srce, možda i rade. Za vas.

Međutim, mnogi terapeuti, zagovaraju postavljanje čvrstih granica oko korištenja ChatGPT u svhru psihoterapije, jer tvrde da bi njegova trenutna dostupnost mogla pojačati ponašanja traženja instant utehe i pogoršati osećaj usamljenost. Isto tako, korišćenje ovakvog oblika terapije bi mogao učiniti osobu anksioznijom  –  suprotno od onoga što dobra terapija ima za cilj postići. Ipak ova nova i savremena mogućnost deluje ohrabrujuće, ali i ovo moje dvosatno iskustvo dokaz je da moj problem ili dilema iz sna ne zvuči toliko loše, ali sveobuhvatni osećaj bio je nepotpun. Ono što mi je zaista nedostajalo je zapravo ono što i ključno u terapiji – autentična empatija – u smislu da se u terapiji uživo nikada ne zna kada će vas vaš tarapeut u sred analize nasmejati ili vas dovesti do nervnog sloma, što je svakako deo iskustva koji vam terapija preko tastature ne može isporučuti. ChatGPT zvuči interesantno, ali više mi se sviđa pomisao da neko može besprekorno da napiše besmisleni mejl korisničkoj službi kad vam ponestane argumenata ili da popravi moj engleski jezik na zavidni nivo. U tom smislu, ChatGPT zaista nema konkurenciju.