12 preplavljujućih misli koje sam imala dok sam gledala F1: The Movie

Priču ste sigurno već negde čuli: neko se nakon uspešne karijere vraća još jedanput da bi pobedio starog neprijatelja / ponovo ušao u ring / izveo poslednju pljačku – iako je stariji, zaboravljen i zarekao se da to više nikad neće uraditi. Dobro došli u još jedan film ovog žanra: F1: the Movie, a koji me je uprkos svojim predvidivim holivudskim zapletima i raspletima, potpuno osvojio. Štaviše, soundtrack slušam na repeat, likove sam zavolela kao da su mi najrođeniji, i ne prestajem da analiziram sve one segmente koje sam možda propustila u svoj toj napetosti, ludilu i emocionalnom naboju. Čak iako me akcioni filmovi nikada preterano nisu zanimali. Čak iako o Formuli 1 ne znam gotovo ništa. I čak iako sam u bioskop došla bez ikakvog predznanja i očekivanja. Ovo su misli koje me prethodnih 24h ne napuštaju (spoiler alert!).

Lewis Hamilton je koproducent 

Lewisovo ime na uvodnoj špici isprva mi se činilo kao dobar marketinški trik, međutim sedmostruki svetski šampion Formule 1 i izvršni producent F1: The Movie, zaista je imao ključnu ulogu u stvaranju autentične trkačke atmosfere. Bio je uključen od rane faze razvoja scenarija, aktivno sarađujući s rediteljem Josephom Kosinskim i producentima poput Jerryja Bruckheimera i Brada Pitta, a najviše je pomogao u tehničkim detaljima koji se tiču same trke, kako bi njihov prenos bio što verodostoniji. Brad je rekao da bez Hamiltonovog angažmana „doslovno ne bi mogli da naprave film“. Ne samo da mu je pomogao da shvati psihološki i fizički izazov vožnje Formule 1, nego je i vozio sa njim. I zaista, ako stavimo sa strane preuveličane efekte tokom čitavog filma, ovo je jedan od retkih koji nas je po prvi put odveo iza staze, i pružio osnovu za razumevanje kompleksnosti čitave jedne trke: od strategije, unapređenja automobila, simulacija. Pored toga, u filmu su se našli i prikazi stvarnih vozača u paddocku, na podijumu, kao i poznata medijska lica jer je sniman tokom održavanja stvarnih trka.

Muzika Hansa Zimmera živi u mojoj glavi rent-free

Ne mogu dovoljno da opišem koliko volim muziku Hansa Zimmera – od filmova The Da Vinci Code (2006), Inception (2010), 12 Years a Slave (2013), Interstellar (2014), No Time to Die (2021), on već četiri decenije komponuje za neke od najpoznatijih i najuticajnijih filmova svih vremena. Ovog puta, njegova virtuoznost da spoji elektronsku muziku sa simfonijskim orkestrom – doseže vrhunac, i to u glavnom soundtracku filma, koji je istovremeno i transcedentalan, i savremen. Verzija istog sa Donom Toliverom i Dojom Cat ovog će se leta zasigurno naći na plejlistama klubova na grčkim party ostrvima (na sve to, Lose My Mind prati i jednu od najupečatljivih scena u filmu). Na taj način, njegovo stvaralaštvo izlazi van okvira prestižnih dvorana kao što je Royal Albert Hall i ulazi u polje mainstreama. Među ostalim muzičkim zvezdama na F1 albumu nalaze se i Tate McRae sa Just Keep Watching, a tu su i Rosé iz grupe Blackpink, Raye, Ed Sheeran, Burna Boy, Peggy Gou, Tiësto, dok Zimmer ostaje glavni producent.

Ne verujte Bradu Pittu

Obično kada vidim hype oko Brad Pitta, zaobiđem ga u širokom luku. Daleko od toga da isti ne razumem – naročito kada se pojavi preko XXL bioskopskog ekrana, tako dobro manevrišući svojim imidžem najpoželjnijeg muškarca na svetu. Na trenutke te sentimentalno podseti na Troyu, Mr. & Mrs. Smith, pa i na Meet Joe Black, nismo tada još poznavali pravo lice Brada Pitta, a kao i od svakog toksičnog muškarca, prvo nam se zavrti u glavi od silnog samopouzdanja i harizme, a onda nam se o istu glavu to i obije. Promotivna turneja F1 bila je pažljivo izrežirana, a Brad Pitt je uložio ozbiljan napor da se ponovo pozicionira kao oličenje nenametljive, iskrene holivudske zvezde s primesama ranjivosti. Da, borio se s alkoholizmom – ali je to navodno prevazišao. Njegova nova partnerka u tridesetim, Ines de Ramon, predstavljena je kao opuštena i prijatna, za razliku od bivše koju bi želeo da javnost zaboravi. Na crvenom tepihu za londonsku premijeru, Brad se čak ponovo susreo s Tomom Cruiseom, svojim kolegom iz filma Interview With the Vampire. Bio je to prvi put da su javno viđeni zajedno od 2001. godine – ne bi li probudili nostalgiju. Sve je to dobro osmišljena kampanja šarma koja ima za cilj da zamagli, pa čak i potisne, optužbe za nasilje nad bivšom suprugom Angelinom Jolie. Pitt je u toj rehabilitaciji toliko uspešan da većina javnosti ni ne zna šta to tačno on pokušava da popravi. A ako vam treba podsetnik: sudski dokumenti navode da je tokom leta 2016. godine u privatnom avionu Brad fizički nasrnuo na Angelinu – gurnuo je uz zid, tresao je i polio alkoholom dok je spavala. Kada su njihova deca pokušala da je zaštite, navodno je fizički napao jedno od njih. Pet dana nakon tog incidenta, Jolie je podnela zahtev za razvod (koji je finalizovan tek u decembru 2024). Da se ne udaljimo mnogo od teme – čitajte, istražite, i ne dajte se zavarati.

Javier Bardem je već mnogo bolji

Malo mi je laknulo kada sam ugledala Javiera, bila je to dobra protivteža posrnulom Bradu. Njegov je narativ o ženama, porodici, ali i dešavanjima u svetu, sušta suprotnost Bradovom, zbog čega nije samo jedan od najpoznatijih, već i od najpoštovanijih glumaca. U filmu, tumači Rubena Cervantesa, bivšeg F1 vozača i vlasnika tima APXGP, koji moli Sonnyja Hayesa (Brad Pitt) da se vrati na stazu i spasi njegovu ekipu. Iako pre angažmana nije bio veliki ljubitelj trka, kako sam kaže – jedva zna da vozi auto, Bardem je intenzivno pripremao lik gledajući dokumentarce poput Drive to Survive, razgovarajući sa pravim vođama tima i posmatrajući psihološki pritisak u paddocku. Na snimanju tokom stvarnih F1 vikenda, Bardem je uspeo da prenese unutrašnju borbu ambicioznog lidera, čoveka koji balansira između poslovnog pritiska i vere da samo Sonny može spasiti tim. U ljudskom prikazu vođe koji drži ekipu na površini, Bardem je dao liku emotivnu dubinu koja se retko viđa u sportskim dramama. I štošta nas naučio o lojalnosti – zajedno sa Sonnyjem, ali o tome ćemo kasnije.

Sećamo li se Damsona Idrisa na Met Gali 2025?

Čim se u kadru pojavio Damson Idris, setila sam se njegovog nezaboravnog dolaska na Met Galu 2025 u trkačkom automobilu, F1 odelu i sa šljokičavom kacigom. Svi su bili pomalo zbunjeni, dok na plavom tepihu nije skinuo radnu uniformu i pokazao svoje lice (kao da je pravi showman), ali i odgovor na temu Tailored For You. Damson igra mladog i ambicioznog vozača Joshuae Pearcea, koji unosi napetost i rivalstvo u priču. Njegov odnos sa Sonnyjem Hayesom (kojeg igra Brad Pitt) je oličenje sukoba iskusnog veterana i novog talenta koji želi svu slavu za sebe. Njihov odnos je složen: tu je i odbojnost, i divljenje, i borba sa ličnim izazovima. Joshui ništa ne ide na ruku: Sonny ga iskušava, potom doživljava ozbiljnu nesreću, propušta trke, a onda se vraća i skoro pobeđuje. Skoro. Od svih holivuskih klišeiziranih zapleta i raspleta u ovom filmu, možda mi je i najlepša ona koja govori o važnosti postojanja tima, podrške i lojalnosti. Tek kada savladaju ove lekcije, Sonny i Joshua postaju nepobedivi.

Photo: Getty Images

Blockbuster ne bi bio blockbuster bez mnogo holivudskih klišea

Iako je F1: The Movie vizuelno impresivan, vrlo je kritikovan zbog uobičajenih holivudskih klišea. Pre svega, film prati arhetipski narativ “propalog heroja“ koji se vraća u igru. Ima tu i mnogih drugih već viđenih obrazaca kao što je ljubav između glavnog vozača i tehničarke – setimo se filmova Top Gun: Maverick, Days of Thunder i Gran Turismo. Svaki lik ponaša se na vrlo predvidiv način, dobri ostaju dobri do samog kraja, ispunjujući naša očekivanja i simpatije, a loši, zadržavaju status loših. Isti je slučaj sa predvidivim zapletima i raspletima, na sreću, jer je film vrlo napet u određenim segmentima, i nekako je taj sveprisutni osećaj da će usledeti happy end – umirujući. Dodatno, kritičari primećuju da narativni nagib dramatičnih trkačkih sudara i brzih oporavaka služi više efektnom prikazu nego realističnom portretu F1. Ipak, čine ovaj film blockbusterom i vrlo otvoreno „sjajnim spektaklom prepunim klišea“. Da se razumemo, ovaj spektakl prepun klišea definitivno nije mesto gde bi trebalo da razglabamo o tome da li je nešto bilo moguće ili ne, jer je film pre svega napravljen da postigne komercijalan uspeh.

Film se oslanja na Days of Thunder

Na TikToku, kruže viralni snimci koji upoređuju F1: The Movie sa filmom Days of Thunder iz 1990. godine, prikazujući gotovo identične scene koje sugerišu da novi film svesno koristi istu formulu. Od strastvenog poljupca, trka i čitave atmosfere, sličnosti su stvarne, no kritičari ukazuju da je preuzeta i sama okosnica filma – povratak iskusnog vozača, rivalstva s nadobudnim mladim kolegom, emocionalni rolerkoster i niz aktraktivnih trkačkih scena. Naravno, u savremenom duhu, sa punim potencijalom tehnologije i estetike prilagođene mlađoj generaciji.

Gde su ženski likovi?

U filmu postoje ukupno tri ženska lika sa primetnim ulogama, a sve one su definisane kroz odnose sa glavnim junakom, Sonnyjem Hayesom. Irska glumica Kerry Condon tumači inženjerku koja se u njega zaljubljuje, tako da njen lik ne dobija prostor za dublji razvoj i služi pre svega kao emocionalna podrška Pittovom liku. Ima tu i priče o klasičnoj muškoj fantaziji iskupljenja, u kojoj žene ulaze i izlaze iz kadra kako bi osvetlile unutrašnju transformaciju glavnog junaka, dok same ostaju u senci. Ovakav pristup ostavlja utisak da film, uprkos savremenoj estetici, ostaje vezan za tradicionalne narativne obrasce u kojima žene nisu nosioci priče, već funkcije unutar tuđe. Postavlja se pitanje i šta se desilo sa likom Simon Ashley, koja je učestvovala na svim promocijama F1 od početka godine, a kadrovi sa njom su u poslednji čas potpuno obrisani.

Photo: Apple

Motivacione poruke su pomalo cringe

Iako ih inače ne smatram takvima – ali možda Brada Pitta ne mogu ozbiljno da shvatim u ulozi motivacionog govornika. Scenario filma povremeno pada u klišeizirane i pomalo cringe dijaloge, ispraćene životnim lekcijama koje ne idu u dubinu, već ostaju preterano pojednostavljene. One-lineri bez slojevitosti. “Nada nije strategija“. Uprkos tome, film uspeva da prenese važnu poruku o upornosti i borbi, ali i o tome da nikada nije kasno da ostvarimo svoje snove, čak i kad je sve(t) protiv nas. Nešto poput savremene F1 bajke u koju samo treba da utonete sa kutijom kokica i ne razmišljate preterano.

Priča o lojalnosti me kupila

Naročito u današnje vreme gde svako svakog izda za šačicu benefita, pozicije ili slave. U ključnom trenutku filma, Sonny dobija ponudu da preuzme Rubenovu poziciju, i time izda svog prijatelja i nekadašnjeg kolegu, kako bi sebi osigurao finansijski stabilnu budućnost. Ponuda je primamljiva, ali ne za one s obrazom. Sonny je odbija, a na dan finalne trke u Abu Dabiju, taj čin se preliva u zajednički uspeh – on više ne vozi samo za sebe, već i za Rubena, spasavajući APXGP od raspada koji zbog kojeg bi tim ostao bez posla.

Photo: Apple

He’s flying momenat je veličanstven

Mislim da je čitava bioskopska sala prestala da diše kada se film utišao, Sonny nastavio da vozi ka cilju, bez glasa, bez misli, bez drugih automobila na stazi. Reč je o tome da na kraju filma on uspeva da oživi osećaj slobode i lebdenja na stazi, a za kojim je sve vreme tragao. U tom režimu, sve drugo postaje nevažno, nečujno i nevidljivo, u potpunoj je harmoniji, o čemu je ranije tokom filma razgovarao sa Kate. Ovo označava povratak sebi, svojoj svrsi i onom unutrašnjem detetu koje nije uspelo u mladosti da ostvari svoj san, a sada prevazilazi prošle traume. Happy End koji nam je bio potreban.

Film predugo traje

Mi kao juče da smo došli, šapuće mi kolega negde pred sam kraj filma. Iako sve vreme nesumnjivo drži pažnju, tri sata za akcioni film može biti iscrpljujuće i prosto – suvišno. Ali ako uzmete u obzir da je F1 s budžetom od oko 200 do 300 miliona dolara, najskuplji blockbaster, jasno je da se sve to moralo isplatiti. U produkciju je uložio Apple sa oko 70 miliona dolara, dok je Warner Bros za distribuciju potrošio dodatnih 30 miliona. Pored toga, brojni brendovi su bili uključeni kao sponzori, poput Tommy Hilfigera, Mercedes-AMG, IWC Schaffhausena i drugih, čiji su logotipi istaknuti na autu fiktivnog tima APX GP, kao i na vozačkim odelima i opremi. Marketinške kampanje uključivale su inovacije poput „haptic trailera“ za iPhone i veliku televizijsku promociju, što je doprinelo komercijalnom uspehu filma koji je u prvih deset dana zaradio preko 300 miliona dolara. Sve u svemu, trk u bioskope ako već niste!

Photo: Apple