Ovog leta na plaži čitamo knjige regionalnih autora koje su dostojne filma

Godinama nisam volela ekranizacije knjiga gotovo sa jednakom strašću sa kojom sam čitala romane na kojima su bazirane. Imala sam osećaj kao da je reč o svojevrsnoj uvredi samog romana, jer ako je toliko dobar, zašto ga ne pročitamo? U mojim mislima, film, pogotovo ako bi postao popularan, oduzimao je čitaocu užitak otkrivanja jednog u potpunosti novog sveta vlastitim tempom. A da ne pričam o tome da su me glumačke postave u adaptacijama popularnih romana mnogo puta strašno razočarale. Međutim, u poslednje vreme, počela sam da prihvatam ekranizacije knjiga kao dobru ideju, jer sam shvatila da izbor ne mora da bude ili-ili. Film mogu da posmatram kao dodatnu priliku da uživam u knjizi koja mi se svidela, dok knjige mogu da budu moja prilika da bolje razumem svet filma. Zvuči više kao win-win.

Sarajevo film festival prošle godine je pokrenuo program CineLink Books, sa ciljem da ojačaju vezu između izdavačkog i audiovizuelnog sektora bivše Jugoslavije. Svake godine, biraće nekoliko regionalnih knjiga za koje misle da bi mogle da budu odličan film ili serija. Ekranizacije romana mogle bi da budu sjajna prilika da regionalni autori postignu veću domaću ali i međunarodnu prepoznatljivost, zbog čega je ovo projekat kome se zaista veselim. Uži izbor Sarajevo film festivala podstakao me je da razmislim o domaćim knjigama koje su slikovite i uzbudljive poput filma. Zbog toga sam svoju listu letnjeg štiva proširila s novim naslovima za koje smatram da će biti savršen saputnik na godišnjem odmoru, ali i u toku letnjih dana koje provodim kod kuće.

U nastavku pogledajte listu knjiga koje smatram dostojnim filma, od onih koje su se našle i na CineLink Books listi, do hit romana koje lično želim da vidim na velikom platnu.

Balada o ubici i ubici i ubici, Dalibor Pejić

Mnogo volim romane koji prate grupu neznanaca u nesvakidašnjoj situaciji, za mene je to savršena formula za knjigu koju neću moći da ispustim iz ruku. Priča prati troje ljudi koji se slučajno nađu u istom automobilu na putu prema moru. Upoznajemo Relju koji pokušava da pobegne od svog života u gradu i transakcijskog odnosa sa starijom ženom, Janu koja putuje u rodno mesto svog preminulog ljubavnika i Pepola, misterioznog čoveka čije motive saznajemo u toku romana. Naizgled u potpuno različiti likovi prema kraju putovanja saznaju da ipak imaju nešto zajedničko – sve troje su nekoga ubili. Osim što zvuči kao podloga za uzbudljiv film, Balada o ubici i ubici i ubici je intrigantna knjiga koju ćete pročitati ekspresnom brzinom.

Prazne kuće, Danka Ivanović

Ni leti ne pokušavam da izbegnem kompleksne teme u knjigama – pre svega zato što ne verujem da knjige treba ograničavati banalnostima kao što su godišnja doba – a Prazne kuće Danke Ivanović dotiču ih se s dozom humora, zbog koje vam priča odgovara poput čaše hladne vode u toku vrelog dana. Reč je o knjizi koja je ujedno intelektualno zahtevna i čitljiva, fluidno hipermodernističko delo koje se ističe jezičkim majstorstvom.  Priča prati devojčicu koja odrasta u maloj, patrijarhalnoj okolini, u kojoj ona odstupa od konvencije. Inteligentna je i feministkinja, a sazreva u okruženju koje ne deli njene vrednosti. Svaka „prazna kuća“ u romanu simbolički predstavlja odsustvo ili prazninu u njenom životu, koje protagonistkinja pokušava da ispuni unutrašnjim promišljanjima ili spoljašnjim događajima. Ovaj roman našao se u širem izboru za nagradu Štefica Cvek

I onda opet, iz početka, Filip Grujić

I onda opet, iz početka, treći roman hvaljenog pisca Filipa Grujića, sasvim opravdano našao se na listi CineLine. Zbog njegove tematike i tona, ovaj roman vividno mogu da zamislim kao seriju, poput moje omiljene domaće serije Jutro će promeniti sve. Roman prati mladića na pragu tridesetih godina, koji je upravo izašao iz duge veze i suočava se sa svim posledicama toga. Rastrzan je između porodice, prijatelja, devojaka i obaveza, u gotovo bolno realističnom i duhovitom promatranju tridesetih godina. I onda opet, iz početka mnogi su prozvali „prvim pravim milenijalskim romanom srpske književnosti“, ali verujem da će se dopasti i starijim i mlađim generacijama.

Pitanje anatomije, Marina Vujčić

Pitanje anatomije počinje neobičnim oglasom gospodina Florijana Bauera, čoveka koji, spreman da izađe iz svoje zone komfora, traži gospođu za milovanje leđa (samo leđa!). Florijan ženi garantuje diskreciju i dobru zaradu, a Veronika Vinter, jedina osoba koja se javlja na oglas, u neobičnom poslu vidi izlaz iz svoje nezavidne finansijske situacije. Međutim, ni jedno od njih ne može ni da nasluti promene kakve će da izazove ovaj neobični spoj. Pitanje anatomije priča je o prijateljstvu, ljubavi i usamljenosti, u kojoj likovi prvo moraju da shvate sami sebe i svoja htenja, kako bi na posletku mogli da vole druge onako kako zaslužuju. Roman je pun nade, sreće, ljubavi, ali i tuge i usamljenosti – jer leđa su ipak deo tela koji najteže dotičemo sami.

Sve dobre barbike, Katarina Mitrović

My Year Of Rest And Relaxation je hit roman o devojci u depresiji, koja pokušava da se suoči sa svojom surovom realnošću i apsolutno je oduševio internacionalnu publiku. Na regionalnom nivou, Katarina Mitrović napisala je Sve dobre barbike, roman koj nas vodi u svet devojke koja je upravo navršila trideset godina i suočava se sa depresijom, strahom i osujećenošću. Ovaj roman je duhovit, uzbudljiv i čitak, a podseća nas na to koliko je važno govoriti o svojim psihičkim borbama i suočiti se s njima. Roman je ličan, ali je ujedno i pisan „za sve“, u protagonistkinjinim osećanjima mogu se pronaći svi koji žive, stvaraju i rastu u savremenom svetu. Imali smo Barbie film, a možda je vreme za ostvarenje o onim raščupanim, polomljenim barbikama, koje su mnogima i najdraže zbog sentimentalne vrednosti koju nose.

Čovjek vuk, Mihaela Šumić

Kao dete, volela sam bajke i basne, nestvarne priče za koje sam ipak nekako znala da su ukorenjene u stvarnosti i našim istinskim željama, nadama, ali i boli. Sada volim nadrealizam, žanr koji, po mom mišljenju, možda pogađa istu notu poput bajki u detinjstvu. Roman Čovjek vuk književnice Mihaele Šumić smešten je u imaginarnom selu Selvanto, koje možemo da zamislimo kao neko daleko mesto u Južnoj Americi, ali i kao bilo koji mali grad u regiji, gde vlada prikriveno nasilje, ljudi su preplašeni, a sistem korumpiran. Kroz selo se šire vesti o „čovjeku vuku“, kome meštani pripisuju nesreće i beživotna tela koja se pojavljuju u okolini. Politička elita se upušta u igre odmeravanja moći, crkva skriva sopstvene grehove, a lokalni učitelj Don Alirio je potresen, jer ne može da prestane da razmišlja o strašnoj noći koja se desila pre nekoliko godina, noći u kojoj je nestala jedanaestogodišnja Sabina Ordonjez. Kroz mit o „čovjeku vuku“ Mihaela Šumić portretiše zlo u ljudima, koje se hrani strahom i predrasudama.

Bespotreban čovjek, Edin Salčinović

Ponekad, stvari koje se dešavaju oko nas deluju tako nadrealno, stravično i groteskno, da je naša jedina iskrena reakcija da se nasmejemo na apsurd našeg postojanja. Upravo sa tom tematikom poigrava se Edin Salčinović, koji u debitantskom romanu crpi inspiraciju iz popularne i šund-kulture, donoseći priču iz ugla novinara crne hronike. Radnja pet priča koje sve uokviruje šesta, dešava se u Sarajevu. Odvija se bizarno ubistvo ratnog veterana, neuspela pljačka banke, slučaj pedofila ubice iz više klase, ubistvo suprugine majke iz klasnih pobuda te okultno ubistvo iz strasti. Svih ovih događaje Salčinović se dotiče sa dozom ironije, uspešno je kombinujući sa filozofskim refleksijama naše stvarnosti i „užasa postojanja“.

Strada fortunata, Olja Knežević

Ne dopustite da vas naslov i vedra naslovnica zavaraju, Strada fortunata nije vrckasti roman ceste – iako sadrži pojedine elemente istog. Ovaj roman priča je o Magdaleni, buntovnoj i progresivnoj mladoj ženi, koja u braku sa dominantnim i manipulativni Vitezom gubi svoje „ja“. Sa svojim Vitezom, Magdalena kreće na putovanje, koje na prvi pogled zaista izgleda idilično, posebno njenim prijateljicama zatrpanim kućnim obavezama i poslom. Na ovom putovanju, par dobija i dvoje dece, a Magdalena pokušava da se pronađe u ulozi dobre majke. Njihovo putovanje, koje je zapravo Vitezov beg od špijuna koji žele da ga ubiju, zaustavlja se u Londonu, gde se suočavaju sa kulturološkim razlikama. Ovo je roman o ženi sputanoj dominantnim mužem, koja pokušava da održi porodicu, ispuni očekivanja drugih, ali i da pronađe svoj put. Na posletku je to nastojanje dovodi u Zagreb, gde će biti samo svoja i otkriti snagu slobode.