Michael Rider u debiju za Celine vraća kontroverzne komade

Nijedan dizajner koji ove godine ima debi u novoj modnoj kući (a mnogo ih je) nema jednostavan zadatak. Za Michaela Ridera zadatak je bio preuzimanje uloge kreativnog direktora modne kuće Celine, u kojoj su svojevremeno bili Hedi Slimane i Pheobe Philo, revolucionarni i voljeni dizajneri. Na jučerašnjem debiju u Parizu – gde će uskoro biti predstavljena i nova Maison Margiela kolekcija, ovaj put s potpisom Glenna Martensa – dizajner je dokazao da mu uloga itekako leži. Vraćajući dobro poznate Celine elemente koje su popularizovali upravo Slimane i Philo, te donoseći lični pečat sa detaljima koji podsećaju na njegovo vreme u Polo Ralph Laurenu, Rider je kreirao kolekciju koja ujedno zadovoljava one koji vole status quo i modne entuzijaste koji su željni promene.

„Nadam se da ljudi žele stvari koje će da traju“, rekao je u backstageu za Vogue Runway. „Ali ne mislim da stvari koje će da traju treba da deluju neuzbudljivo. I mislim da kada se to dvoje susretnu, to je balans koji ja volim, stvari koje možeš da zadržiš i u kojima možeš da budeš ono što jesi. I koje su kvalitetne.“ Sa komadima koji plešu na granici između svakodnevnih klasika, poput izuzetno nosivih kaputa koji su integralni deo njegove prve Celine kolekcije, te onima koji dodaju dozu luksuza, poput svilenih marama, chunky nakita, i preciznog veza, Rider je uspeo da postigne balans o kome govori.

U svojoj debitantskoj kolekciji, dizajner vraća nekima kontraverzne komade i siluete karakteristične za njegove prethodnike. Tu su, pre svega ekstremno uske pantalone – da, zaista – po kojima je Slimane bio prepoznatljiv. Skinny pantalone prošetale su pistom u nekoliko muških i ženskih lookova, čineći da ljubitelje opuštenijih silueta u publici prođu trnci. Ali, iako delimično vraća ovaj model koji podvaja trendestere, uska silueta nikako nije jedina koju Rider predlaže. U kolekciji su se našle i ravne farmerke i široke krojene pantalone, koje sve zajedno predlažu demokratizaciju silueta pantalona.

Još jedna silueta koju Rider vraća jeste ona karakteristična za Pheobe Philo i modu osamdesetih – prenaglašena ramena i uzak struk. Ovaj oblik dizajner je predstavio na kaputima i sakoima sa izraženim naramenicama, ali i s jaknama čija ramena su ukrašena ornamentalnim dodacima. Tu je i serija jakni i pulovera ležernog kroja, koje za mnoge predstavljaju savršen baggy dizajn – dok su rukavi predimenzionirani, komadi odražavaju i siluetu osobe koja je nosi, suptilno se sužavajući u struku.

Celu kolekciju, zbog struktuiranih komada, te kragni koje proviruju iz predimenzioniranih gornjih slojeva, možemo da opišemo kao preppy. Michael Rider je poslednju ulogu kreativnog direktora imao u Polo Ralph Laurenu, zbog čega ovi old-school i kodovi inspirisani Ivy Leagueom uopšte ne deluju neobično. Štaviše, čine dašak svežeg vazduha kojim američki dizajner pušta svoj chic pečat na francusku modnu kuću, istovremeno poštujući Celine nasleđe i ustaljene dizajnerske kodove kuće.