Dermatološkinja otkriva 7 kardinalnih pogrešaka koje potajno uništavaju vašu kožu

Poznato je koliko je važno nanositi zaštitu od sunca kako bi se smanjio rizik od raka kože i umanjili znakovi starenja. Ali, ruku na srce: činite li to zaista svakodnevno, 365 dana u godini, bez obzira na kišu ili sunce, kako preporučuju dermatolozi? „U svakodnevnoj praksi i od svoje zajednice stalno slušam da mnogi, uprkos svesti o važnosti, to izbegavaju. Zbog straha od bubuljica. Ili jednostavno zato što ne vole lepljivo-masni osećaj koji mnoge kreme za sunčanje ostavljaju“, kaže specijalistkinja dermatologije dr Emi Arpa, koja pod svojim imenom vodi praksu u Berlinu i brend za negu kože.

Arpa je zato sebi zadala zadatak da razvije sopstvenu zaštitu od sunca koja je na koži toliko lagana da ćete je rado koristiti svakodnevno: „Formulacija zaštite od sunca sa visokim SPF-om, koja je uprkos tome lagana na koži, zaista je kraljevska disciplina, jer se upravo visoki moderni UV filteri, kakve mi koristimo, teško integrišu u formule budući da se otapaju gotovo isključivo u mastima“, kaže dr Emi Arpa i nastavlja: „S proizvodom Daily Defence smo u tome uspeli. Reč je o dva ultralagana fluida, jednom sa SPF 30 i jednom sa SPF 50, koji se oba superbrzo upijaju, ne maste kožu i ne začepljuju pore.“

No, ni najbolja zaštita od sunca ne pomaže ako je ne nanosite pravilno. Zato Arpa u nastavku otkriva 7 grešaka koje ona nikada ne bi napravila i objašnjava kako je ispravno.

7 grešaka kod korišćenja kreme za sunčanje koje dermatološkinja dr Emi Arpa nikada ne bi napravila

Greška br. 1: Ne koristite zaštitu od sunca svakodnevno

Bez obzira na vreme i nezavisno od toga da li ste unutra ili van, zaštitu od sunca trebali biste da nanosite svakog jutra. “Najveća greška koju zaista stalno primećujem je nekorišćenje SPF-a na dnevnoj bazi. Mnogi misle da im krema za sunčanje nije potrebna kada je nebo oblačno ili dok su u automobilu ili uredu. Međutim, do 80 posto UVA zraka prodire kroz oblake i staklo prozora”, kaže dermatološkinja i nastavlja: „U praksi radimo mnogo laserskih tretmana nakon kojih je zaista potrebno pedantno paziti na zaštitu od sunca. Uvek iznova doživljavam da pacijentkinje i pacijenti koji su bili na tretmanu CO2 laserom i puno vremena provode u automobilu, uprkos detaljnim uputstvima, dobiju pigmentacijske mrlje na jednoj strani lica, i to na levoj. Dakle, na strani kojom sede okrenuti prema prozoru.“

Greška br. 2: Koristite premalu količinu kreme za sunčanje

„Količina zaista čini razliku“, kaže dr Arpa. „Većina ljudi jednostavno koristi puno, puno, puno premalo kreme za sunčanje. Uvek mi je u glavi video Gwyneth Paltrow… Uvek bih savetovala da se za lice pridržavate pravila dva prsta (naneti po jednu liniju kreme za sunčanje dužinom kažiprsta i srednjeg prsta). Ako uključite i vrat i dekolte, onda čak tri prsta“, kaže dr Emi Arpa.

Greška br. 3: Ne obnavljate zaštitu

Ko pravilno nanese SPF 30 ili SPF 50, to jest u preporučenoj količini, tokom kancelarijskog radnog dana u podne još uvek ima dovoljnu zaštitu – u teoriji. Međutim, prema dr Emi Arpi, treba imati na umu da se zaštita od sunca može skinuti znojenjem i trljanjem. “Na primer, kada stalno stavljate i skidate sunčane naočare ili ako često dodirujete lice“, objašnjava ona i nastavlja: „Tokom toplih dana i pri visokom UV indeksu (i ja u svojoj svakodnevnoj praksi, koja je slična sa kancelarijskom svakodnevicom mnogih ljudi) ponovno nanosim kremu svakih nekoliko sati kako bih održala zaštitu. Naravno, još je važnije redovno obnavljati zaštitu ako puno vremena provodite napolju.“

Jasno, make up može patiti ispod drugog ili trećeg sloja. Dr Emi Arpa zato preporučuje da SPF utapkate, umesto da ga utrljavate. „Time se ne može u potpunosti izbeći skidanje make upa. U slučaju sumnje, jednostavno morate malo popraviti šminku ili, na primer, koristiti SPF sprej ili SPF puder za popravke.“

Greška br. 4: Oslanjanje na dnevnu kremu ili make up sa SPF-om

„Kako biste zaista postigli zaštitu navedenu na proizvodu, ključno je koristiti dovoljnu količinu“, objašnjava dr Emi Arpa i podseća na pravilo dva prsta. Zato, pitanje za vas: Koristite li količinu pudera ili dnevne kreme koja odgovara dužini dva prsta za svoje lice? Ako ne, a to je verovatno slučaj, SPF vam u tom proizvodu ne pruža navedenu zaštitu. „Osim toga, make up ili dnevna krema najčešće imaju zaštitni faktor od samo 15″, kaže dr Emi Arpa. Ona zato preporučuje odvajanje nege kože od zaštite kože. „Uvek bih savetovala da prvo nanesete proizvode za negu kože, zatim SPF, a tek onda make up.“

Jess Loiterton

Greška br. 5: Zaboravljate najvažnija mesta

Prema dr Emi Arpi, kod nanošenja kreme važni su detalji. To su uši, područja kože iznad obrva, nos, usne, jagodice, dekolte i nadlanice. „To su takozvane sunčane terase, koje su najizloženije suncu i na kojima kao dermatološkinja neretko operišem rak kože“, kaže dr Emi Arpa. A to je, baš na tim osetljivim mestima, posebno komplikovano: “Posebno kod crnog raka kože (melanoma), mora se poštovati sigurnosni razmak od 0,5 do 1 centimetra, što je na filigranskim strukturama poput ušne školjke težak pothvat.” Zato dr Emi Arpa preporučuje da se zaštita od sunca posebno temeljno nanese upravo na tim ‘sunčanim terasama’ i da se i prilikom ponovnog nanošenja posebna pažnja posveti upravo njima.

Greška br. 6: Ne štitite usne od sunca

Prema dermatologinji, i donja usna je jedna od ranije spomenutih ‘sunčanih terasa’, budući da je okrenuta prema suncu. „Osim toga, koža usana ima posebnu ulogu jer predstavlja graničnu zonu između sluznice i normalne kože. Ovde gotovo da nemamo rožnati sloj, nema znojnih ni lojnih žlezda i zbog toga ima mnogo manje zaštite.“ Prema dr Arpi, na usnama se zato ne samo brzo razvija rak kože, koji je i ovde teško ukloniti (setite se sigurnosnog razmaka), već se brzo stvaraju i bore. „Herpes na usnama takođe se često pokreće izlaganjem UV zračenju“, kaže dr. Emi Arpa. Dermatološkinja zato preporučuje da 365 dana u godini koristite negu za usne sa integrisanom zaštitom od sunca.

Greška br. 7: Ne uklanjate temeljito SPF uveče

Koliko je važno koristiti zaštitu od sunca, toliko je presudno i temeljno je ukloniti sa kože uveče. „Imam mnogo pacijentkinja i pacijenata čije se stanje kože pogorša ljeti. U dermatologiji tada govorimo o takozvanim Mallorca aknama“, kaže dermatološkinja i objašnjava nastanak bubuljica od kreme za sunčanje na sledeći način: „Vrućina podstiče cirkulaciju, pa tako i u lojnim žlezdama, a time i proizvodnju sebuma. Uz to, naravno, više se i znojimo – zaštita od sunca tada brzo deluje okluzivno, odnosno kao sloj filma.“ Zato je važno da svi koji su skloni bubuljicama od kreme za sunčanje koriste lakši fluid umesto masne kreme i da SPF, bez obzira bio on masan ili lagan i tekuć, uveče temeljno isperu gelom za tuširanje i sredstvom za čišćenje lica. Potonji se, prema preporuci dermatologinje, savetuje i za zone poput leđa i dekoltea, gde je aktivnost lojnih žlezda posebno izražena.

Vogue.de