Sve što treba da znate o spektakularnoj umetničkoj instalaciji na Saint Laurent reviji muške mode

Da lokacije revija preuzimaju show (i bukvalno i metaforički), jasno nam je već nekoliko sezona unazad, kada i pre nego što vidimo lookove, znamo baš sve o art postavci i scenografiji određene kolekcije: setimo se samo Michelovog Valentina u toaletu koji odiše lynchovskom atmosferom. Tako je bilo i ovog puta: na samom početku Nedelje mode u Parizu, Saint Laurent revija muške mode za proleće/leto 2026. tradicionalno je održana u muzeju Bourse de Commerce, a centralni element bila je umetnička instalacija clinamen – plitki bazen boje akvamarina, po čijoj su površini plutale keramičke činije različitih veličina. U pitanju je delo savremenog francuskog umetnika Célestea Boursier-Mougenota, koje se u okviru izložbe nalazi u ovom prostoru sve do 21. septembra 2025. (dakle, imate vremena da ga posetite).

Tema kolekcije je Fire Island, letovalište u blizini Njujorka, povezano sa LGBTQ+ zajednicom još od tridesetih godina prošlog veka. Nadahnjivalo je književna dela (poput romana Forgetting Elena iz 1973. koji je napisao Edmund White), romantične komedije (istoimeni film iz 2022), a sada i modnu reviju brenda Saint Laurent. Bila je to jedna od ključnih referenci kreativnog direktora Anthonyja Vaccarella „trenutak u zastoju, negde između Pariza i Fire Islanda, gde beg postaje elegancija, a želja jezik“.

Photo: Getty Images

O umetničkoj instalaciji

Rotonda zdanje Bourse de Commerce u Parizu pretvoreno je u multisenzorno iskustvo u kojem porcelanske činije, voda i nevidljive struje formiraju suptilnu koreografiju zvuka i pokreta. U središtu se nalazi prostrani bazen prečnika osamnaest metara, ispunjen vodom. Njegova mirna površina deluje poput ogledala, dok reflektuje parisko nebo kroz impozantnu kupolu muzeja. Bele keramičke činije tiho plutaju njegovom površinom, vođene blagim strujama i sudarajući se nehotice u melodičnim zvukovima.

Iako clinamen nije novo delo – ranije verzije su prikazane u institucijama poput National Gallery of Victoria u Melburnu i Centra Pompidou-Metz, ova instalacija predstavlja najambiciozniju do sada – duplira veličinu bazena u odnosu na najveće do sada izgrađene instalacije. Arhitektura muzeja igrala je ključnu ulogu. „Moj pristup se u velikoj meri zasniva na uvažavanju prostora u kom sam pozvan da izlažem“, ističe umetnik u jednom od intervjua. „Arhitekturu svakog novog izložbenog prostora doživljavam kao matricu u koju se tehnički i estetski principi instalacije ulivaju kao u kalup, čime nastaje nova verzija na licu mesta“.

Photo: Getty Images

Poput mnogih radova Célestea Boursier-Mougenota, ova instalacija se nalazi na preseku zvuka, skulpture i performansa, stvarajući gotovo ambijentalnu atmosferu koja pomera granice vizuelne umetnosti i doživljava se svim čulima. Ujedno, predstavlja vrhunac decenija eksperimentisanja sa zvučnim sistemima koji funkcionišu nezavisno od ljudske kontrole. Kao muzičar po obrazovanju, Boursier-Mougenot zvuk posmatra kao „živu materiju“, što se vidi u clinamen-u, gde se tradicionalna ograničenja muzike napuštaju u korist samoregulišućeg sistema koji diše i menja se iz trena u tren.

Naslov clinamen dolazi iz epikurejske fizike i označava slučajno, nepredvidivo kretanje atoma. Za Boursier-Mougenota, ta ideja oslikava osnovne sile koje deluju unutar instalacije. „Analogija između mog rada pod nazivom clinamen i fenomena koji opisuje Lukrecije u O prirodi stvari odnosi se i na pojam skretanja u kombinatornom smislu, kao i na pitanje iscrpljivanja mogućnosti susreta, dešavanja i permutacije“, kaže umetnik. Instalaciju vidi kao „svojevrsni model, prilično shematski primer, u kojem se sve te interakcije odvijaju pred našim očima – i za naše uši.“ Nepredvidivost je u središtu ovog iskustva: „ako, u trenutku pre nego što se dve činije sudare, pokušate da predvidite ton ili boju zvuka koji će nastati, gotovo uvek ćete biti iznenađeni rezultatom.“

Photo: Getty Images

Na izuzetan način, clinamen u sebi nosi napetost između prividnih suprotnosti: reda i haosa, mirovanja i kretanja, tišine i zvuka. Njegov raniji rad harmonichaos, u kojem su usisivači svirali harmonike, istraživao je slične teme nepredvidivih, samoregulišućih sistema. „Kod harmonichaosa, nemoguće je predvideti kada će koji od trinaest usisivača proraditi ili stati, niti trajanje tišine ili akorda koje proizvede neki modul usisivač/harmonika“, kaže. U svetu koji definišu ubrzanje i stalna distrakcija, clinamen poziva na radikalno usporavanje.

O Saint Laurent kolekciji

Prvi model na pisti nosio je kratki šorts, svilenu košulju i naočare za sunce, naslućujući glavni trend muške odeće za narednu godinu: šorts se pojavio i na reviji Prade u Milanu, samo nedelju dana ranije. Ovaj komad ne dolazi samo u sklopu beachweara, već i elegantnih odela, uz jarke letnje boje koje se komplementarno nadovezuju na žensku kolekciju za jesen 2025 (od aubergine i senf žute, do pastelnoplave i zelene). Tu je i dosta radne odeće, ali ne u opuštenom, svakodnevnom smislu koji viđamo u kancelarijama. Naprotiv, ovde je reč o drastičnim siluetama iz osamdesetih, sa naglašenim ramenima, kakve smo takođe videli i u pomenutoj ženskoj kolekciji ranije ove godine.

Vaccarello je u svojim beleškama objasnio da se ova sezona muške kolekcije nalazi negde između Pariza i Fire Islanda, kao da su njegovi momci iz finansija, prikazani u prethodnoj kolekciji za jesen/zimu 2025. brzo zatvorili laptopove i otišli na godišnji odmor. Zapravo, izgleda kao da nisu mogli da dočekaju da spakuju torbu i stignu na destinaciju, barem kada su u pitanju odevni komadi: kravate su izgledale kao da su brzo ugurane u košulje na kopčanje kako ne bi smetale, rukavi su bili zavrnuti do laktova, a trapezoidni šortsevi sa visokim pojasem, slični onima koje je sam Yves voleo da nosi, bili su podignuti visoko, kao da njihov nosilac ide na veslanje pre nego što je uopšte imao priliku da obuče Speedo kupaći. Posebno upečatljiv je bio mokri izgled košulje, sa velikim, naglašenim ramenima, koji je doneo onaj malo dirty, senzualni prizvuk na koji smo navikli u menswear kolekcijama Saint Laurenta.

Kroz čitavu kolekciju, Vaccarello je uhvatio eskapistički osećaj leta i neplaniranih letnjih avantura, kao što je tiho napuštanje kancelarije ranije da bi se krenulo na večernju zabavu na Fire Islandu, ili, podjednako verovatno, nekoliko pića uz zalazak sunca u parku pre nego što se krene kući. Svi modeli nosili su naočare za sunce – što je dodatno naglasilo letnji ugođaj.

Iako je u propratnom tekstu naglašeno da kolekcija nije nostalgična: „nije omaž. Nije sećanje. Kontinuitet“, bila je uparena sa fotografijom mladog Yves Saint Laurenta, u kratkim šortsevima na teniskom terenu u Oranu, u Alžiru, oko 1950. godine, kada je dizajner bio još tinejdžer. U tekstu su pomenuti i umetnici Stanton, Angus i Ellis – pretpostavlja se da se radi o Larryju Stantonu, Patricku Angusu i Darrelu Ellisu – koji su dokumentovali LGBTQ+ život u sedamdesetim i osamdesetim, a Stanton je često boravio upravo na Fire Islandu.

I dok ova kolekcija na suptilan način možda i odaje počast određenom vremenu i mestu, Vaccarellov Saint Laurent podjednako dobro vlada i u savremenom medijskom prostoru – kreira vizuelne trenutke koji se brzo šire internetom i čine da brend i dalje ostane u centru modnog sveta.