12 filmova koje Charli XCX ne može da izbaci iz glave

Ako je Brat leto išta dokazalo, to je da je Charli XCX neko ko svojim stilom i ukusom definiše jednu čitavu generaciju. Već uveliko bukiramo karte za njen koncert u komšiluku ovog avgusta, na repeat gledamo novi spot za stari hit Party 4 you, i usavršavamo sve one stihove koji će se pevati u glas. Međutim, osim što je na vrhu svih muzičkih plejlista, Charli ima uticaj mnogo širi uticaj na savremenu pop kulturu, pa je tako počela da utiče i na ono što gledamo, a ne samo slušamo. Naime, šest meseci nakon što je procurio njen profil na Letterboxdu, britanska pevačica je počela da deli svoje filmske recenzije i na TikToku i Instagramu: a mi smo odmah izvukli iscrpne beleške. U nastavku donosimo 12 filmova koje Charli XCX ne može da izbaci iz glave ovih dana – spremite se za maraton!

Unzipped (1995)

Jedan od prvih modnih dokumentaraca koji je pokazao koliko stvaranje kolekcije može biti lično, haotično i duboko nesigurno. Unzipped prati dizajnera Isaaca Mizrahija tokom priprema za reviju na New York Fashion Weeku – od prvih skica do poslednje revije. Snimljen u trenucima kada je moda devedesetih bila na vrhuncu, film obuhvata i supermodele tog vremena i otkriva pravu dinamiku iza sveg glamura. Pojavljuju se Naomi Campbell, Kate Moss, Christy Turlington, John Galliano i drugi akteri modne scene.

„Ovo mi je omiljena stvar koju sam gledala ovog meseca. Režirao ga je Douglas Keeve i prati Isaaca Mizrahija dok se priprema za svoju kolekciju za New York Fashion Week. Ako volite modu, trebalo bi da pogledate ovaj dokumentarac. Pojavljuju se sve legende: Kate, Naomi, Christy… tu su i Galliano i Polly Mellen. Ali najvažnije, film savršeno prikazuje kreativni proces umetnika: nalete inspiracije, sumnje u sebe, ranjivost, i na kraju – trijumf“ kaže Charli XCX.

Catwalk (1995)

Ovaj crno-beli dokumentarac prati Christy Turlington tokom jedne modne sezone – iz Milana u Pariz, pa zatim u New York. Snimljen iz neposredne blizine, film prikazuje svakodnevicu modela koji oblikuje industriju: probe, presvlačenja, odnose iza scene. U fokusu su i prijateljstva među manekenkama, posebno odnos sa Naomi Campbell i Carlom Bruni.

„Veoma iskreno, snimljeno crno-belo. Sjajno pokazuje njen odnos s Naomi i drugim modelima… Genijalan trenutak s Carlom Bruni. Baš kul. I sjajna muzika Malcolma McLarena.“

The Bling Ring (2013)

Sofia Coppola rekonstruše istinitu priču o grupi tinejdžera iz Los Anđelesa koji su, opsednuti slavom i luksuzom, provaljivali u kuće poznatih ličnosti poput Paris Hilton i Lindsay Lohan. The Bling Ring nije klasičan triler, već studija površnosti, želje za pažnjom i uticaja pop kulture na mlade generacije. Istovremeno kritika jednog vremena, film nudi i vizuelni uvid u tadašnji Y2K stil koji se – kako Charli primećuje – ponovo vratio u modu.

„Gledala sam ga po četvrti put. Imam osećaj da je film sve kulturno relevantniji svaki put kada ga ponovo gledam. I uvek kao da čitam neki sočni trač-magazin, što mislim da je i cela poenta. Takođe, mislim da je moda u filmu ponovo aktuelna. Svi kostimi u filmu bukvlalni izgledaju kao garderober Addison Rae.“

Part of the Weekend Never Dies (2008)

Dinamičan prikaz koncertne turneje benda Soulwax, snimljen pre nego što su mobilni telefoni preuzeli atmosferu u klubovima. Film kombinuje snimke iz backstage-a, nastupe i necenzurisane scene sa žurki širom sveta. Prati bend, publiku i atmosferu koja je tada definisala noćni život, bez scenarija, bez korekcija, samo sirova energija sa bine i muzika.

„Očigledno sam u fazi dokumentaraca… Ovaj je super ako volite da gledate ljude kako se provode. Ima neverovatnih snimaka sa žurki u njemu. Očigledno je iz vremena kada ljudi još nisu koristili telefone na koncertima, tako da je atmosfera bukvalno opipljiva. Takođe, pozdrav za mog tour menadžera koji se pojavljuje u ovom dokumentarcu.“ kaže Charli XCX.

28 Years Later (2025)

Nastavak poznatog serijala Dannyja Boylea (28 Days Later, 28 Weeks Later), koji se vraća nakon duže pauze sa savremenim pristupom postapokaliptičnom žanru. Radnja se odvija tri decenije nakon početka infekcije, u svetu koji je promenjen, ali ne i izlečen.

„Pogledala sam ga između tonske probe i nastupa na koncertu Due Lipe. Samo sam prešla ulicu da bih ga pogledala. Danny Boyle se vratio.“

Au Hasard Balthazar (1966)

Film Roberta Bressona prati život magarca Balthazara, koji tokom života menja vlasnike i prolazi kroz različite sudbine – nežne i okrutne. Svaka promena otkriva ponešto i o ljudima, i o svetu koji ih okružuje. Snimljen minimalistički, bez velike drame, ali sa snažnim emotivnim nabojem. Film se često navodi kao jedno od najdirljivijih ostvarenja evropske kinematografije.

„Ovo je toliko, toliko, toliko tužan film. Ako vam treba da se isplačete – gledajte. Ja jesam.“ kaže Charli XCX.

The Happening (2008)

Night Shyamalan u ovom ekološkom trileru prikazuje masovnu paniku nakon što ljudi počinju da se ponašaju iracionalno, vođeni neobjašnjivom silom. U glavnim ulogama su Mark Wahlberg i Zooey Deschanel, u neuobičajenoj glumačkoj kombinaciji. Film je izazvao podeljene kritike, ali je kasnije stekao kultni status upravo zbog svoje neobičnosti.

„Bila sam u Italiji sa Georgeom i pravili smo M. Night maraton. Nisam ranije gledala ovaj film, kažu da nije bio najbolje prihvaćen kad je izašao? Meni je bio fantastičan. Wahlberg i Deschanel nikad ne bih spojila kao par, ali su zabavni. On nosi ogroman prsten za raspoloženje bez ikakvog razloga – što ga čini još smešnijim.“

The Appointment (1982)

Retko prikazivan britanski psihološki triler koji se smestio negde između svakodnevice i jezive neobjašnjivosti. Režirao ga je Lindsey Vickers – ovo je njegov jedini igrani film. Radnja prati muškarca koji ima zloslutni osećaj da će se njegovoj ćerki dogoditi nešto strašno, iako ne zna zašto. Film ne nudi direktne odgovore, već gradi atmosferu nepoznatog, koristeći tišinu i sugestiju.

„Obožavam. Ovaj lik, Lindsey Vickers, napravio je samo ovaj film i dokumentarac za BBC o Richmondu. Ovo je baš nadrealno, baš neobično. Malo me podseća na britanske TV emisije uz koje sam odrasla, kao The Queen’s Nose. Ima nešto čudno u tome. Ima Twin Peaks vibe… stvarno volim ovaj film“ naglašava Charli XCX.

The Village (2004)

Misteriozna drama M. Night Shyamalana smeštena u izolovano selo čiji stanovnici žive u strahu od nevidljivih stvorenja iz šume. Film kombinuje estetiku 19. veka, psihološku napetost i tipične Shyamalanove zaplete. Umesto klasičnog horora, fokus je na atmosferi, percepciji straha i načinu na koji se društvo štiti, ili zatvara, od sveta.

„Stvarno volim ovaj film. Ne znam kako da objasnim, ali gledanje M. Nightovih filmova za mene je kao odlazak u zabavni park. Ako znaš na šta mislim – znaš. Ako ne, izvini.“

Salò, or the 120 Days of Sodom (1975)

Kontroverzni film Piera Paola Pasolinija, slobodno inspirisan romanom markiza de Sada. Radnja je smeštena u fašističku Italiju i prikazuje grupu mladih ljudi zarobljenih od strane moćnika koji ih podvrgavaju brutalnim i psihološkim torturama. Film se često opisuje kao ekstreman, šokantan i tematski težak – više predmet analize nego klasično gledalačko iskustvo.

„Ne mislim da treba da objašnjavam ovaj film – sve već možete da pročitate na internetu“ kratka je Charli XCX.

Bridget Jones: Mad About the Boy (2025)

Četvrti film iz Bridget Jones serijala donosi priču o Bridget kao samohranoj majci koja se ponovo suočava sa ljubavlju, sopstvenim nesigurnostima i savremenim načinom života. Radnja je inspirisana istoimenim romanom i kombinuje poznati humor serijala sa emocijama koje prate zrelije godine. Hugh Grant se ne pojavljuje, ali Colin Firth da.

„Trebalo mi je nešto lagano posle svega što sam gledala, pa sam pustila Bridget Jones 4. Nisam ni gledala treći deo, ali stvarno nije bitno. Plakala sam dva puta. Bila sam baš u PMS-u“ dodaje.

Mouchette (1967)

Još jedan film Roberta Bressona, fokusiran na mladu devojku iz ruralne Francuske koja se suočava s neprijateljskim i ravnodušnim svetom oko sebe. Snimljen u prepoznatljivom Bressonovom stilu, s neafirmisanim glumcima i minimalnim dijalogom, film istražuje teme tuge, izolacije i nemoći, bez ikakvog patetiziranja.

„Trenutno sam vrlo u Bresson fazi. Sviđa mi se kako radi sa neiskusnim glumcima. Njegovi filmovi su jednostavni, ali veoma snažni, i jedva čekam da pogledam još njegovih radova.“