Mini-serija bazirana na hit romanu nadmašila je moja očekivanja

Ne mogu da lažem, kada sam upalila seriju We Were Liars, moja prva pomisao bila je: Koliko puta ove godine ću da pogledam triler smešten u okolini Martha’s Vineyarda? Trileri na izolovanim ostrvima, toksične porodične dinamike pune tajni i letnji odmori koji su pošli po zlu izuzetno su popularne tematike serija i filmova u poslednje vreme i možda bih rekla da ih je i previše, da We Were Liars nije u potpunosti nadmašio moja očekivanja.

Roman We Were Liars bio je izuzetno popularan na #BookToku, #wewereliars dobio je čak 67 miliona pregleda, a knjiga je prodata u 600.000 primeraka širom sveta. Ja nisam podlegla sveopštem hypeu samo zato što je knjiga označena kao young adult, moj nekada omiljeni žanr koji više ne čitam često, jer u centar radnje najčešće stavlja adolescente, pa su takve knjige za one koji nisu ciljna grupa poprilično hit or miss. Da li mislim da sam se prevarila zato što We Were Liars nisam pročitala u jeku popularnosti? Da, jer me je priča apsolutno opčinila, ali i ne, jer sam zbog toga mogla u potpunosti da uživam u adaptaciji, bez unutrašnjeg džangrizanja da nešto nije predstavljeno na isti način kao u knjizi.

Courtesy of Prime Video

Serija počinje sa naratorkinim objašnjenjem da su je pre godinu dana pronašli nasukanu na plaži na privatnom ostrvu njene porodice, nakon čega je doživela amneziju i ne može da se seti ničega što se dogodilo pre nesreće. Štaviše, njeno poslednje sećanje je romantičan poljubac na plaži sa dugogodišnjim najboljim prijateljem, nakon koga je, kako saznajemo, sve krenulo naopako. We Were Liars prati šarmantnu grupicu rođaka, Cadence, Mirriam i Johnnyja, i njihovog prijatelja Gata, koji je tokom godina postao kao deo porodice. Svakog leta, porodica Sinclair okuplja se na njihovom privatnom ostrvu Beechwood u blizini letovališta Martha’s Vineyards i ova grupica, u porodici poznatija kao The Liars, uživa u druženju bez interneta okruženi samo prelepom prirodom i porodicom. Cadencina naracija su većinski pravi isečci iz romana, što mislim da je veoma važan detalj.

A baš kada pomislite da je jednostavno reč o slatkoj seriji o tinejdžerima, We Were Liars vam predstavlja starije članove porodice, u centar pažnje stavljajući „The Moms“. Reč je o tri sestre Penny, Carrie i Bess, koje žive da zadovolje svog mrzovoljnog oca Harrisa. Njihova porodična dinamika je komplikovana, poprilično nezdrava, kako to može i da se očekuje od duboko nesrećnih likova koji pokušavaju da ne iznevere ničija očekivanja. Ove sestre nisu savršene, ali se trude – da budu ljudi, dobre majke, ali pre svega da ne osramote porodično ime.

Courtesy of Prime Video

The Liars ne možete da ne volite – veseli su, mladi i jedva čekaju da iskuse sve što ovaj svet ima da ponudi. Pratimo ih dok u toku leta preispituju vlastita uverenja, istražuju svoju seksualnost i trpe prve gubitke, ujedno pokušavajući da ostanu ona dobra deca koja čine svoje roditelje ponosnima. The Liars ne samo da izgledaju kao tinejdžeri (što je nekada bila retkost u pop kulturi), nego se tako i ponašaju. Ne zato što ih serija podcenjuje, već upravo suprotno – oni predstavljaju novu generaciju koja ima svoje ideale, koji se kose sa njihovim poprilično strogim vaspitanjem. Naime, biti Sinclair nosi težinu, onu koju često ne mogu da izdrže ni Harrisove ćerke, odrasle žene, a kamoli njegovi unučići, deca koja samo žele da uživaju u bezbrižnom letu. Iznenadilo me je što se serija dotiče bitnih tematika poput kolonijalizma i privilegije belaca – pogotovo u ovom ambijentu gde žive uglavnom privilegovani belci. To najviše potiče od Gata koji je leto proveo u Indiji, zemlji njegovih predaka, a koji svoje brige i stavove deli sa Cadence u neverovatno slatkoj i toploj romantičnoj priči, na kojoj bi im pozavideli i mnogi odrasli.

Courtesy of Prime Video

Dok pratimo Cadence koja pokušava da povrati svoja sećanja, otkrivamo milion sitnih drama koje su se u toku leta dogodile na ostrvu Beechwood, a koje su polako eskalirale u jednu veliku – i da, neverovatno su zabavne. Pre svega, zapravo mi se dopalo što su deca u centru pažnje, jer svađe, prepirke i prevare u sličnim serijama znaju da budu i suviše juvenilne za odrasle ljude, a kada se one dešavaju šesnaestogodišnjacima, možete da razumete odakle potiču. S druge strane, drame odraslih dokazuju da postoje određeni obrasci koje nikad ne prerastemo i da ponekad deca mogu da vide stvari mnogo jasnije. Serija sve to postiže kroz istinski zabavne i slojevite likove, koji vam odmah prirastu srcu. Već u drugoj epizodi, bilo mi je stalo do svih likova i želela sam da vidim kakva ih sudbina čeka, jer je svaki od njih dobio dovoljno vremena da se njegova priča dovoljno izgradi.

Možda je aspekt u kom Cadence niko ne govori šta se desilo prošle godine pod izgovorom da su to upute doktora malo neobičan, kao i činjenica da joj se sećanja vraćaju polako ali hronološki. Međutim, ja sam odrasla sa young adult dramama poput If I Stay i The Fault In Our Stars, tako da ovaj koncept ne samo da mi nije smetao, nego me je podsetio na romane i filmove koje sam kad sam bila mlađa „gutala“ u jednom danu. Uprkos niskim očekivanjima, next episode kliktala sam nakon svake epizode i seriju pregledala u dva dana – verovatno bih u jednom, da svaka epizoda ne traje po sat vremena. Prateći idilična detinjstva koja se polako pretvaraju u relnost odraslih, svet u kome takva bajkovita leta dolaze po cenu nečijeg truda i rada, serija donosi snažne teme zbog kojih je vredna gledanja u svakoj životnoj dobi.