Kako nas povratak uskih farmerki i pepluma priprema za krizu?

Nekoliko dana nakon početka Nedelje mode u Parizu, prijateljica i koleginica poslala mi je poruku: „Povratak business casual stila u klubove je pokazatelj recesije.“ Da li je to istina? Možemo li o stanju američke ekonomije zaključivati na temelju povratka sakoa u barove? Na internetu, ako je verovati komentarima, znakovi recesije su svuda. O dolasku krize, naime, svedoče peplum majice, indie sleaze, uske farmerke i tanki šalovi.

Kao što je to uobičajeno za internetski žargon, možda je sve otišlo predaleko. Mogu li uistinu sve, od povratka Lady Gage u top formu i boho chic stila pa do nadolazećeg reboota serije Suits, biti pokazatelji recesije? Ili je to samo najnoviji spin na našu neprestanu opsesiju nostalgijom? Dosetka s društvenih mreža kojom se želi pokazati da je nečiji komentar intelektualno uzvišeniji i informiraniji od drugih? Šta u modi zaista ukazuje na recesiju?

Stella McCartney Fall 2025, Acielle/Style du Monde

Krivi tragovi

Moglo bi se tvrditi, ako je neko dovoljno maštovit i duhovit, naravno, da uske siluete poput skinny farmerke mogu najaviti nadolazeću recesiju zbog puke činjenice da se za njih troši manje tkanine. Ili da je ponovno prihvatanje elemenata indie sleazea od strane modnih znalaca vrsta nostalgije koja nas zaista vraća u vreme pre i neposredno nakon finansijske krize 2008. godine. No, uglavnom su to tek puki primeri modne cikličnosti.

Povratak uskih silueta na modne piste je klasičan slučaj njihanja klatna, odeća je postala preširoka, predimenzionirana do krajnjih granica (dizajneri, nemojte ovo shvatiti kao izazov), pa se sada moramo okrenuti nečem drugom. A indie sleaze? To je samo generacija zaljubljenika u modu koja je bila premlada da učestvuje u njegovom prvom talasu, a sada ima priliku za to. (Još jedan takav primer bio bi entuzijazam prema boho chicu, podstaknut debitantskom kolekcijom Chemene Kamali za Chloé prošle godine.)

Problem je u tome što, kada uzmemo te popularne internetske fraze i nasilno ih uguramo u opis današnjih trendova, najčešće gubimo dragoceni uvid stečen s vremenskim odmakom. Onaj uvid koji izveštavanje o trendovima čini tako alhemijskom, a opet preciznom naukom. Nekad smo mogli da gledamo unazad na modu i prepoznamo njene obrasce ili kao puki povratnički trend ili kao oznake širih priča naše kulture, onda kada bi dokazi na to ukazivali.

Sada se čini kao da nismo u stanju (ili nas ne zanima) sagledati širu sliku. Brzopotezne rasprave o modi temeljene na aktualnim internetskim frazama čine zabavan diskurs na društvenim mrežama, no nazivanje svega i svačega „pokazateljem recesije“ ili, da se osvrnem na prošlonedeljnu kolumnu, slučajem „podgreavanja nachosa“, banalizuje velik deo kulturnog i istorijskog konteksta vezanog uz modu. Uzmimo za primer peplum. Svakako bismo ga, čisto iz zabave, mogli nazvati pokazateljem recesije, ali on se zapravo vraća u modu nakon kriznih trenutaka (jedan od najpoznatijih peplum krojeva u istoriji mode je sako iz kolekcije New Look Christiana Diora, koji se pojavio nakon Drugog svetskog rata).

I da, većina modnih razgovora, uključujući i ovaj, odvija se na internetu, ali to ne znači da bismo trebali da se odreknemo modne pismenosti radi dobre šale.

Pravi pokazatelji

Međutim, ono što ne možemo zanemariti jeste da neki pokazatelji trenutno zaista zabrinjavaju. Nedavno istraživanje Deutsche Banka ukazuje na 43-procentnost i verovatnost da Sjedinjene Države idu prema recesiji. Poslednji put kad su SAD ušle u razdoblje recesije, ne računajući razdoblje nakon pandemije, bilo je 2008. godine; doba u modi koje se kolektivno pamti prvenstveno po dve stvari.

Za upućene, tu je bio dolazak Phoebe Philo u Celine, koji je brzo postao dominantna sila koja je diktirala trendove i definisala veći deo proteklu deceniju i po u modi, bilo kroz dizajnere koji su oponašali njenu estetiku, bilo kroz njene sledbenike koji su nastavili da dizajniraju za vodeće modne kuće (Daniel Lee, prvo u Bottega Veneti, a sada u Burberryju; Peter Do; i Rok Hwang iz Rokha samo su neki koji mi padaju na pamet). Jedinstveni minimalizam Phoebe Philo bio je prikladan za taj trenutak, vreme u kojem je luksuz utihnuo jer su bogati potrošači prihvatili suzdržaniji izgled, usklađen sa tadašnjim poteškoćama. Upadljivo i besramno pokazivanje bogatstva brzo je postalo nepoželjno.

Zvuči poznato? Gledajući unazad, „tihi luksuz“ kao estetika na internetu i u pop-kulturi (pogledajte poslednju sezonu serije Succession) bio bi raniji vesnik moguće nadolazeće recesije nego, recimo, Chalametov tanki šal. Ono što „tihi luksuz“ promiče jeste homogenizovan izgled koji je suptilan, bez logotipa i koji je lako usvojiti. Činjenica da su se njegovi stilski elementi mogli pronaći kod brendova The Row i Loro Piana, ali i u Cosu i Uniqlou, bila je komercijalni učinak ovog potrošačkog trenda na TikToku koji je otvorio put povratku brendova iz tržnih centara, kao što sam objasnila krajem prošle godine.

U širem smislu, ta se modna era pamti po popularizaciji business casual stila kao izgleda prikladnog i za kancelariju i za klub. Bingo! Uostalom, prva polovina 2010-ih je bila vreme kada su milenijalci izlazili noseći strukirane prsluke, peplum majice, sakoe i elegantne pantalone. Činjenica da je to tada bio trendi „izgled za izlaske“ imala je mnogo veze s tim što su ljudi, tokom i neposredno nakon recesije, bili manje spremni da ulažu u odeću za različite prilike pa su radije trošili na svestraniju garderobu. To što je odevna kombinacija za sastanak u 10 ujutro postala izgled za klub u 10 uveče, gledajući unazad, smešna je posledica potrošačkih trendova iz doba recesije koja je danas ovekovečena u mnogim Facebook albumima. Rebrendiranje Pretty Little Thinga iz mladalačkog party brenda u marku za business casual? Pokazatelj recesije.

Stella McCartney je izjavila da je tema njene kolekcije za jesen/zimu 2025. bila „od laptopa do plesa u krilu“ (from laptop to lap dance). McCartney je time htela da naglasi da žene postoje i na radnom mestu i izvan njega, a sve se to poklopilo sa ponovnim sticanjem prava na sopstveno ime i brend. Ipak, izgled viđen na pisti, spoj stila iz filma Zaposlena devojka iz 80-ih i milenijalke u predimenzioniranom sakou iz 2020-ih, oživeo je isti onaj izgled „business casuala za klub“ od pre 15 godina. McCartney nije bila jedina. Varijacije na temu poslovne odeće bile su jedan od najvećih trendova sezone, prema rečima moje kolegice iz Voguea, Laird Borrelli-Persson. Dylan Cao i Jin Kay iz brenda Commission takođe su razmišljali i o korporativnoj kancelariji i o underground rave partyju kao okruženju za svoju kolekciju, a dizajneri od Ashlynn Park u New Yorku do Simonea Bellottija iz brenda Bally ponovo su promislili o peplumu kao o sofisticiranom elementu sportske odeće, ali i kao o subverzivnom (no jednako elegantnom) pankerskom zaokretu u garderobi.

Još uvek je neizvesno hoćemo li ući u recesiju 2025. godine ili ne, ali moda se, možda čak i nesvesno, priprema za njene učinke na potrošačke navike. Brendovi se takođe suočavaju sa posledicama pada na tržištu luksuza. Zaključak je da, čak i ako ove promene u kolektivnom stilu nisu uvek pokazatelj makroekonomskih kretanja, one svakako ukazuju na zbivanja unutar same industrije. Uspon estetike office siren s TikToka možda ne govori mnogo o budućnosti američke ekonomije, ali zasigurno kontekstualizuje kolektivnu modnu teskobu u pogledu toga kako se odevati i na šta trošiti novac.

Vogue.business.com