Sve važne lekcije koje smo naučili od Sharon Stone

Krajnje je vreme da prestanete da doživljavate Sharon Stone samo kao femme fatale. Uloga u Basic Instinctu 1992. godine bila je toliko upečatljiva da čitava njena ličnost, ni nakon gotovo tri decenije, nije uspela da se oslobodi etikete fatalne zavodnice. Ali to nije dovoljno dobar način da se razume ko je Sharon Stone: ona je umetnica bez dlake na jeziku, preživela, aktivistkinja, tragačica za istinom, i, nesporno, snažan glumački talenat (pogledajte ponovo njenu za Oskara nominovanu ulogu u filmu Martina Scorsesea Casino).

Većina slavnih ličnosti je obazriva u medijskim intervjuima: drže se unapred pripremljenih tema, izbegavaju lične priče, često daju neodređene odgovore. Sharon Stone nije jedna od njih. U svojoj autobiografiji, The Beauty of Living Twice, piše o životu, slavi i traumi, bez zadrške: od odrastanja na selu u Pensilvaniji, famoznoj sceni prekrštanja nogu, pa sve do teškog moždanog udara, te seksualnom zlostavljanju i izrabljivačkoj rodnoj politici Holivuda. Danas, glumica želi da bude shvaćena – od strane sveta, industrije koja ju je smestila u jednu fioku i potom zaboravila, ali najviše od svega, od strane same sebe. U nastavku donosimo važne lekcije koje smo naučili od Sharon Stone.

O borbi sa bolešću i medicinskom gaslightingu

Više od dvadeset godina otkako je preživela po život opasan moždani udar – koji je izazvao devetodnevno krvarenje u mozgu i ostavio joj, prema rečima lekara, svega 1% šanse za preživljavanje nakon operacije, Sharon je postala vrlo otvorena kada govori o svom zdravstvenom putu, razornom uticaju koji je imao na njenu karijeru i važnosti zalaganja za druge. Želi da ljudi čuju njenu priču, naročito žene, koje su u znatno većem riziku od sličnih moždanih stanja – one čine čak dve trećine pacijenata s aneurizmom. Pored edukacije i prevencije, Sharon je pokrenula temu i medicinskog gashlightinga, tačnije ignorisanja ili omalovažavanja simptoma pacijenata od strane lekara, naročito kada su u pitanju žene. Naime, vrlo živo se seća dana kada je završila na odeljenju hitne pomoći u Los Anđelesu. Simptom koji ju je doveo bila je bol u glavi nalik udaru munje. „Nakon prvog pregleda rekli su mi da glumim“, objašnjava Sharon. „Moj najbolji prijatelj ih je nagovorio da urade drugi, i tada su otkrili da mi mozak krvari, da mi je cela subarahnoidna šupljina bila ispunjena krvlju, i da mi je vertebralna arterija pukla. Da su me poslali kući, umrla bih.“

Photo: Getty Images

Ono što joj je spasilo život bila je procedura zatvaranja arterije tzv. endovaskularno koilovanje, i naravno, pomoć njenog lekara. „Naučila sam tada da se žene u medicinskom sistemu jednostavno ne čuju, posebno ako nemate ženskog lekara“, rekla je za Vogue. Podjednako je motivišuća i njena lekcija o pronalaženju svetla na kraju tunela. „Mnogi se poistovećuju sa svojom bolešću, ali to ne sme da postane tvoj identitet“, kaže. „U mom slučaju, mnogo mi je toga oduzeto. Izgubila sam starateljstvo nad detetom, izgubila sam karijeru, nisam mogla da radim, bila sam usred razvoda i prošla kroz pakao. Mogla sam da dozvolim da me sve to definiše. Ali moraš da ustaneš i kažeš: ‘U redu, to se dogodilo. A šta sad? Od čega sam ja sazdana?’“

O nejednakim zaradama u filmskoj industriji

Intervju u kojem Sharon Stone priča o tome kako je, uprkos tome što je svojom ulogom u Basic Instinct obeležila epohu i pretvorila film u globalni hit, za taj projekat bila plaćena 500 000 dolara, dok je njen kolega Michael Douglas zaradio čak 14 miliona, imam u rubrici Saved. Statistike pokazuju da žene u filmskoj industriji u proseku zarađuju i do 30% manje od muškaraca, čak i danas. „Nisam imala ni za haljinu za Oskara“, izjavila je kasnije, osvetljavajući još jednu mračnu istinu Holivuda: duboko ukorenjenu razliku u platama između žena i muškaraca, bez obzira na stvarni doprinos i vidljivost. I decenijama kasnije, Stone svedoči da su je na setovima dočekivali kao zvezdu, ali joj nudili honorare koji su bili daleko ispod onoga što su dobijali njeni muški kolege – pa čak i početnici. Njen glas se danas jasno čuje u borbi za ekonomsku pravdu, ne samo u filmskoj industriji, već svuda gde se vrednost žena potcenjuje. „Ne tražimo više, samo jednako“, poručuje, podsećajući da ravnopravnost nije luksuz, već osnova dostojanstva.

Photo: TriStar Pictures

O seksizmu u filmskoj industriji

Iako je uloga u Basic Instinct Sharon Stone lansirala u zvezde i obeležila čitavu jednu epohu, iza kulisa te ikonične scene odvijala se i priča o manipulaciji i neravnoteži moći. U svojoj autobiografiji piše kako joj je rečeno da se „ništa neće videti“ u trenutku kada je zamoljena da skine donji veš zbog tehničkih razloga (odsjaja na beloj haljini), ali da je tek na projekciji shvatila razmere tog kadra. Iako je na kraju sama odlučila da scena ostane u filmu, iskustvo je postalo simbol sistemske neiskrenosti s kojom se žene često suočavaju u industriji. Tokom godina, Sharon je otvoreno govorila o uznemiravanju kojem je bila izložena, uključujući neprimerene zahteve producenata, pokušaje seksualne ucene i duboko ukorenjen seksizam koji oblikuje sudbine glumica u Holivudu. Kao javna ličnost, svojim glasom dala je snažnu podršku pokretima #MeToo i Time’s Up, ističući da seksualno uznemiravanje nije pitanje pojedinačnih slučajeva već strukturalne nepravde. „Holivud je napravljen da bude mizogin. To je posao kojim upravljaju muškarci. To je posao u kome muškarci zarađuju novac. Gde muškarci pišu, produciraju i režiraju projekte. Gde muškarci pišu uloge koje igraju žene. I te uloge nisu napisane o pravim ženama. Napisane su kao fantazija o tome kakve žene treba da budu. Onda ti muški kritičari donose sud da li si ispunila tu fantaziju ili ne, da li si se ponašala na pravi način,“ objasnila je u jednom u intervjua. Danas je zagovornica jednakosti, dostojanstva i veće zastupljenosti žena – naročito onih u zrelim godinama, u kreativnim i odlučujućim pozicijama.

Photo: Courtesy of Sharon Stone

O ageizmu

U više navrata je javno isticala kako je starosna diskriminacija, ili ageizam, duboko ukorenjena u Holivudu. U jednom od intervjua, otkrila je da je u svojim četrdesetim godinama bila obaveštena da je prestara za rad u industriji. Ovaj stav nije izolovan slučaj, već odražava širu tendenciju marginalizacije žena starijih od 40 godina u filmskoj industriji. Takođe, u razgovoru sa Oprah Winfrey, Sharon je kritikovala društvenu stigmatizaciju starenja žena, naglašavajući da je starost često nepravedno povezivana sa gubitkom vrednosti i atraktivnosti. Ona je istakla da je važno promeniti ove percepcije i pružiti ženama priliku da nastave svoje karijere i životne puteve bez obzira na godine. Njena posvećenost ovom cilju uključuje i učešće u organizacijama koje se bore protiv starosne diskriminacije, kao što je AGEIST, čime nastavlja da bude inspiracija za promene u društvenim normama i industrijskim praksama.

O slobodi žena da budu šta god one požele

Na temu ageizma nadovezuje se i ona o promeni karijere. „Uvek mislim koliko je važno imati kreativnu praksu koja zaista pripada samo tebi, koja nije zavisna od toga da neko odobri budžet ili da ti da dozvolu“, rekla je u jednom od intervjua. Zato se posvetila pisanju, ali i slikanju koje smatra terapijom. „Ponekad se osećam kao da se oslobađam od svega što sam do tada morala da potiskujem.“ Tokom pandemije oživela je ljubav prema starom hobiju i počela da slika velike, eliptične i uglavnom apstraktne radove, pune boja, emocija i detalja. Njena prva samostalna galerijska izložba, pod nazivom Shedding, otvorena je u martu 2023. godine u Allouche Gallery u Los Anđelesu. U oktobru 2023. godine, Stone je održala svoju prvu istočnu obalu premijernu izložbu u C. Parker Gallery u Greenwichu, Konektikat, a početkom 2025. godine i u Berlinu. Njena umetnost je pohvaljena od strane kolekcionara i umetničkih kritičara, uključujući Jerryja Saltza, seniora umetničkog kritičara za New York Magazine i dobitnika Pulicerove nagrade za kritiku.

A State of Affairs ,2023
Sharon Stone; courtesy of C. Parker Gallery

O humanitarnom radu kao novom smislu

Svedočimo više nego ikada svetu koji je fokusiran na sopstveno, individualno i egoistično, zazirući od nedaća koje se dešavaju drugima. Sharon Stone je duboko posvećena filantropiji i koristi svoj ugled da se zalaže za važne društvene teme, naročito u borbi protiv HIV/AIDS-a. Od 1995. godine je istaknuti ambasador amfAR-a, Američke fondacije za istraživanje AIDS-a, gde pomaže u podizanju svesti i prikupljanju sredstava za ovu borbu. Tada je zamenila Elizabeth Taylor na važnom događaju prikupljanja sredstava, a mnogi su joj govorili da bi joj ova odluka „mogla uništiti karijeru“. Njena posvećenost humanitarnom radu prepoznata je i kroz brojne nagrade i priznanja. Naime, 2005. dobila je Humanitarne nagrade od Harvardske fondacije i Harvard School of Public Health AIDS Initiative za njen doprinos borbi. Takođe je bila dobitnica Nobel Peace Summit Award 2013. godine, priznanja koje se dodeljuje za doprinos solidarnosti i novoj nadi milionima ljudi koji se bore protiv HIV/AIDS-a.

Aktivna je i u podršci žrtvama prirodnih katastrofa. Tokom požara u Los Anđelesu 2024. godine, zajedno sa Halle Berry, donirala je odeću i druge potrepštine pogođenim porodicama, kao i pružila sklonište za one koji su izgubili domove, a pre dvadeset godina je nakon razornog cunamija, koautorski napisala pesmu Come Together Now, čiji su prihodi donirani organizacijama poput Habitat for Humanity i Angels’ Place. Na gala večeri Knights of Charity u Kanu iste godine, organizovala je aukciju na kojoj je jedno od njenih umetničkih dela prodato u korist organizacija poput UNICEF-a i Save the Children. Njena posvećenost filantropiji i društvenoj odgovornosti čini je uzorom, podsećajući da slavne ličnosti moraju da koriste svoj glas za značajan uticaj na pozitivne promene u društvu.