Veliki Vogue vodič kroz Beč i šta sve krije ova kolevka umetnosti?

Beč je odavno muza časopisa Vogue. Ovaj grad – oduvek elegantan i enigmatičan – bio je pozornica jedne od najikoničnijih modnih priča u istoriji časopisa: The Last Waltz, editorijala Maria Testina iz septembra 2006. godine s Natalijom Vodianovom kao savremenom caricom koja lebdi kroz Schönbrunn i okolinu. Nosila je Dior, ali duša celog projekta bila je nepogrešivo bečka: napuderisana i namirisana, pomalo dekadentna i potpuno nezaboravna. Ta priča, kao i toliko trenutaka u dugoj istoriji ovog grada, deluje kao da odzvanja u ritmu 3/4.

Bečka istorija je redak primer. Ovaj grad je svetu podario Schubertovu melanholiju, Mahlerovu grandioznost i Straussov vrtoglavi dramatični zamah. Beč je negovao Klimta i Schiela, čije pozlaćene vizije i ogoljene linije i danas odjekuju kroz muzeje i palate. Ovde je rođen secesijski pokret, svilom otisnuti tekstili Wiener Werkstätte škole, stroga geometrija Josefa Hoffmanna. Ovde lepota nije luksuz – ona je građansko nasleđe. Nigde se kultura kafe barova ne odvija s tolikom preciznošću i poezijom. U Beču se u kafe barove ne svraća, već se u njima udomaći. Zauzimate svoje mesto, naručujete Einspänner, parče Sacher torte, možda i primerak Die Presse. Vreme usporava. Srebrna tacna bljesne. Počinjete da shvatate kako se čitava filozofija života može napisati pomoću šlaga.

Photo: Heldentheater Siegl & Urschler OG

Iako je ovaj grad savršen za posetu u bilo koje doba godine, a najčarobniji pred božićne praznike, vremenska prognoza za Beč u proleće možda će vas naterati da konačno kupite avionsku kartu. S prolećem, grad se otvara u cvatu i živosti. Sezona balova se vraća sa svojim blistavim vrtlogom tijara, smokinga i tradicionalnih koraka koji se prenose generacijama. I dok te formalnosti opstaju, pozornicu sve više dele sa nečim novim – kreativnom scenom umetnika, kuvara, dizajnera i muzičara koji modernom Beču daju njegovu kinetičku draž.

Posetiti Beč danas znači zakoračiti u grad koji pamti sve, a opet uspe da vas iznenadi na svakom koraku. On je i carstven i razigran, uglađen i nestašan. Možda će vas zaslepiti porcelanom i lusterima – ali možda vam da bicikl i uputiti vas ka jezeru. To je pravi Beč: ne konzerviran u jantaru, već živ i ispunjen izumima, romantikom i stilom.

Kako do Beča?

Beč relativno blizu većini država u našoj regiji, tako da do njega možemo stići i automobilom ili autobusom. Autobus Beograd-Beč ide svakog dana, a vožnja traje manje od devet sati. Iz Zagreba i Ljubljane autobusom možete da stignete u Beč za oko pet sati. Uprkos tome, u većini slučajeva se ipak odlučujemo za let avionom. Cena karte za avion Beograd-Beč kreće od 49 evra, a Zagreb-Beč kreće od 150 evra. Iako direktan let iz Ljubljane nažalost ne postoji, iz glavnog grada Slovenije do Beča možete stići vozom po ceni od 30 evra.

Gde odsesti?

Photo: Heldentheater Siegl & Urschler OG

Ukoliko planirate putovanje u Beč, smeštaj vam neće biti problem, jer je ovaj grad bogat predivnim elegantnim hotelima, koje su ujedno i istorijske znamenitosti.

Hotel Sacher

Bečki Hotel Sacher oličenje je bezvremenske elegancije i ženskog vođstva. Osnovao ga je Eduard Sacher 1876. godine, ali je svoju pravu slavu stekao nakon njegove smrti, pod upravom njegove izuzetne žene, Anne Sacher. Na prelazu iz 19. u 20. vek, Anna – dama koja je uvek imala cigaretu u ruci, a često su je pratili voljeni francuski buldozi – pretvorila je Sacher u najglamuroznije mesto susreta u celoj Austrougarskoj. Plemstvo, umetnici i političari igrali su valcer u njegovim pozlaćenim salonima, dok je njena pedantna pažnja prema svakom detalju učinila hotel sinonimom bečkog savršenstva. Njeno nasleđe postavilo je standard: da hotel može biti i pozornica i utočište.

Danas tu tradiciju nastavlja Alexandra Winkler, trenutna vlasnica i članica porodice Gürtler, koja je u posedu hotela od 1934. godine. Winkler unosi savremenu senzibilnost u ovu bečku znamenitost, istovremeno čuvajući njegov istorijski duh. Enterijer hotela ostaje studija fin-de-siècle raskoši – kristalni lusteri, uljani portreti, bogati brokati – ali su usluga i iskustvo oblikovani savremenom preciznošću. A tu je, naravno, i originalna Sacher torta, koja se i dalje poslužuje na srebrnim poslužavnicima u kafeu obloženom crvenim plišem, i dalje sposobna da izazove oduševljenje. Pod Winklerinim vođstvom, Sacher ne samo da čuva svoje nasleđe – već ga širi, sobu po sobu.

Hotel Imperial

Prvobitno izgrađen kao palata za princa, Hotel Imperial svoju istoriju nosi s odgovarajućom raskoši. Pozlačeni plafoni, parketi i veliko stepenište stvoreno za dramatične ulaske definišu celokupno iskustvo. Ako rezervišete Royal Suite, spavaćete u sobama u kojima su nekada odmarali carevi. Usluga je srdačna i ljubazna – više nalik pažljivom dvorskom služitelju nego ukočenom formalnom osoblju. Za putnike s afinitetom prema istoriji, lusterima i kavijaru, teško da postoji bolji izbor.

Park Hyatt Vienna

Smešten u nekadašnjoj banci u Goldenes Quartieru (najsjajnijoj bečkoj shopping destinaciji), Park Hyatt spaja starosvetsku ozbiljnost sa savremenom elegancijom. Prostrano predvorje obloženo mermerom i dalje zrači hladnom preciznošću svoje finansijske prošlosti, dok sobe nude umirujući luksuz u neutralnim tonovima. U nekadašnjem trezoru nalazi se podzemni spa centar, a odmah pored lobija je jedan od najsofisticiranijih koktel barova u gradu. Hotel za one koji žele luksuz – ali bez čipke.

The Hoxton, Vienna

Najnovija ispostava lanca Hoxton smeštena je u nekadašnjoj zgradi Austrijske privredne komore iz 1950-ih, kojoj je udahnut novi život kroz spoj mid-century modern estetike i savremene energije. Zamislite terrazzo podove, stolice s pletenim naslonima i bar na krovu koji je odmah postao mesto za videti i biti viđen. Lokacija – tik izvan istorijskog jezgra Beča – čini ga savršenom bazom za istraživanje i klasičnog Beča, ali i novijeg, kul lica grada.

Hotel Motto

Hotel Motto je miljenik bečke modne scene. Smešten na užurbanom Mariahilfer Strasseu, ovaj boutique hotel je oličenje eklektične elegancije – ružičasti mermer, art-deco linije i dašak boemske drskosti. Restoran i bar na krovu nude blistav pogled na gradske krovove, dok je prizemna boulangerie postala obavezna stanica za kafu i kroasane – čak i među lokalnim stanovnicima. To je mesto gde se pariški chic susreće s bečkim šarmom.

Šta videti u Beču?

Već ste pronašli smeštaj i kupili karte za Beč? U nastavku donosimo niz znamenitosti u Beču koje ne smete da propustite prilokom vaše sledeće posete gradu.

Courtesy of The Spanish Riding School

Španska škola jahanja

Posmatrajte belogrive lipicanere kako izvode baletske pokrete u dvorani ukrašenoj lusterima, izgrađenoj za careve. Španska škola jahanja jedno je od najraskošnijih kulturnih iskustava Beča – živa manifestacija gracioznosti, discipline i viševekovne tradicije. Jutarnji treninzi ili celovečernje predstave u Zimskoj jahaonici su nezaboravni prizori.

Opera u Državnoj operi u Beču

Beč je opera. Gledati predstavu u gradskoj operi svojevrsni je obred. Bilo da je reč o Pucciniju, Wagneru ili Mozartu, muzika obuhvata ceo prostor ispod oslikanog plafona, baršunaste zavese se podižu i vi ste preneseni u drugi svet – bez potrebe za titlovima.

Filharmonija u Musikvereinu

Slušati Bečku filharmoniju u Musikvereinu je kao da ulazite unutar Stradivarijusovog sveta. Akustika je neprevaziđena, a ambijent – pozlata, stubovi i veliki lusteri – rival je samoj muzici.

Muzej Leopold

Domaćin najveće kolekcije radova Egona Schielea na svetu, Leopoldov muzej prikazuje sirovu, visceralnu stranu bečkog modernističkog zlatnog doba. Gustav Klimt, Oskar Kokoschka i secesionisti takođe su ovde zastupljeni, a svi svetlucaju u zlatnim listićima i egzistencijalnom nemiru.

Kunsthistorisches Museum

Jedan od najvažnijih umetničkih muzeja sveta. Izgradio ga je car Franc Jozef, a u njemu se nalaze remek-dela od Bruegela do Caravaggia, u prostorijama koje su jednako raskošne kao i slike koje čuvaju. Ne propustite Kunstkammer, kabinet čuda, koji je podjednako zadivljujuć i neobičan kao i um jednog Habsburgovca.

Courtesy of the Vienna Secession

Bečka secesija

Iznad ulaza piše: „Svakom dobu njegova umetnost, svakoj umetnosti njena sloboda“. Osnovan 1897. godine, ovaj hram umetničke pobune i dalje pomera granice. Njegova pozlaćena kupola i Beethoven Frieze Gustava Klimta nezaobilazne su destinacije za ljubitelje bečkog modernizma.

Arhitektura Otta Wagnera

Beč je Wagnerov grad – njegove vizionarske građevine razasute su po ulicama kao tragovi za budućnost koja se nikada nije u potpunosti ostvarila. Posetite njegovu vilu u Hütteldorfu za uvid u njegovu ličnu utopiju ili se divite crkvi Kirche am Steinhof, svetlucavoj secesijskoj kapeli koja bdije nad gradom.

Courtesy of Belvedere Palace

Palata Belvedere

Tamo gde The Kiss Gustava Klimta visi u svom punom zlatnom sjaju. Belvedere je istovremeno barokno čudo i riznica moderne umetnosti. Gornja i donja palata uokviruju formalni vrt koji je i sam pravo umetničko delo.

Palata Schönbrunn

Bečki Versailles, Schönbrunn je remek-delo carske ambicije. Prošetajte rokoko dvoranama, izgubite se u pažljivo uređenom lavirintu i zamislite dvorske šapate kako odzvanjaju pozlaćenim hodnicima. A onda, možda, svratite u Oranžeriju na parče torte.

Courtesy of Albertina Museum

Muzej Albertina

Moderan muzej u okviru carske palate – mesto gde se Dürerov zec susreće s Monetovim vodenim ljiljanima. Kolekcija obuhvata brojne vekove i stilove, sve to u prostoru čvrsto ukorenjenom u dostojanstvenoj arhitekturi zdanja.

Katedrala svetog Stjepana (Stephansdom)

Gotičko srce grada. Popnite se 343 stepenika južne kule za panoramski pogled, pa se potom spustite u kriptu gde u urnama (doslovno) počivaju organi Habzburga. Istovremeno jezivo i čudesno.

Hundertwasserhaus

Sanjarski nadrealizam usred Beča. Ova razigrana, šarena stambena zgrada, delo Friedensreicha Hundertwassera, u potpunosti odbacuje prave linije i dokazuje da arhitektura može biti radosna pobuna.

Gde piti kafu u Beču?

Café Central

Zakoračiti u Café Central znači zakoračiti u istoriju. Nekadašnje mesto okupljanja velikana poput Freuda i Trorskog, ovaj velelepni café zrači starinskim šarmom zahvaljujući svodovima i mermernim stubovima. Kolači su dekadentni poput ambijenta – probajte Apfelstrudel uz Wiener Melange za potpuni doživljaj.

Café Hawelka

Boemsko utočište koje zadržava svoju privlačnost još od posleratnog perioda. U Café Hawelki se umetnici i intelektualci okupljaju već decenijama. Prigušeno osvetljenje i eklektična umetnost na zidovima pozivaju vas da se zadržite uz Buchtel (slatku buhtlu) i upijete kreativnu atmosferu.

Café Sperl

Sa originalnim nameštajem iz 19. veka, Café Sperl nudi nostalgično putovanje u bečku prošlost. Bilijarski stolovi i Thonet stolice stvaraju idealnu scenu za opušteno popodne. Poručite Verlängerter i parče Sperltorte i osećajte se kao da je vreme stalo.

Courtesy of Café Sperl

Café Prückel

Mid-century modern dragulj, Café Prückel spaja dizajn pedesetih godina sa tradicionalnom kulturom bečkih kafića. Veliki prozori ispunjavaju prostor prirodnim svetlom, čineći ga savršenim mestom za posmatranje prolaznika. Ne propustite njihov Einspänner – jaku crnu kafu sa bogatim slojem šlaga.

Café Schwarzenberg

Najstariji kafe na Ringu, Café Schwarzenberg odiše bezvremenom elegancijom. Zidovi obloženi drvetom i kristalni lusteri stvaraju atmosferu suzdržanog luksuza. Uživajte u parčetu Esterházy torte uz klasičnu Wiener Kaffee.

Courtesy of Café Museum

Café Museum

Dizajniran 1899. godine od strane Adolfa Loosa, Café Museum je bio omiljeno mesto bečke avangarde – Klimta, Schielea i njihove umetničke družine. Sa svedenim enterijerom i izuzetnom lokacijom u blizini Secesije, i dalje je omiljen kutak za mirnu Melange s pogledom na umetničku dušu grada.

Café Mozart

Na korak od Opere, Café Mozart je decenijama omiljeno mesto muzičara i pisaca. Letnja terasa savršena je za tople dane. Naručite Mozartkugel uz njihovu kućnu kafu za harmoničnu poslasticu.

Courtesy of the Kunsthistorisches Museum

Café-Restaurant u Kunsthistorisches Museumu

Smešten ispod veličanstvene kupole Kunsthistorisches Museuma (Muzeja istorije umetnosti), ovaj kafe-restoran pruža gastronomski doživljaj koji parira umetničkim delima na zidovima. Mermerni stubovi i pozlaćeni detalji stvaraju kraljevsku pozadinu dok uživate u mélange kafi i slatkom pecivu. Oaza mira i elegancije usred muzejske raskoši.

American Bar (Loos Bar)

Iako nije kafe bar, ovaj dragulj među barovima zaslužuje da ga pomenemo. Dizajnirao ga je Adolf Loos 1908. godine, a prostor je oličenje modernističke arhitekture – malen, sugestivan i krajnje glamurozan. Kokteli su klasični, osvetljenje prigušeno, a atmosfera odiše stariosvetskim chicom. Lako je zamisliti filmsku zvezdu iz dvadesetih kako u uglu pijucka martini.

Gde jesti u Beču?

Courtesy of Zum Schwarzen Kameel

Zum Schwarzen Kameel

Bečka institucija od 1618. godine, Zum Schwarzen Kameel je omiljen po svojim otvorenim sendvičima s prelivima, od pečene govedine do dimljenog lososa. Baštenski stolovi vrve tokom cele godine, okupljajući chic lokalce i informisane posetioce, dok gornja trpezarija nudi prefinjen pogled na klasičnu austrijsku kuhinju. Svratite na čašu Grünera i zalogaj – nećete želeti da odete.

Meierei im Stadtpark

Smešten u zelenilu Stadtparka, Meierei je opušteniji mlađi brat poznatog restorana Steirereck. Dođite na doručak ili lagani ručak i uživajte u njihovom blistavom izboru sireva – preko 150 vrsta, posluženo s pažnjom koja čak i najjednostavniji sendvič čini neodoljivim. Na sunčanim danima terasa pored kanala pruža čistu bečku idilu.

Neni at Naschmarkt

Kulinarski mozaik koji odražava raznovrsne uticaje u gradu, Neni nudi živopisna jela inspirisana Bliskim istokom. Užurbana atmosfera oslikava energiju susedne pijace. Podelite izbor meze jela za zajednički gastronomski doživljaj.

Café Ansari

Spajajući gruzijsku i međunarodnu kuhinju, Café Ansari pruža moderan prostor za objedovanje sa minimalističkim dizajnom. Khachapuri – hleb punjen sirom – je njihov specijalitet. Ovaj restoran je komadić Tbilisija u srcu Beča.

Heldentheater Siegl & Urschler OG

Hotel Sacher

Obrok u Hotelu Sacher nije samo kulinarski, već i kulturni doživljaj. Počnite sa parčetom Original Sacher-Torte u legendarnom Café Sacher, zatim nastavite s večerom u raskošnoj Rote Bar ili njenoj blistavoj sestri, Grüne Bar – obe nude sofisticirane verzije austrijskih klasika ispod sjajnih lustera i umetnost vrednu muzeja. Za koktele, svratite u misteriozni, baršunom obloženi Blaue Bar, omiljeno mesto pre ili posle opere. Ako tražite mirniji kutak, Café Bel Étage na spratu nudi kafu i spokoj u istoj meri. U Sacheru, svaki obrok ide uz dozu istorije.

Marktwirtschaft

Zalažući se za lokalne i organske namirnice, Marktwirtschaft je i pijaca i restoran. Dnevni veganski meni sastavljen je od sezonskih sastojaka, što garantuje svežinu i ukus. Raj za gurmane koji vole da znaju koju hranu konzumiraju.

Heuer am Karlsplatz

Smešten pored Kunsthalle, Heuer je centar za kreativne umove grada. Meni naglašava fermentisane i kisele sastojke, dodajući dubinu savremenim jelima. Njihova široka lista koktela čini ga popularnim mestom od doručka do kasne večeri.

Salonplafond

Nalazi se u okviru Muzeja primenjene umetnosti, Salonplafond nudi spoj austrijske i internacionalne kuhinje u stilski uređenom prostoru. Otvorena kuhinja unosi dinamičnost, omogućavajući gostima da prate kulinarsku umetnost uživo. Šnicla je ovde moderna interpretacija klasika.

Demel Café

Poslastičarnica dostojna kraljevske palate, Demel od 1786. godine izrađuje izuzetne kolače. Kroz staklene pregrade možete posmatrati majstore kako ručno prave delikatne slastice. Anna torta, specijal od čokolade i nugata, je nezaobilazna.

vogue.com