Almaty Fashion Week i novi modni poredak

Odnos između “centra” i “periferije” jedno je od onih dosta komplikovanih, večitih pitanja, u kojima se politika, geografija, kultura, ekonomija izuzetno blisko prepliću, a kad je tako zna se da onda ni umetnost i moda nisu daleko od tog razgovora. Dok su Pariz, Milano, London i Njujork i dalje sasvim očigledno dominantni kada su u pitanju modni kalendari, i uspostavljanje i diktiranje trendova, poslednjih godina pažnju sve više privlače netradicionalne nedelje mode koje donose lokalne priče, tradicionalne tehnike i nešto eksperimentalniji pristup. Trendovi svakako ostaju rezervisani za metropole odakle smo i navikli da nam stižu sva nova strujanja i najsvežije opsesije, i nije za očekivati da će neki drugi gradovi zauzeti to mesto, ali ono što postaje sve izvesnije je da tome ni ne teže, već daleko pre preispitivanju toga što moda jeste i treba da bude, koja je njena uloga i misija. Ta svest, dolazi nam sa nekih manje ili više očekivanih, ali sasvim sigurno novih destinacija. 

Tako se Kopenhagen Fashion Week od svog samog starta istakao kao pionir održivosti, sa strogim ekološkim standardima koje brendovi moraju da ispune da bi učestvovali, čime je prestonica postavila nove kriterijume modne odgovornosti ne samo sebi i brendovima, već je zadala i ozbiljan zadatak ostalim nedeljama mode. Bukurešt svojim jakim DIY senzibilitetom skreće pažnju posebno na mlade dizajnere, dok berlinska nedelja mode oslikava duh grada—nekonvencionalni, politički osvešćen i često rodno fluidni, u kom umetnost igra sve veću ulogu. Novi akteri kao što su Almati i Taškent sve ozbiljnije ulaze u globalni dijalog, približavajući raskošnu vizuelnu kulturu Srednje Azije, i spajajući tradicionalne tehnike i savremeni izraz, čime se otvara prostor za narative koji su do sada bili marginalizovani. Ukratko, događa se ono što je teoretičarka mode Catharina Rüß definisala kao fragmentizaciju i multipolarnost modnog pejzaža pri čemu se konačno redefiniše pojam “periferije”. Moda se više ne stvara samo u globalnim “centrima” stila i ukusa nego se pregovara, opire joj se i ponovo se izmišlja na onim mestima koja su nekada smatrana “marginom”. Upravo u toj „pregovaračkoj zoni“ između globalnog i lokalnog, nova moda ne samo da nastaje, već postaje politički i kulturno relevantna. 

Bauyrzhan Shadibekov, CEO Fashion Week Almaty i Fashion Week Tashkent

Dokaz tome je i nedavno završena Nedelja mode u Almatiju, u Kazahstanu gde su prikazane kolekcije za sezonu Pre Fall 2025–2026. Tokom tri dana, 18 dizajnera smenjivalo je svoje kolekcije na pisti, a ove sezone vodeća inspiracija, i takoreći krovna tema cele manifestacije je bila neprekidna potraga i reinterpretacija mode – kao procesa koji nikada ne staje. Nalik na Escherove stepenice kreativnost je beskrajni proces koji nikada nije statičan. Međutim, kako je uopšte došlo do toga da se, pre sada već pet godina, pokrene Almaty Fashion Week? „Iz unutrašnje napetosti i osećaja koji je zahtevao oslobađanje” rekao je bez dvoumljena Bauyrzhan Shadibekov, CEO Almati i Taškent Fashion Week-a. „Nakon svakog putovanja na modne revije u Parizu ili Londonu, sve sam to jače osećao: potrebu da Centralna Azija progovori, jer ona ima svoj glas, ali on se ne čuje. U celom regionu imamo duboke kulturne kodove, izuzetno zanatstvo i novu generaciju dizajnera sa jedinstvenom estetikom, ali nemamo sistem koji bi to podržao ili omogućio rast. Tako je nastala ideja za Visa Fashion Week – prostor gde region može da govori sam za sebe u kom je jedan od ključnih elemenata Next Designer Award koju podržava Visa. Ovo nije samo prilika za nove dizajnere da prikažu svoj rad– to je pravi ulaz u industriju.“

Između planinskog venca Trans-Ili Alatau, sojvetske arhitekture, nomadskog nasleđa i savremenosti finansijskog i luksuznog centra Bostandyk, gde se i nalazi hotel Ritz Carlton, u kom su se održavale revije, Almati uspeva da spoji nespojivo a upravo taj fini balans između tradicije i savremenosti, između istorije i budućnosti je ono što čini kazahstansku modnu scenu neverovatno autentičnom. „Centralna Azija je prošla kroz decenije kulturnog brisanja i homogenizacije, i ono čemu trenutno svedočimo je povratak sebi. Tu se ne radi o nostalgiji – već o rekonstrukciji. Kada dizajneri koriste ornamente, njome se ne ukrašava samo površina. Oni poručuju: „Znam odakle dolazim.“ Naše tkanine, naši krojevi, čak i naš način šivenja – to nisu samo tehnike. To je jezik koji govori ko si bio, ko si sada i kuda želiš da ideš” kaže Bauyrzhan. Upravo taj jezik kojim moda ovde govori ima mogućnost da prevede identitet Centralne Azije u savremeni. „Naš identitet je višeslojan – kao ćilimi na kojima smo odrasli. Dijalog između drevnog i budućeg. Današnji dizajneri se ne plaše da se odmaknu od bukvalnih interpretacija folklora. Umesto toga, rade sa kontekstom, sećanjem i urbanom estetikom. Oni iznova promišljaju ornament, tkaninu, ženstvenost, telo – i to na duboko ličan, savremen način”.

MANUKALEKSANYAN Pre- Fall 2025, photo: Epov Timur

Sadašnjost nudi pregršt mogućnosti za ponovna ispisivanja, a budućnost tek. Kakvu budućnost predviđa centralnoazijskoj modnoj sceni? „Mislim da smo na dobrom putu da napravimo alternativni modni centar koji ne ceni samo trendove, već i dubinu” započinje Bauyrzhan. Prostor u kojem je vizuelni jezik ukorenjen u kulturnoj osvešćenosti. Gde lokalno postaje globalno, a da pri tom ne izgubi svoje značenje. Na početku smo nečeg važnog. Ali da bi ta budućnost bila održiva, moramo nastaviti da ulažemo u obrazovanje, mlade dizajnere i formate poput NDA-New Designer Award. Svakako, Centralna Azija više nije nepoznata tačka na mapi – postaje novo mesto privlačnosti”.

Favoriti s Almaty Fashion Weeka:

Mariko (Kazahstan)

Nakon što je Mari Ayropyanyan predstavila svoju diplomsku kolekciju Syunik i osvojila nagradu na Fashion Scout Armenia, a nakond toga bila i dobitnica pomenute nagrade NDA, pokrenula je brend Mariko kroz koji neprestano istražuje pitanje identiteta. Njen cilj je održiva moda koja ima kulturološku jedinstvenost i neskrivena naklonjenost organskim formama, prirodnim materijalima, zemljanim tonovima. Ideja iza kolekcije Dzi (što na jermenskom znači “konj”) je povezivanje dve dizajnerkine domovine, Kazahstana i Jermenije, kroz zajednički ujedinjujući element. Kroz vizuelno pripovedanje, u nijansama između neba i zemlje, i prirodne materijale kao što su rafija, vuna, pamuk, i puno drveta, dizajnerka izražava sintezu nasleđa i inovacije.

MANUKALEKSANYAN (Jermenija)

MANUKALEKSANYAN takođe se osvrće na bogato kulturno nasleđe ali koje kombinuje sa avangardnim estetikama i urbanim izrazom. Punk i rock kodovi, grafitni natpisi, ulična kultura, oversized siluete, noćni prostori u kojima zabava uvek traje, pronalaze mesto u njegovim kolekcijama koje neretko istražuju teme identiteta, jezika i istorije, reinterpretirajući ih kroz savremeni dizajna. Nova kolekcija brenda MANUKALEKSANYAN posvećena je jermenskom alfabetu, jednom od najjedinstvenijih i najlepših na svetu. Kroz aksesoare (koji su direktni citati nekih slova iz alfabeta) teksture i forme, Manuk prenosi magiju jermenskih slova, stvarajući novi jezik koji je raskošan i priča priču o jermenskoj kulturi, identitetu i lepoti nasleđa. Njegove forme su fluidne, tailoring minimalan, materijali zavodljivi, dodaci zadivljujući a priča koju nam donosi deluje poput onih otvorenog kraja koje neprestano menjaju svoju formu.

Tiko (Gruzija)

Gruzijska dizajnerka Tiko Nebieridze diplomirala je slikarstvo što je postalo temelj njenog prepoznatljivog stila budući da u svakoj kolekciji počinje od slike. Koristi svoje umetničke radove kao predložak koji potom prenosi na tkaninu. Njen vizuelni jezik je raskošan, kao i materijali koji su najčešće somot, šifon, svila, a dodatnu vrednost daje ručna obrada izvedena u raznim tradicionalnim tehnikama. Njen “potpis” je ručni vez kojim tkaninama daje jedinstvenost, a ono što posebno izdvaja njene komade je izuzetno fina izrada i izrazito autorsko shvatanje mode gde se prema načinu izrade Tiko sasvim sigurno više približava coutureu, nego brzoj modi i masovnoj proizdvonji. Njena najnovija kolekcija inspirisana je raznovrsnošću tekstura, materijala i tehnika, koje sve obilato koristi, i podseća da su umetnost i moda u prilično neraskidivnoj vezi.