Poseban projekat u sklopu Bijenala arhitekture koji nam je privukao pažnju

Još donedavno istraživala sam temu o tome kako svi odjednom odlaze u book barove – mesta gde se jede dobra hrana, piju zanimljiva pića i boravi među knjigama. U mirnijim verzijama tih prostora, uz tišinu, bibliofili ponovo pronalaze inspiraciju za čitanje van svog dnevnog boravka. Trend povratka knjigama ima i svoj nastavak, a pronašla sam ga na Bijenalu arhitekture.

Biblioteke na otvorenom su moja tiha opsesija – gde god naiđem na mogućnost listanja, čitanja ili mirisanja knjiga (a da nismo u zvaničnoj biblioteci ili knjižari), potiho se razveselim. Kao da me listanje čitanja knjiga vraća nekoj osnovnoj ljudskosti – na početak, daleko od digitalnog sveta od kojeg se danas teško možemo sakriti.

Photo: Iwan Baan

La Libreria, privremena lagana struktura postavljena ovih dana u Giardinima della Biennale, podseća nas na važnost knjiga i biće tamo sve dok traje program ovogodišnjeg Bijenala arhitekture u Veneciji. Njen cilj je da bude prenosiva i da promoviše pismenost i ljubav prema čitanju, kažu u svojoj izjavi arhitekti iz studija Diller Scofidio + Renfro, koji su je dizajnirali prema konceptu Diane von Furstenberg, u saradnji sa stručnjacima za konstrukcijski inženjering Schlaich Bergermann Partner i timovima Transsolar i Tillotson Design Associates.

Photo: Iwan Baan

U čemu je tajna ove zanimljive mobilne biblioteke? Nadovezuje se na dugu tradiciju laganih zategnutih konstrukcija, posebno na skulpturalne tenzgritetske eksperimente Roberta le Ricolaisa iz sredine 20. veka, koji su težili ‘nultoj težini i beskonačnom rasponu’, navode arhitekti u opisu projekta. Prilagođavajući ta istraživanja, izdužena tenzgritetska greda proteže se duž 24 metra dugačke ose prostora, a podupire je prozirni šatorski omotač ojačan vlaknima. Zanimljivo je da La Libreria nije učvršćena za tlo – stabilnost joj osiguravaju police i knjige, što omogućuje ovoj mobilnoj knjižari da putuje i povezuje se sa svetom.

Photo: Iwan Baan

U katalogu za ovogodišnju, 19. po redu izložbu arhitekture u Veneciji, objašnjeno je kako je La Libreria inspirisana istorijskim pojmom karavan-saraja – prenoćišta uz puteve koja su pružala utočište i smeštaj putnicima, trgovcima i karavanama na Putu svile. Dakle, ova mobilna knjižara zamišljena je kao nomadsko kulturno utočište sa ciljem podsticanja čitanja. Danju poziva na listanje knjiga pod krošnjama drveća u hladovini, a noću svetli poput lampiona, privlačeći pažnju ljubitelja knjige nakon dana provedenog na izložbama Bijenala. Dok razmišljam o tome koliko nam treba još ovakvih mobilnih, lako prenosivih knjižara, otkrivam da je isti njujorški arhitektonski studio Diller Scofidio + Renfro prošle godine ostvario saradnju u Lisabonu, pod nazivom Second Skin.

Photo: Corticeira Amorim

Cilj projekta bio je proširiti doseg Gradske biblioteke Belém na susedni javni park, fokusirajući se na mnoga značenja stabla – kao živog organizma, mesta hlada, građevinskog materijala, ali i materijala na kojem su otisnuta neka od najdubljih dela svetske književnosti. Osim toga, arhitekti su pluto u ovom projektu iskoristili na izuzetno zanimljiv način. Kako mi objašnjavaju arhitekti: Instalacija istražuje prirodni i održivi potencijal pluta u urbanom kontekstu. Pluto se ovde koristi za izradu ‘korseta za stabla’ koji ih obavijaju poput druge, taktilnije kože. Ti omotači uključuju police sa pomno odabranim knjigama koje podržavaju misiju biblioteke Belém – služenje raznolikoj lokalnoj zajednici, navode arhitekti. Od pluta su takođe izrađena i sedišta oko stabala, čime je ova biblioteke na otvorenom postala i čitaonica – u parku, pod krošnjama. Zamišljam samo taj letnji povetarac, uz zvuk listanja stranica. Ovakvih projekata nam, bez sumnje, treba što više.