Poslednja sezona serije You je uvrnuti déjà vu

Kucnuo je i taj čas, vreme da se pozdravimo od Joea Goldberga – Goodbye, You! Pandemiju korona virusa pamtim po mnogim stvarima, ali između ostalog tu je i serija You. Iako je izašla 2018. godine, sliku Joea Goldberga koji sa kačketom proviruje iza žbuna nekako i dalje povezujem sa vremenom lockdowna, kada sam gledala ovu seriju. To deluje kao neki davno prošli život, od tada se toliko toga promenilo u svetu, u mom i u Joeovom životu. Štaviše, Joe je jedna od retkih osoba za koju mogu da kažem da se u poslednjih pet godina preselio više puta nego ja – pratili smo njegov život u New Yorku, u Los Angelesu, u kalifornijskom predgrađu i u Londonu i upoznali smo brojne žene kojima je uništio ili okončao život (najčešće oboje), od Candace do Marienne. A kako bi njegovu priču priveli kraju, kreatori serije odlučili su se da Joea ponovo vrate na mesto odakle je sve počelo, u New York i knjižaru Mooney’s.

Baš kako to često biva sa završecima, poslednja sezona serije You navela me je da uradim recap poslednjih par godina, gde sam bila psihički i fizički u toku svake sezone, a isto to učinio je i Joe Goldberg. Poput déjà vua, ovog čoveka koji je oličenje strahova svake žene – anksiozno pitanje: Šta ako on nije pravi? sa Joeom je poprimilo sasvim novu notu – ponovo gledamo kako tumara ulicama New Yorka, dok se u njegovoj glavi vrte sablasni monolozi. Međutim, njegovi monolozi, do sada usmereni na njegove devojke i žrtve, ovaj put su usmereni na samog Joea. U poslednjoj sezoni on je toliko otcepljen od pravog sebe (što je zapravo odlično za sve oko njega!) da mora samom sebi da se obraća u drugom licu. Čak i u njegovim mislima I postaje You. Joe i Kate zakleli su se da više nikada neće činiti zločine, zakopavajući svoje psihopatske tendencije duboko u sebe. Sada žive filantropski život, bogati su, čak i slavni, a Joe je konačno postao vlasnik knjižare koja je definisala njegovu priču. Ali to bi bio srećan kraj kakav ne zaslužuju ni bolji ljudi od Joea Goldberga.

Netflix

New York kao da je učinio da Joea zasvrbi tek zarasla krasta koju nikako ne može da prestane da čačka. Isprva se odlučuje da svoje bolesne fantazije samo zapisuje, ali, budimo realni, to je Joe Goldberg, kod njega se uvek sve „slučajno“ otme kontroli. Joe želi da sebe i gledaoce uveri da je on dobar lik, kog prosto ponekad zadese loše stvari. On uvek ima najbolje namere, šteta što ponekad samo malo zabrlja – pa i on je čovek! Taj aspekat priče mi se zaista dopadao svih ovih godina, jer je realističan. Ni jedan manipulator niti osoba sa ozbiljnim psihičkim smetnjama neće priznati da je loša osoba, štaviše, probaće da nas gaslightuje da smo mi ti koji nisu u pravu i zapravo ni ne znamo šta je prava ljubav. Međutim, meni je Joeovih „potresnih“ priča i slučajnih „znaš previše pa prosto moram da te ubijem“ ubistava, dok palim petu i finalnu sezonu, preko glave.

Mislim da nikada nisam volela ovu seriju koliko mi se čini da su je voleli drugi oko mene, a njen vrhunac je, po mom mišljenju, bila druga sezona. Joe ja tražio ljubav, a Love je bila baš ono što mu je trebalo – naravno, dok i ona nije apsolutno izgubila moralni kompas, ako ga je ikada imala. Od tada je za mene sve počelo da klizi niz brdo i pitala sam se kada će da dođe kraj Joeovim trapavim ubistvima, kada će konačno da ga strpaju iza rešetaka gde i pripada i poštede nesretne žene njegove tiranije, psihološkog zlostavljanja koje postepeno prerasta u fizičko. A u petoj sezoni je u seriju ušetala Bronte, koja me je neodoljivo podsetila na Beck, sugerišući da se Joe nikada neće promeniti i da ponovo gledamo istu priču, samo druge likove. Do kad više?, pomislila sam. Bronte dolazi kao neočekivan novi lik, što mi je bilo malo neprirodno, jer nove likove povezujem sa početkom, a ne sa krajem i pitala sam se koliko će njen lik uspeti da bude smislen u celoj priči. Sve, samo ne još jedna žena koja pada na Joeov šarm. Ponovo gledamo iste obrasce, ponovo smo u New Yorku, u istoj knjižari, kao da se ništa nije promenilo. Međutim, nešto jeste – a u trenutku kada Bronte počela da od Joea zahteva da obriše sve reči koje je on dodao u Beckinu knjigu, znala sam da je reč o sjajnom liku koji će, koliko je to moguće, da osveti devojke koje su u Joeov život došle pre nje, a kraj je počeo da se piše sam.

Netflix

Poslednja sezona serije You nije revolucionarna i nije kulminacija koja će vas oboriti s nogu, ostaviti u šoku i naterati da pozovete prijatelje da s njima diskutujete sva dešavanja, ali jeste poprilično zadovoljavajuć kraj priče. Serija zatvara jedan krug, oživljavajući sve elemente koje smo godinama sa uzbuđenjem gledali, kao kada odete na poslednju vožnju ringišpilom pre zatvaranja. Od samog početka sezone, kraj kao da se oseća u vazduhu. Joeova fasada počinje da puca po čvrsto izvezenim šavovima. Prisećamo se svih njegovih žrtava i gledamo kako seme psihopatije kliče i u njegovom mladom sinu, zaliveno generacijskim traumama koje se prenose s kolena na koleno. Poslednja sezona nas podseća i na Ellie, koja je bila ključan lik u radnji, iako se Jenna Ortega fizički ne pojavljuje u petoj sezoni (činjenica zbog koje nisu tužni samo obožavaoci nego i ekipa sa seta). Reč je o lepo zaokruženom kraju, poslednjoj tački na slovu i, a cela sezona odiše pomalo nostalgičnom atmosferom.

Neću zalaziti u detalje, kako nikome ne bih uništila poslednje putovanje u univerzum serije You, ali osvrnuću se na jedan simpatičan detalj, koji je spoiler samo za one najnačitanije – a ako ste to vi, svaka čast! Serija se završava sa knjigama, sveprisutnim elementom tokom svih sezona. Vidimo da Joe čita The Executioner’s Song Normana Mailera, kriminalistički roman iz 1979. godine o ubici Garyju Gilmoreu. To sugeriše da ni na samom kraju, nakon svega što smo tokom godina videli, ipak nikada nećemo moći da razumemo Joea Goldberga – ili da ga opravdamo. Čak i ako shvati šta je učinio, Joe nikada neće moći da u potpunosti preuzme odgovornost za svoje zločine. Uvek će pronaći nekoga: majku, oca, Love, društvo, koga će moći da okrivi.

Krivac će zauvek da ostane u drugom licu i zauvek će biti You.