Core era je dobila svoj završni čin, a naše milenijalsko srce je zatitralo

Postoji trenutak kad se zagledate u paparazzi fotku Lily-Rose Depp koja nosi teksas mini suknju, stare baletanke i izbledeli top sa Hello Kitty motivom i pomislite: “Da li je moguće da sam i ja ovako izgledala 2007. i mislila da sam modno osvešćena?” Odgovor je: da. I dobrodošli u 2025., godinu kad je trashcore konačno odlutao sa naših MySpace profila i sleteo direktno na crveni tepih. Kad sam pomisila da količina mikrotrendova ne može biti veća, oni su se spojili u jednu predivnu, haotičnu, (ne)očekivanu, modnu kakofoniju.

Paris Hilton 2007. Photo: Getty Images

Ali šta je tačno trashcore? Zamislite Paris Hilton iz doba The Simple Life, Lindsay Lohan u ponoćnim pohodima sa cigaretom u ruci i Starbucksom u drugoj, ili najkul devojku u školi koja je nosila teksas mini suknju, top bez naramenica i predugački kaiš sa nitnama. Radi se o stilu koji slavi loš ukus, ali SAMO ako je savršeno koreografisan. Nešto kao da ste zakasnili na čas, obukli prvo što ste našli, ali ste se na kraju pojavili na street style rubrici Vogue Runwaya. Dakle, nije stvar u neukusu, nego u estetici neukusa. I da, velika je razlika. Radi se o stilu koji se igra sa ironijom, nostalgijom i modnom samosvešću. To je Christina Aguilera u fazi Dirrty. To je Nicole Richie u suknji ispod koje vire ivice donjeg veša, sa tanjim obrvama nego samopouzdanje prvog dana škole. U današnje vreme, trashcore su Bella Hadid u Uggsicama i ultra-plitkim farmerkama, Julia Fox u DIY plastičnim haljinama, Justin Bieber koji izgleda kao da ide da baci smeće u Balenciagi. Iza svog tog prividnog haosa krije se pažljivo smišljena poruka: „ne trudim se previše, ali zapravo trudim se tačno onoliko da izgleda kao da se ne trudim uopšte„. U eri algoritama, nonšalancija je nova strategija. Trashcore je modni odgovor generacije koja više ne veruje u polirane Instagram stvarnosti – već traži sirovu, pomalo neugodnu, ali zabavno autentičnu modu.

Ako je “clean girl” ona koja nosi bež mantil i pije matchu iz tegle, trashcore devojka nosi majicu sa printom piva, čizme od krokodilske kože iz second handa i gumicu iz 2004. Svilene spavaćice? Da, ali preko farmerki. Šljokičasti top od H&M-a iz srednje škole? Da, ali sada ga nosimo sa krznom i Mean Girls stavom dont’ look, don’touch. I zato, ako sledeći put kad pokušavate da rekreirate ovaj izgled pomislite “ovo je možda malo too much”, verovatno ste na pravom putu. Zašto nas toliko privlači? Možda jer smo umorni od perfekcionizma. Možda jer nas „clean girl” više podseća na listu obaveza nego na stvaran život. Možda jer svi imamo jednu fioku u kojoj se kriju stare Ed Hardy majice koje se, gle čuda, više ne čine tako loše.

Photo: Phil Oh

Ali da ne odem predaleko – trashcore možda jeste subverzivan, ali nije neuredan. To je kurirani haos. Estetika kojoj je potreban itekako dobar eye za balans između “tek sam ustala iz kreveta” i “bilo mi je potrebno tri sata da izgleda kao da sam ustala iz kreveta”. U svakom slučaju, ako vam se čini da je neko pokupio inspiraciju iz kese za donacije iz 2010., ne osuđujte prebrzo. Verovatno snima editorijal. Ili žuri na crveni tepih.

Addison Rae i Lexee Smith. Photo: @natalieminervanails

Fotografije: Getty Images