Architecture & design
Osim što mi se lično čini da je u poslednje vreme Venecijansko bijenale arhitekture postalo prava meka za istraživanje i inovacije i često uzbudljivije i od umetničkog bijenala, definitivno moram da primetim i da je ovogodišnje izdanje došlo baš u trenutku kada se svet suočava sa ključnim pitanjima budućnosti gradnje, održivosti i odnosa između ljudi, prostora i tehnologije. Ovogodišnje Venecijansko bijenale arhitekture, koje će trajati od 10. maja do 23. novembra, pod kustoskim vođstvom Carla Rattija, fokusira se na temu „Inteligencija. Prirodna. Veštačka. Kolektivna”, i istražuje različite vrste inteligencije, ali i kako arhitektura može odgovoriti na izazove klimatskih promena, društvenih transformacija i tehnoloških inovacija. Arhitektura je oduvek bila odgovor na neprijateljsku klimu – od najranijih skloništa do savremenih urbanih prostora, ljudska kreativnost se uvek kretala između surovog okruženja i potrebe za sigurnim mestima za život. Danas, u vremenu kada klima postaje sve manje predvidiva i sve agresivnija, taj dinamični pristup se podiže na novi nivo.
Carlo Ratti u svom uvodnom tekstu sumira suštinu i pojašnjava poruku iza ovogodišnjeg izdanja: „Kada sistemi koji su nas vodili počinju da se urušavaju, potrebni su novi načini razmišljanja. Arhitektura se decenijama fokusirala na mitigaciju – smanjenje uticaja na klimu. Ali danas, to više nije dovoljno. Došlo je vreme za adaptaciju – promišljanje arhitekture u skladu sa svetom koji se menja. Adaptacija zahteva suštinsku promenu u načinu na koji arhitekte pristupaju svom radu. Ova izložba poziva na saradnju različitih tipova inteligencije kako bi se osmislila budućnost izgrađenog okruženja. Sam latinski naziv Intelligens u sebi nosi reč ‘gens’ (narod), pozivajući na eksperimentisanje van okvira veštačke inteligencije i digitalnih tehnologija. U doba adaptacije, arhitektura mora da postane fleksibilna i dinamična poput sveta za koji arhitekte sada projektuju. Mora da se osloni na prirodnu, veštačku i kolektivnu inteligenciju, da poveže nauku i umetnost, preispita autorstvo i postane inkluzivnija. U ovom trenutku arhitektura ne može biti statičan objekat – ona je živi proces u stalnoj interakciji sa svojim korisnicima i okruženjem.”
Arhitektura odavno nije samo pitanje zidova i temelja – ona je pitanje odnosa, dodira i promena, a predstavnici tri regionalna paviljona istražuju upravo to. Gde se prostor završava, gde počinje materijalnost i koliko arhitektura može da uči iz onoga što je nevidljivo, nestalno ili organski promenljivo, kao i koliko mi sami možemo naučiti od nje. Tim povodom zavirili smo u proces rada, rekreirali njihove radne stolove i uoči finalnih priprema za Veneciju razgovarali sa njima o projektima koje će tamo predstaviti.
Terram Intelligere: INTERSTITIUM
Država: Crna Gora
Autorski tim: Miljana Zeković,(kustoskinja), Mirjana Đurišić (komesarka), Ivan Šuković, Dejan Todorović i Emir Šehanović.
Lokacija: ArteNova Campo San Lorenzo 5063
Projekat podržava Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo iz Beograda, dok je organizator crnogorsko Ministarstvo planiranja, urbanizma i državne imovine.
Ivona Živulj
Ove godine Crnogorski paviljon bavi se konceptom međe – granice koja nije samo fizička već i simbol časti, identiteta i društvenog poretka. Ovaj projekat istražuje kako se arhitektura nalazi na granici umetnosti i nauke, povezujući tradicionalna shvatanja teritorije sa savremenim istraživanjima u mikrobiologiji. Kroz analizu mikroorganizama u tlu i tradicionalnih načina gradnje, autorski tim osvetljava kako priroda može oblikovati održivu budućnost arhitekture. „Međa nije samo fizički fenomen, već i kulturni koncept koji odražava način na koji su ljudi percipirali svoje neposredno okruženje. To je mesto gde se prepliću poznato i nepoznato, domaće i strano, sigurnost i opasnost. Ona ne deli, već spaja različite svetove, omogućavajući razmenu, dijalog i kolektivnu odgovornost prema prostoru. Na pitanje šta im je ponudilo najviše inspiracije za istraživanje fenomena međe iliti granice, crnogorski tim kaže: „Tradicionalna plemenska organizacija igrala je ključnu ulogu u definisanju i očuvanju fenomena međe, jer je svako pleme imalo jasno određene teritorijalne granice, često markirane prirodnim elementima poput planina, rijeka i šuma. U crnogorskim krševitim pejzažima najzastupljeniji je krečnjački kamen, te su međe građene od kamena suvozidne konstrukcije sastavljene bez upotrebe maltera, čime se omogućava lako prilagođavanje prirodnom terenu i dugotrajnost.” Na pitanje šta će zateći u samom paviljonu svi koji budu posetili Bijenale, autorski tim kaže da je pored izloženog izuzetno važna i atmosfera. „Prostor je taman i tih, a u njemu će biti izložena kontinuirana, delikatna forma od transparentnih modula. Sami moduli su izrađeni od termoformiranog klirita i sadrže žive bakterijske kulture iz različitih tipova zemlje, a na njihovim površinama ispisani su naučni podaci i poetički iskazi o zemlji. Na taj način zajedno pričaju priču o zemlji, a instalacija postaje dinamičan organizam u stalnoj transformaciji i posetioci su pozvani da preispitaju svoj odnos prema svemu onome što često previdimo. Prema zemlji, resursima i procesima koje ne percipiramo.”
Rasplitanje „Unraveling: New spaces”
Država: Srbija
Autorski tim: Slobodan Jović (kustos); Davor Ereš (arhitekta), Jelena Mitrović (arhitekta), Igor Pantić (arhitekta), Sonja Krstić (modna dizajnerka), Ivana Najdanović (modna dizajnerka) i Petar Laušević (inženjer robotike).
Lokacija: Giardini
Ivona Živulj
Istražujući dinamičan i fluidan odnos između dveju inteligencija, između veštačke i kolektivne inteligencije i lokalne tradicije, srpski paviljon ove godine nudi optimistični model interakcije i premrežavanja, pri čemu inteligencije ne narušavaju jedna drugu, već se stalno nadopunjuju. Srbija se predstavlja projektom koji arhitekturu doživljava kao čin pletenja, razgradnje i ponovnog stvaranja, pri čemu vuna ima nezamenljivu ulogu. Instalacija, koju će predstaviti izrađena je od vune, i tokom trajanja Bijenala će se postepeno rasplitati, vraćajući se u svoju izvornu formu. Projekat preispituje vezu između zanatstva i digitalne tehnologije, ističući značaj kolektivne inteligencije i ručnog rada u savremenom arhitektonskom stvaralaštvu. „Materijalnost strukture naglašava lokalnu tradiciju Srbije kao brdsko-planinske regije u kojoj postoji duga i raznolika tradicija rukotvorenja, pletenja, tkanja i veza, od Sirogojna i zapadne Srbije, do veza i prepleta istočne i južne Srbije, od kojih svaka ima svoje posebnosti: materijalnost, boju, strukturu, vez i šaru. Obe tradicije imaju istovremenost polazišta dočaravajući sinhronost misaonog, kreativnog i rukotvornog”, navode autori i dodaju: „Predloženi projekat, uz primenu tradicionalnih autohtonih veština pletenja, namerava da kolektivno izgradi i razgradi prostornu strukturu koja bi angažovala pitanja: autentičnosti kao materijalnosti mesta, pozicije rukotvornog delanja, procese učenja kroz delanje, kolektivnog iskustva i kolektivne inteligencije, uzajamnosti procesa gradnje i razgradnje, odnosa cikličnosti i cirkularnosti, uzajamnosti kooperativnog artificijelnog i kolektivnog kreativnog, postavljajući teme promenljivosti kao pitanje naše spremnosti da razgradnjom stvaramo horizonte novog.”
Master Builders
Država: Slovenija
Autorski tim: Ana Kosi i Ognen Arsov (kustosi)
Lokacija: Arsenale
Projekat podržava Muzej arhitekture i dizajna (MAO) u Ljubljani.
Ivona Živulj
Neophodnost očuvanja zanatskih veština u arhitektonskoj proizvodnji u fokusu je slovenačkog paviljona. Kroz seriju totema, arhitekte Ana Kosi i Ognen Arsov istražuju odnos između arhitekte, zanatlije i same arhitekture. Četiri totema predstavljaju četiri stuba, tj. četiri zanatlije koji su neophodni za svaku arhitektonsku ideju. Projekat naglašava da ni veštačka inteligencija, ni 3D štampa ne mogu u potpunosti zameniti znanje i njihovo iskustvo. O svojoj inspiraciji autori navode: „Cilj je prikazati rad zanatlija kao ključnu inteligenciju u procesu izgradnje, u vremenu kada im se ne odaje dovoljno priznanja. Svaka ruka koja oblikuje materijal nosi sa sobom generacije znanja, iskustva i veštine, što je nešto što nikakva tehnologija ne može u potpunosti zameniti. Zanatlije nisu samo izvođači – oni su kreativni saradnici u arhitekturi budućnosti.” Autori paviljona ističu znanje majstora kao ključnu inteligenciju u procesu gradnje. Njihov cilj je da ukažu na važan odnos između arhitektonskog promišljanja i majstorstva na gradilištu. U slovenačkom paviljonu biće izložena grupa totema koji su konstruisani i izvedeni kao fizička manifestacija majstorskog znanja i veština. „Totemi, duhovna bića, predmeti ili simboli, služe kao amblem grupe ili klana majstora, ne samo zato što ih predstavljaju ili podsećaju na njih, već i zato što ‘znaju više’ – više od svih nas koji ih posmatramo, svih koji su ih izradili i onih koji su ih osmislili.”
Photo: Ivona Živulj
Kreativna direkcija: Filip Koludrović
Produkcija: Teona Milićević i Marita Bobelj
VOGUE RECOMMENDS
