Yukinori Yanagi u Milanu pokazao da je njegova umetnost relevantnija nego ikada

Dok se vozim metroom razmišljam o tome kako obožavam male avanture koje imam kad god odlučim da posetim neki od tih velikih muzeja ili galerija savremene umetnosti koje se nalaze na periferiji grada. Obožavam nepoznato, ili možda bolje rečeno taj proces i kojem ono postaje poznato. Upravo mi se to dešava kad god krenem u neki grad u kojem nisam bila nikada ili nedovoljno puta kao što je to slučaj sa Milanom. Još bolje ako u tom gradu ima neka izložba u prostoru u kojem nikada nisam bila sa radovima umetnika koje nikada nisam videla uživo. Sve mi se to vrzma po glavi dok shvatam da nisam pogledala Google Mape već neko vreme i da baš na toj stanici treba da izađem. Scuza! Užurbano promumlam dok se provlačim kroz gužvu. Sada već sa nivoom samopouzdanja koje je ravno lokalcu i pešačim do muzeja Pirelli HangarBicocca. Ako vas put ovog proleća odvede u Milano ili ste možda već tamo zbog čuvenog Milano design weeka, (ako ste u mogućnosti skoknite i do Pariza, tamo vaš čeka još jedna  velika izložba vredna posete) znajte da vas osim zagarantovano dobrog šopinga čeka i pregršt dobre umetnosti. 

Izložba japanskog umetnika Yukinorija Yanagija, pod nazivom ICARUS, otvorena je 27. marta i biće dostupna publici do 27. jula 2025. godine. U monumentalnim halama Pirelli HangarBicocca, nekadašnjoj industrijskoj zoni Milana, Yukinori Yanagi gradi složeni svet od peska, vatre, zastava i ogledala. Retrospektiva ICARUS, njegova prva velika izložba u Evropi, osvetljava četiri decenije umetničkog rada koji neprestano propituje identitet, granice i posledice nacionalističkih mitologija. Od svojih ranih eksperimenata sa stvarnim mravinjacima do monumentalnih instalacija koje tope voštane zastave država, Yanagi koristi materijale koji se raspadaju, tope i nestaju, pokazujući koliko su ideje nacije, suvereniteta i moći u svojoj suštini krhke. Izložba se proteže kroz čitav prostor HangarBicocca kao sistem fragmenata, metafora i simboličkih ruševina, u kojem se ogledaju duhovi kolonijalne prošlosti, ekološki kolaps i nemirne granice savremenog sveta.

Photo: YANAGI STUDIO, Banzai Corner, 1991

U jednoj od njegovih najpoznatijih serija radova, World Flag Ant Farm, od koje sam najviše očekivala, i nije me izneverila, Yanagi pušta prave mrave da naseljavaju i razgrađuju nacionalne zastave ispunjene obojenim peskom, povezane tankim cevčicama koje mravi koriste kao puteve. Mravi, kao simboli organizovanog kolektiva, ali i nesvesnog otpora hijerarhiji, pretvaraju jasno definisane simbole moći u zrnaste, mutne oblike – mapu sveta u raspadu. Ova intervencija prirode u simbolički poredak predstavlja jedno od temeljnih polazišta Yanagijevog rada: ideje koje definišu kolektivni identitet nisu večne ni stabilne, već porozne, propusne i podložne promenama. Mravinjak postaje i metafora globalizacije, migracija i kontaminacije ideoloških granica – jer dok mravi prelaze iz jedne zastave u drugu, raspada se i iluzija o autonomiji nacija. Ako ste mislili da su mravi samo tihi, maleni i većinom iritantni žitelji ove planete, Yanagi će vas naterati da saslušate šta imaju da kažu.

Photo: YANAGI STUDIO, Yukinori Yanagi, EC Flag Ant Farm, 1992

Yukinori Yanagi povezuje dva snažna dela – Project God-zilla 2025: The Revenant from „El Mare Pacificum“ i Article 9, instalaciju sa japanskim natpisima u neonskim cevčicama. Svaka fraza s vremena na vreme treperi, dopuštajući posetiocima da pročitaju samo delimične fragmente teksta iz Članka 9 japanskog Ustava. Ovaj članak, koji se izričito odriče rata i upotrebe sile za rešavanje međunarodnih sporova, ima ambiciju da doprinese svetskom miru.

Sastavljen 1946. godine, na kraju Drugog svetskog rata, pod uticajem saveznika, a posebno američkog generala Douglasa MacArthura i japanskog cara Hirohita, Članak 9 je i danas predmet dubokih rasprava. U ovom delu, Yanagi istražuje problematičnost zvaničnog prevoda tog teksta: prvi nacrt, napisan na engleskom jeziku od strane MacArthura, preveden je na japanski u zvaničnom obliku, da bi potom bio ponovo preveden na engleski.

Yanagi koristi ovaj tekst da skrene pažnju na kontradiktornosti koje proizlaze iz „poklonjene“ demokratije i unutrašnje napetosti koje proizlaze iz tih istorijskih razlika – napetosti koje se savršeno uklapaju u širu temu njegove umetnosti o moći, granicama i ideološkim konstrukcijama.

Photo: YANAGI STUDIO, Article 9, 1994

Postavka se nastavlja jednim spektakularnim radom, pod nazivom Project God-Zilla Onomichi U3. U središtu gomile olupina, buradi i peska, kao da se izdiže duh prošlog veka: ogromna sfera sa projekcijom oka mitskog čudovišta Godzile. Njegova narandžasto-žuta zenica, zamišljena kao pogled same istorije, smenjuje se sa snimcima atomskih eksplozija – od Hirošime do testova u Tihom okeanu, pa sve do Fukušime. Yanagi spaja lično i kolektivno pamćenje, sećanja na detinjstvo i japanske filmove o čudovištima iz mulja, sa najdubljim traumama koje oblikuju azijsko-pacifički region.

Dok sam stajala ispred te gigantske kugle, činilo se kao da gledam pravo u nešto što ne bi trebalo da se pogleda u oči – u jedno kolektivno sećanje koje ne prestaje da tinja, bez obzira na vremensku distancu. Nema naracije koja vas vodi kroz izložbu, nema objašnjenja – samo prostor, tišina i materijali koji govore svojim jezikom.

Photo: YANAGI STUDIO, Project God-Zilla Onomichi U3, 2017

Iako se njegovi radovi često čitaju u globalnom ključu, Yanagi se neprestano vraća pitanju japanskog identiteta – kompleksnog spleta tradicije, modernizacije, militarizma i postkolonijalne traume. U Hinomaru Illumination (1993–1997), svetleće kutije sa japanskom zastavom u formi crvenog kruga na beloj podlozi postaju simbol opsesivnog nacionalnog narativa. Korišćenjem svetla i minimalističkog dizajna, umetnik maskira brutalnost i ideološku rigidnost koju ta jednostavna forma može da nosi. Ova formalna tenzija između čistoće estetike i nasilja značenja jedna je od konstanti u Yanagijevom radu: simboli moći nisu nužno spektakularni – oni često deluju tiho, kroz formu, ponavljanje i odsustvo konteksta.

Photo: YANAGI STUDIO, Hinomaru Illumination, 2010

U vreme kada granice, identiteti i ekologija ponovo ulaze u centar pažnje, Yanagijeva umetnost izgleda kao da je došla iz budućnosti. Izložba ICARUS osim što je najveća evropska retrospektiva ovog umetnika, ona je i serija radova koja nas podseća na to kako se naša kolektivna uverenja o moći i identitetu čine tako postojanima, iako bi mogli nestati samo kad ih jednom pogledamo malo bliže.