Razgovarali smo s trenutno najtraženijim umetnikom Dannyjem Foxom

Sanjiva violina komada The Mist Covered Mountains of Home grupe Celtic Fiddle Festival nežno svira u pozadini dok pokušavam da shvatim tajne karaktera sjajnog umetnika kog sam nedavno otkrila – Dannyja Foxa. Danny je ovu pesmu čuo na radiju i od tada je neprestano sluša. Meni pruža uvid u njegov magični svet,  nežni zvuk je tako opuštajuć i topao da zaista zvuči kao pozadinska melodija za neko remek-delo.

Jedna od najvećih umetničkih platformi Artsy proglasila je Dannyja Foxa trenutno najtraženijim umetnikom na svetu, sa čak 87-postotnim rastom upita za njegove radove na početku ove godine. U vreme kada je samo biti umetnik i moći živeti od toga pravo blagostanje i privilegija, mogu da zamislim da je toliki porast upita pravi vetar u leđa za slikare. Ipak, Danny osećaj opisuje kao “kada ste na pola puta u toku maratona i neko vam dobaci flašicu vode”, što je metafora za umetnost s kakvom se ja do sad nisam susrela, ali koja ima mnogo smisla. Britanski umetnik rođen je St. Ivesu u Cornwellu, primorskom delu Engleske, a svoje radove izlaže od 2011. godine. Tvrdi da je primetio da, što se više približava umetnosti koju zaista želi da kreira, njegovi radovi su “otvorenije prihvaćeni” što smatra dobrim znakom.

Photo: umetnikova arhiva

Dannyjeve slike su ritmične i žive, sa subjektima koji ne beže od surove realnosti, tragedija i nasilja, ali ni od nade i strasti. Njegovi radovi su prisni i intimni, delić njegovog dalekog sveta. Danny je nekoliko godina proveo u Los Angelesu, ali se ponovo vratio u rodni St. Ives gde trenutno živi. Svoj rodni grad prikazuje kroz lokalne zgrade, barove i folklor koji su sveprisutni u njegovom umetničkom izražaju. Na pitanje zašto misli da su njegovi radovi baš sada očarali toliko ljudi, Danny odgovara: “Mislim da na neki način pojednostavljujem stvari tako da je ljudima lakše da ih gledaju, da ih svare i možda čak i da žive s njima”. Dodaje da primeti da njegovi radovi specifično rezonuju sa drugim slikarima: “Mogu jasno da kažem šta želim, a oni to čuju”.

The Tinners 2020, Courtesy of Saatchi Yates

Svi likovi na umetnikovim slikama deluju kao da su uhvaćeni u prisnom trenutku, posmatrani njegovim pronicljivim okom. Iako su na momente predstavljeni nejasno, likovi na njegovim slikama deluju toliko stvarno da nisam mogla da odolim da ga ne pitam da li su to možda stvarni ljudi koje on poznaje. “U poslednje vreme slikam ljude koje poznajem i trudim se da predstavim njihov lik, ali uglavnom koristim fotografije, što uklanja dozu intime,“ odgovara.

„Više je reč o čežnji za intimnošću, nego o dokazu o postojećem odnosu.“

Couple in Marseille 2022, Courtesy of Saatchi Yates

Ipak, moju pažnju najviše privlače scene koje deluju kao da su smeštene u polusnu, paničnom trenutku kada ste već dovoljno budni da ste svesni dana pred sobom, ali još uvek toliko u snu da ništa zapravo ne deluje stvarno. Tu su životinje s čovečjom glavom, te slova i simboli koji se gube u pozadini. “Slikarstvo je uvek sanjivo do neke mere – čak i vrlo realistični radovi nikada nisu zaista stvarni, uvek postoji nešto što odudara, čak i kad je blizu – kao lucidni san,” objašnjava mi Danny moje zaključke. “Ja ne volim nadrealizam kao žanr, pogotovo ne satove koji se tope i slično,” dodaje, ljubazno se protiveći mojim zapažanjima.

The Deadliest Catch 2021, Courtesy of Saatchi Yates

Pa zašto onda u pozadini slike Born Toulouse na nebu jasno vidim crveni emblem Chicago Bullsa? “To je priča iz mog detinjstva,” počinje Danny. “Kada sam imao oko osam godina, imali smo komšiju Amerikanca. Jednog dana se preselio, bez mnogo reči, ali je ostavio kutiju za mene i moju mamu. U njoj se nalazila mala zbirka knjiga o umetnosti i Chicago Bulls dres. Knjiga koja se meni najviše dopala bila je Toulouse-Lautrec autora Edwarda Lucie-Smitha. Te radove odlikuje jednostavnost i gestualne, pomalo nedovršene karakteristike koje su mi se posebno dopale u ružičastim i plavim tonovima slike The Salon In The Rue Des Moulins, koja se nalazila na koricama knjige. Takođe, hrabrost litografskih postera ostavila je snažan utisak na mene. Tek nekoliko godina kasnije, kada sam ponovo uzeo knjigu u ruke, shvatio sam da ju je napisao Edward – koji je, sasvim slučajno, bio autor predgovora za katalog moje prve izložbe u Londonu 2014. godine.”

Harizmatični umetnik čiji radovi trenutno osvajaju ljubitelje slikarstva i vajarstva širom sveta navodi da ima mnoge omiljene umetnike, ali da je njegov izbor na dan našeg razgovora Sam Hall, čiji keramički radovi ga oduševljavaju. „Mislim da sam jako srećan jer imam priliku da budem umetnik. Da bi od ovoga zarađivali, umetnosti morate da posvetite život. Izuzetno je neizvesno, ali ako ne date sve od sebe, nikada nećete znati,“ zaključio je Danny.

Danny Fox će 11. aprila na izložbi na Univerzitetu u Plymouthu predstaviti svoj rad Kingdom, za koji sam kaže da je najbolji rad koji je ikada naslikao.