8 načina da prekinete negativan odnos sa hranom
Vogue Adria
Mart 23, 2024
Loš odnos sa hranom je jednako opasan kao i poremećaj ishrane poput anoreksije ili bulimije. Međutim, prema dr. Sophie Mort, kliničkoj psihološkinji i stručnjakinji za mentalno zdravlje u Headspaceu, „Mnogi od nas imaju nezdrave veze koje su mnogo suptilnije od poremećaja ishrane o kojima smo čuli u medijima ili smo ih iskusili u životu.“
„Loš odnos sa hranom često podrazumeva da se hrana vidi kao neprijatelj ili greh, ili. nešto što treba kontrolisati ili ograničiti, i ignorisati signale gladi“, kaže za Vogue. „To može da uključuje snažnog unutrašnjeg kritičara koji se pojavi kad god pomislite na hranu, koji vam kaže da ste loši što želite hranu, a onda vas još jače izgrdi ako tu hranu pojedete.“
Charlotte Faure Green, registrovana nutricionistkinja BANT-a, govornica i spisateljica, kaže za Vogue da to može dovesti do “preokupacije brojanjem kalorija; izbegavanje čitavih grupa hrane zbog straha od gojenja/loših zdravstvenih ishoda; prejedanje tokom razdoblja stresa ili lošeg raspoloženja.
Drugi ključni znakovi nefunkcionalnog odnosa sa hranom uključuju „izbegavanje socijalnih mogućnosti zbog nedostatka kontrole oko obroka; preterane misli oko hrane i planiranja; i prinudu na vežbanje da bi se ‘poništila’ manje zdrava ishrana„. Takođe možete ignorisati znake gladi; „ušteda“ kalorija u hrani kako biste kasnije mogli preterano da uživate u njoj; ili imate česte fizičke aktivnosti.
Društveni mediji i poznate ličnosti mogu da igraju veliku ulogu u stvaranju tih veza, posebno sa porastom influensera i štetnim načinom na koji su mediji sada evoluirali. „U današnjem svetu u kojem dominiraju mediji, bežanje od sveprisutne kulture ishrane deluje nemoguće, dok industrija strateški neguje nezdrave odnose između potrošača i hrane“, kaže Faure Green. “Slavne osobe i influenceri preplavljuju TikTok i Instagram estetski privlačnim sadržajem, prikazujući se kao wellness stručnjaci sa vežbama u 5 ujutro, niskokaloričnim obrocima, proverama trbušnjaka i videozapisima ‘Šta jedem u jednom danu’. Međutim, ispod površine, održava štetne aspekte kulture ishrane, prikrivajući njene štetne efekte.”
Ona ukazuje na koncept „društvenog dokaza“, kada podsvesno ljudi osećaju pritisak da imitiraju ove naizgled „zajedno“ žene, povezujući njihov način života sa navikama u ishrani i izgledom.
Takozvane „badem mame“ takođe mogu da utiču na mentalno zdravlje i asocijacije koje ste razvili sa hranom u mladim godinama. Ovaj koncept postoji od epizode The real hosewives iz 2013., gde je supermodelu Gigi Hadid, tada tinejdžerki, njena majka Yolanda rekla da pojede badem kako bi smanjila osećaj gladi i sprečila osećaj slabosti. „Naše porodično okruženje tokom godina formiranja značajno utiče na naš kasniji odnos prema hrani“, kaže Faure Green. „Mnoge su odgajale majke koje su se držale jo-jo dijete, konstantno kritikujući njihov izgled i izgled drugih, možda uključujući i sopstvenu decu. Kao rezultat toga, internalizujemo njihove negativne stavove o hrani i izgledu tela i povezujemo hranu sa stidom.“
Srećom, postoje jednostavni koraci koji se mogu preduzeti da se preokrenu ovi negativni odnosi sa hranom kada se formiraju i internalizuju. Vogue je pomnije pogledao kako.
Faure Green, koja je specijalizovana za anksioznost i stres, savetuje da prestanete da pratite kanale koji postavljaju nerealne telesne standarde ili promovišu nezdrave navike u ishrani. „Možda ste ih pratili dugo vremena i normalizovali su van se njihovi načini razmišljanja“, kaže ona, „ali pažljivo razmatranje i određivanje onoga što konzumirate svaki put kad otvorite te aplikacije na svom telefonu može biti neverovartno oslobađajuće.“
Takođe preporučuje brisanje svih aplikacija koje podstiču ponašanja koja ne pomažu. „Brojanje kalorija može da podstakne nezdrav odnos sa hranom, jer je ishrana svedena na igru brojeva – nisu sve kalorije jednake! Fokus treba da bude na kvalitetu, dobrom osećaju i hrani umesto na kvantitetu.“ Praćenje kalorija takođe može dovesti do „opsesivnih misli o hrani, stalnom opterećenju samokontrole i osećaju krivice ili neuspeha kada ‘prevazilazite’ svoje dodeljene dnevne kalorije. To takođe obeshrabruje slušanje telesnih signala gladi i satisfakcije.“
Faure Green objašnjava da „ukoliko nemate alergiju ili netoleranciju, nema potrebe da izbacite čitavu grupu namirnica. To može dovesti do nutritivnih nedostataka.“ Dr. Mort takođe predlaže praktikovanje pažljivije ishrane kako biste se „ponovo povezali sa svojim telesnim znakovima“. “Svesnost nam pomaže da stvorimo udaljenost između nas i naših misli i osećanja”, kaže ona. „Sa ovim možemo da biramo u šta iskreno verujemo, šta želimo da jedemo i kada, udvostručujući naše šanse da se vratimo u sklad sa potrebama našeg tela.“
Pronađite različite načine za upravljanje stresom koji ne podrazumeva hranu. Faure Green preporučuje pronalaženje različitih načina za pomož, kao što su meditacija, vežbanje, pletenje ili „nešto malo ekstremnije kao što je ledena kupka sve što vama prija i podstiče unutrašnji mir“. Dr. Mort takođe dodaje predloge kao što su vežbe disanja ili nešto jednostavno kao što je „slanje poruke prijatelju, odlazak u šetnju ili igranje sa svojim psom“.
Počnite da analizirate svoje navike u ishrani i obratite pažnju na svoj odnos prema hrani. Dr. Mort predlaže da postavljate sebi pitanja poput “Kada jedete? Zašto tada jedete? Jeste li bili gladni? Ili se dogodilo nešto drugo, npr. osećali ste se usamljeno, dosadno vam je ili ste pod stresom.” Obratite pažnju na uverenja koja imate o hrani. Da li je neka hrana loša/grešna? Izaziva li ta hrana u vama sram? „Ne postoje pravi ili pogrešni odgovori na ta pitanja“, kaže ona. „Samo pokušavamo vas povežemo sa vašim unutrašnjim iskustvima vezanim za hranu.“
„Jedenje ne mora uvek da bude zabavno, ponekad moramo nešto poesti čisto da dobijemo energiju kroz dan, ali kada možemo ponovno da unesemo radost u jelo, ceo naš pogled na hranu se menja“, dodaje dr. Mort. Predlaže da se upišete na čas kuvanja ili da odlučite da naučite da kuvate sa prijateljima prateći svog omiljenog kuvara. „To može biti odličan način da naučimo nešto o hrani – šta je dobro za nas i zašto i kako se u hrani može uživati – u zabavnom okruženju.“
Ako imate komplikovan odnos sa hranom i svojim telom, znajte da to nije vaša krivica. „Hrana je složena. Ne radi se samo o ishrani, već i o kulturi, tradiciji i odnosima“, ističe dr. Mort. On objašnjava da nam se od malih nogu daje hrana kada je vreme za slavlje, na primer rođendane, i kada smo tužni, kao što je dobijanje poslastica posle injekcije. Ukazuje i na naše odrastanje u društvu sa zbunjujućim pogledom na hranu i kulturu ishrane. Faure Green vas podstiče da se „negujete ljubaznošću i razumevanjem“, što se može uraditi „stavljanjem pozitivnih afirmacija na ogledalo u kupatilu ili podsećanjem na vaše neverovatne i jedinstvene kvalitete“.
Važno je da se družite sa prijateljima, porodicom ili grupama za podršku koje vas ohrabruju i saosećaju, a ako zaista imate ozbljan problem potražite stručnu pomoć. „Možete čak da počnete tako što ćete razgovarati sa svojim lekarom opšte prakse o svojim brigama“, objašnjava Faure Green. „Posavetujte se sa terapeutom ili nutricionistom koji je specijalizovan za probleme sa lošom ishranom i slikom tela kako biste došli do osnovnog uzroka vašeg poremećenog razmišljanja o hrani.“ Ali budite oprezni sa nalozima za selfhelp na Instagramu. „Postoji mnogo nekvalifikovanih ljudi koji šire dezinformacije, a vaš slučaj je individualan.“
Ako mislite da možda patite od poremećaja u ishrani, posetite Beat Eating Disorders.
vogue.co.uk