Valentino revija održana je u toaletu, brišući sve granice intime

When did oversharing become normal? bila je tema koja mi je okupirala pažnju tokom vikenda, a Alessandro Michele, kao poručen, sinoć mi je servirao neočekivani odgovor na Nedelji mode u Parizu. Za svoju drugu Valentino ready-to-wear kolekciju, uhvatio nas je za ruku i odveo u javni toalet, brišući sve granice intime. Bio je to Michelov veliki povratak – kako sebi, tako i publici od koje se distancirao nakon što je učinila sve da kritike na njegov rad budu značajno glasnije od njegove mode (zvuk puštanja vode u WC-šolji na početku revije bilo je sasvim simbolično stavljanje tačke na to).

Kolekcija za jesen-zimu 2025. predstavljena je u distopijskom, Lynch-ovskom prostoru, sa crvenim svetlima i ogledalima koja su mi prizvala voajersku napetost iz filmova Twin Peaks, The Shining ili The Substance. U pitanju je Lavatory de la Madeleine – secesijska lokacija dostojna najintrigantnijih pariskih vodiča. Otvoreni 1905. godine, pissoirs u 8. Arondismanu bili su među prvim javnim toaletima u Evropi, a nekada su služili i kao mesta susreta, diskretni prostori za razgovore o politici, lovu i filozofiji, ljubavi… pa zašto ne i o modi? Svako ko je ikada dobio kompliment na svoj outfit u toaletu može da potvrdi da ulica nije jedina pozornica za stil. Da, pozornica, i to ova pod nazivom –  Le Méta-Théâtre des Intimités (Meta-pozorište intimnosti), kao tajanstvena i višestruka predstava u kojoj se suočavamo s fundamentalnim pitanjem: ko smo mi?

Dok je u pozadini svirala pesma Gods & Monsters Lane del Rey, Michelovi modeli izlazili su iz kabina ili se zadržavali pored ogledala i šminkali.

„Mislim da je uzvišena predstava koju imamo o intimi kao klizava iluzija: pokušaj da se u nestabilnom toku naše egzistencije prati trajnost identiteta; neizgovorena želja da se objedini kaleidoskop našeg Ja, a koji je po svojoj prirodi višestruk. Treba da znamo: nijedna intimnost nas na kraju ne može razgolititi, nijedna zavesa ne može biti pocepana da bi nas čitave ogolila. Jer ideja da postoji jedno autentično Ja, nedirnuto životom i njegovim određenjima, zavarava nas. ” Michele

Ipak, odeća nije imala ništa zajedničko sa ‘banalnošću’ toaleta. Michele je ponudio svoju prepoznatljivu mešavinu maksimalizma, fantazije i nesputanog glamura. Mešajući vintage i savremene elemente, kolekcija je započela prozirnim čipkanim bodijem otkopčanim na dnu, kao da je model u žurbi napustio toalet, nakon čega su usledile bunde, vunene pantalone sa zvonastim nogavicama i upadljiv biserni nakit.

Garavanijev minimalizam na Micheleov način nikad nije bio prisutniji: od crno-belih do monohromatskih lookova upakovanih u prepoznatljivu raskošnu poeziju. Klasična odela sa veštačkim krznom i koktel haljine iz sedamdesetih spremne su za provod u novoj epohi, te čarobni susret sa savremenim PANTHER 60 dresovima i komadima iz najnovije kolaboracije s Vansom. Ipak, ne dajmo se zavarati: motivi poput mačke na haljinama jasno pokazuju da Michel nema nameru da nam se izvinjava zbog svog kič senzibiliteta.

Na kraju revije, modeli su se vratili u svoje kabine, potvrđujući ono što je odavno jasno – sve što Michele dotakne, pretvara se u show s kog ne možemo da skrenemo pogled ni mi, a zasigurno ni Valentino Garavani lično.