Srategija oblačenja na japanski način koja mi olakšava život

Već sam pomalo japanski pristupala oblačenju i pre nego što sam pročitala knjigu Chōwa (Kitsune Books) autorke Akemi Tanaka. Međutim nakon što sam malo dublje upoznala ovu drevnu filozofiju čija je suština traženje ravnoteže u malim životnim stvarima, činim to još više. I ne kažem to samo zato što volim Uniqlo osnovne komade, jednostavno oblačenje ili jednobojne kombinacije. Učim da primenim neke postulate ove filozofije sa područja odeće kako bih se osećala bolje, eliminisala blokade i određenu dozu stresa koju mi je stvarala želja za praćenjem trendova ili nošenje odeće u kojoj se nisam videla… I ukratko, kako bih sebi olakšala život.

Tanaka je u ovoj knjizi posvetila veliko poglavlje pronalaženju sopstvenog stila primenom filozofije koja znači harmoniju i traženje načina za rešavanje svakodnevnih problema fokusirajući se ne toliko na cilj, već na potrebu pronalaženja ravnoteže i osećanja iste. Iako bi se odeća mogla činiti udaljenom od svega ovoga, uopšte nije tako. Na kraju krajeva, radi se o odluci koju treba donositi svakodnevno i koja može da bude lakša ako se uzmu u obzir određene stvari.

1. Oblačim se kako mi se sviđa (ne mora da bude u trendu)

Dugo sam se trudila da pratim trendove, nosim odeću jednostavno zato što je bila moderna ili su je nosile moje prijateljice, a kasnije bih požalila pri izlasku iz kuće jer se nisam videla u tome niti sam se osećala prijatno. Odlučila sam da dam prednost svojim preferencijama nad trendom (ili viralnim komadima) i upravo je to nešto na čemu japanska stručnjakinja insistira kada govori o ovoj filozofiji. „Odevanje prema chōwi znači pitati se u kojoj se odeći osećamo najbolje. Nije važno šta nosite (možda se ne ograničavate na jedan stil, već na nekoliko); chōwa nas uči da razmišljamo o tome kako da budemo verni onome što cenimo, da imamo dovoljno samopouzdanja da svoje ideje delimo sa drugima i ponosimo se svojim identitetom“. Tako da sam se u ovoj potrazi za harmonijom kako bih smanjila dozu stresa prepustila tome koliko mi mentalno odgovara da se oblačim u crno jer mi se sviđa, da odbacim uske pantalone jer se ne osećam prijatno i prigrlim fluidni stil dugih haljina i oversized komada.

2. Davati prednost udobnosti

Nešto što imam dosta na umu je da treba da se osećam dobro u onome što nosim, ali filozofija chōwa to stavlja iznad svega. „Kada razmišljamo o tome šta ćemo obući, ne pridajemo dovoljno važnosti udobnosti“, kaže. „Ponekad je za postizanje ravnoteže u našoj odeći dovoljno dati prednost funkcionalnosti i dobrobiti“, objašnjava Tanaka. Zapravo, stručnjakinja podstiče da uzmemo u obzir one odevne predmete sa kojima se osećamo spremni za sve. Zato ne oklevam da često posegnem (nikad nije prečesto) za onim kombinacijama ili haljinama u kojima se osećam izuzetno prijatno i koje mi laskaju, i sa kojima, ako imam nešto važno, neću morati da brinem o onome što nosim jer se osećam dobro.

3. Brinuti o odeći (i popravljati je)

Imati pouzdanog obućara i krojačicu kojima mogu da se obratim kako bih dala novi život svojoj odeći i cipelama pozitivno je promenilo moju rutinu. Popravila sam čizme koje sam obožavala, ali su bile previše istrošene (zahvaljujući mojem obućaru od poverenja sada su kao nove); camel kaput sa kaišem koji nisam nosila, a koji je, nakon što sam skinula kaiš, postao moj omiljeni osnovni komad… Donelo mi je mnogo praktičnih i emocionalnih koristi. Na primer, znati da ne rasipam novac niti da kupujem na maksimalistički način, što me je dovelo u mentalni balans i istovremeno je izuzetno održivo. I takođe je jedan od osnova ove filozofije koja podstiče brigu o odeći jer „što duže traje, bolje ćemo brinuti o planeti. Treba kupovati manje odeće i posvetiti više vremena popravljanju one koju već imamo kako ne bismo hranili industriju jeftine mode„, napominje Tanaka. Zato takođe podstiče provetravanje određenih komada kojima nisu potrebna tako česta pranja i brigu o njima, pažljivo ih odlagajući u ormar umesto da ih ostavljamo bačene na krevetu (na primer).

4. Ne odlučivati šta ćete obući u poslednjem trenutku

Pripremanje kombinacije veče pre, čak i sa već izvađenom odećom iz ormara, značajno je smanjilo moj mentalni teret. Ali i stres u poslednji trenutak kada, rano ujutru, ta kombinacija odevnih predmeta koja se u mojoj glavi činila idealna nije bila ono što sam tražila niti me je činila da se osećam dobro. Tanaka predlaže da za postizanje te harmonije u oblačenju radimo na pripremi. „Proverite da li je odeća u savršenom stanju sa dovoljno vremena da reagujete na nepredviđene okolnosti. Na taj način nećete rizikovati otkrivanje nabora ili rupe na pantalonama upravo kada izlazite na vrata jer ste ih pregledali veče pre.“

vogue.es