Je li Haider Ackermann uspeo da "zavede" Toma Forda?

Mnogi dizajneri vode modne kuće koje i dalje nose imena svojih osnivača: Dior, Chanel, Givenchy, Gucci, Saint Laurent – svi oni su bili stvarni ljudi. Odatle potiče ideja o „DNK brenda“. Kamen spoticanja, čini se, jeste onaj kada brend biva toliko udaljen od svog osnivača da mu samo ime postane apstrakcija. Zato, pri svakom debiju novog kreativnog direktora za određenu modnu kuću, volim da posmatram prvi red – ako je tu neko iz porodice ili bližih prijatelja osnivača, smatram da je sve što se dešava approved. Bila sam mirna dok je Pierpaolo Piccioli vodio Valentino jer su Garavanijevi ljudi poput Giancarla Giammettija i Georgine Brandolini uvek bili uz njega. Otkada je na scenu stupio Alessandro Michele, briše im se svaki trag.

Ove nedelje u Parizu bilo je nekoliko dugo iščekivanih debija. Prvi je bio izvrsna kolekcija Juliana Klausnera za Dries Van Noten, a drugi Haidera Ackermanna za Tom Ford. Ford ne samo da je bio u prvom redu, već je i lično izabrao Ackermanna za ovu ulogu. I dok je njegov prethodnik, Peter Hawkings, tokom svog mandata stvarao gotovo identične replike Fordovog rada – i oblačio se poput njega – Ackermann ga je interpretirao na svoj način.

Naime, pristupanje Fordovom nasleđu moglo je značiti oslanjanje na njegove legendarne komade—svilene košulje, baršunasta odela, čuvene Gucci G-string gaćice koje danas na resale tržištu dostižu vrtoglave cene. No, Ackermann me je na sreću demantovao i odabrao drugačiji put. Počeo je sa šest potpuno crnih kožnih lookova, zatim prešao na luksuzne kapute u tonovima ledeno bele i kamel nijanse, te muške košulje i kravate koje se lako mogu zamisliti i na ženama.

U sredini kolekcije, niz satenskih odela u upečatljivim bojama poput žute i mint zelene, u kombinaciji s ljubičastim košuljama i pantalonama, potvrdio je Ackermannovu neprevaziđenu igru bojama, asimetričnim drapiranjem i fluidnošću silueta. Look 45—smaragdno zelena svilena haljina, te asimetrična žuta haljina inspirisana šezdesetim godinama, viđena na Alex Consani u looku 37, garantovano će izazvati borbu među stilistima za to ko će prvi obući Ackermannov Tom Ford na crvenom tepihu.

Iako nam nije servirao, kako bi Amerikanci rekli, seks na tanjiru, Ackermann i te kako daje nagoveštaje senzualnosti, zavodljivosti i žestine, umotane u najšik kožu i antilop. Oštri krojevi poslužili su kao mesto spajanja s nasleđem, a tu je i opsesija držanjem tela – Ford je bio poznat po svom uspravnom stavu, gde je odelo štit, a Ackermann istupa s futurističkom, gotovo skulpturalnom siluetom. Raznolikost modela na pisti dodatno je naglasila poruku da, iako se Tom Ford nalazi u luksuznom segmentu mode, njegova odeća nije rezervisana samo za odabrane—već za svakoga ko u njoj pronalazi nešto svoje.

Svi znamo da ponekad treba vremena da se neka nova era brenda ustali. Čak ni Fordu se nije desio instant uspeh — radio je u Gucciju nekoliko godina pre nego što je njegova kolekcija za jesen/zimu 1995/96. postala istorijski preokret. Ackermann je imao znatno više sreće: na kraju revije, Tom Ford je ustao i zagrlio ga, čime je kolekcija naišla ne samo na momentalno odobravanje, već i obožavanje. Ali Haider Ackermann je to i zaslužio: u vremenu kada modna industrija neprestano juri za senzacijom, pokazao je da je najprovokativnija stvar koju danas možete učiniti — biti dosledno dobar.

„Nadam se da sam uspeo da vas zavedem“, rekao je nakon revije, a odgovor je i više nego jasan.