Mestna galerija Ljubljana ove nedelje postaje lokacija izložbe radova Zore Stančić, nazvane Dobro, da pogledi ne puščajo odtisov („Dobro je da pogledi ne ostavljaju tragove“). Budući da ova savremena umetnica poznata po neverovatnom poznavanju grafike prvi put izlaže svoje radove u najvećoj ljubljanskoj galeriji, bilo je sasvim prirodno da izložba bude jedna vrsta retrospektive na njen bujni umetnički opus. Međutim, kako spakovati četiri decenije predanog rada i iskustava u samo jedan prostor? Kako to učiniti u galeriji koja je tik pred obnovom? Zora Stančić, svetski poznata vizuelna umetnica i profesorica na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani, uoči izložbe suočila se s tim izazovom, a sa mnom je u razgovoru podelila i niz uvida u svoj umetnički svet.
Umetnica je odmah izrazila svoj entuzijazam prema Mestnoj galeriji, koju izuzetno ceni — kako zbog njene arhitekture, pogleda na gradski trg i skrivenog dvorišta sa zadnje strane, tako i zbog njenog koncepta prostora koji posvećeno promoviše slovenačke umetnike. Svesna te tradicije i značaja, osećala je posebnu odgovornost da prirodu ovog prostora uzme u obzir prilikom osmišljavanja dramaturgije same izložbe. Uprkos svom značaju na slovenačkoj kulturnoj sceni, ovo je njena prva samostalna izložba u ovoj galeriji.
Na izložbi će biti predstavljeni radovi iz različitih perioda njenog stvaralaštva, kroz širok spektar medijuma. Kako kaže, razlika između njenih starijih i novijih radova ogleda se u „izboru tema i pristupa u samom procesu materializacije ideje“. Ističe da ne zna da li bi svoje promene opisala kao razvoj, ili jednostavno kao obraćanje pažnje na svet koji se neprekidno menja i sve ga je teže razumeti.
Pripremajući radove za izložbu, morala sam se suočiti sa svojim delima i sa samom sobom. Teško je videti sebe objektivno, ali se nadam da u radovima oseća strast prema grafici i istraživanju u tom mediju.
Tokom svoje karijere, Zora Stančić radila je sa različitim materijalima i u različitim tehnikama, koje bira u odnosu na sadržaj koji želi da kreira. Od slikarstva i ilustracije, preko scenografije, pa sve do kreativnih saradnji sa modnim brendovima – njen portfolio oslikava svestranost ove umetnice. Međutim, najprepoznatljivija je po svojim neverovatno preciznim i privlačnim grafikama. „Grafika je u mom delu uvek polazna tačka radnih i misaonih procesa. Za razliku od, recimo, slikarstva, grafika mi je više komunikativna i otvorena za konceptualni pristup u stvaranju.“
Najuzbudljiviji deo procesa štampe za nju je prvi susret sa otiskom, koji i nakon toliko godina nastavlja da je iznenađuje. Otisak je često nesavršen i ponekad se javljaju i greške, za koje kaže da umetnici „mogu, ali ne moraju da ih prihvate“.
Grafika je više nego drugi mediji u umetnosti podložna promenama i duhu vremena. Menja se u zavisnosti od njenog cilja, kao i tehničkih i tehnoloških dostignuća. To znači da je grafika uvek drugačija i razumemo je u kontekstu vremena i prostora u kojem nastaje.
Umetnica ističe da je sve povezano sa medijem grafike „uzbuđuje i inspiriše“: od istorije grafike koja se vezuje sa starim načinima komunikacije, pa do današnjih savremenih tehnika. Zora Stančić je tokom godina sledila promene u ovom mediju, razvijajući se s njima i implementujući nove tehnike koje su danas možda uobičajene, ali pre deset godina nisu bile ni zamisive.
Od Sarajeva i Ljubljane do Brooklyna
Zora Stančić nije se oprobala samo u različitim umetničkim žanrovima, već je usavršavajući se, putovala po celom svetu. Svoj umetnički put započela je fakultetom u Sarajevu, magistrirala je u Ljubljani, a usavršavala se na univerzitetu Rutgers u New Jerseyu, te u Parizu, Beču i u Češkoj. Za umetnicu su putovanja uvek bila pustolovina koja donosi nova iskustva i uzbudljiva poznanstva. Upravo ta iskustva inspirisala su je da izdaje knjige i radi na projektima koji, kako kaže, ne bi bili mogući bez sjajnih ljudi koje je upoznala na svom putu.
„U Sarajevu sam provela pet studenskih godina koje su bile formativne iz različitih razloga. To je bio period Olimpijskih igara, smrti Tita i priprema za rat, iako to niko nije želeo da veruje. Ukratko, vreme je bilo čudno, napeto, ali kao da je na površinu izbio sav kreativni potencijal ljudi iz tog grada,“ priseća se umetnica. S posebnom nostalgijom seća se bogate kulturne scene, koja se po njenom mišljenju veoma razlikovala od ljubljanske, od pokreta New Primitives do različitih muzičkih grupa. „Na izložbi u Mestnoj galeriji jedno delo se odnosi na pravila Bosanaca pri pijenju kafe, koje smo snimili sa bosansko-američkim umetnikom Shobom u Brooklynu 2009. godine. Osnovno pravilo je da treba slušati svog sagovornika, posebno kada on ništa ne govori,“ rekla mi je Zora. Svoj trenutni dom, Ljubljanu, onakvu kakva je bila osamdesetih i devedesetih godina, opisala je u knjizi Zora was here, koja je neka vrsta umetničkog vodiča kroz ovaj grad. U njoj čitaoca sprovodi kroz mesta, specifična iz kulturnih ili kulinarskih razloga, u kojima se često družila sa prijateljima. Ti prostori danas uglavnom služe nekoj drugoj svrsi ili ih uopšte i nema, ali ona i mnogi ljudi koji su ih ispunjavali i dalje ih posećuju u svojim sećanjima.
Zoru su tokom karijere inspirisali mnogobrojni umetnici i umetnice. Lucio Fontana i njegov prostorski koncept bio je ključan za njeno razumevanje umetnosti, a umetnica Louise Buorgeois na nju je uticala zbog svoje energije i poetičnih dela. „Takođe vrlo cenim i dela slovenačke umetnice Adriane Maraž i zanimljivo mi je što primetim da mladi otkrivaju njena dela sada, kada skoro deset godina nije među nama,“ rekla je umetnica. Zora Stančić, koja je danas i sama profesorica, magistarsku specijalizaciju završila je pod mentorstvom renomiranog slovenačkog slikara Apollonia Zvesta. Kaže da kao studentkinja nije mislila da je profesor ostavio značajan uticaj na njene radove, ali sada, sa distance shvata koliko je bio važan za nju, posebno zato što joj je „dao prostor i vreme za umetničko istraživanje i eksperimentisanje“. „Sećam se da mi je jednom dao savet koji tada možda nisam u potpunosti razumela, a sada se čini da ga sve više shvatam. Rekao mi je da je najvažnije ubediti ljude da je ono što radite relevantno. Sada znam da to možete učiniti na hiljadu i jedan način, ali svakako najmanje efikasan je onaj u kom pokušavate da ubedite što više ljudi da kupe vaše umetničko delo ili da se ponavljate i radite sve po istom obrascu,“ podelila je Zora.
Danas je Zora okružena mnogobrojnim mladim umetnicima, od kojih se mnogo uči dok im istovremeno prenosi znanje. Kaže da je reč o visoko motivisanim mladim ljudima, koji su „senzibilni za ono što se događa sa društvom i planetom“. Ipak, umetničkih poslova danas je sve manje. „Najbliže tome je pedagoški poziv koji vam omogućava da ostanete u kontaktu sa samom umetnošću,“ objasnila mi je Zora. „Mladi umetnici danas, pored sezonskih poslova u kulturi, najčešće provode vreme na umetničkim rezidencijama širom sveta. To im donosi dragocena iskustva i prilike za umrežavanje, dok se uslovi za rad i stvaranje kod kuće često pomeraju u kasniji životni period. Svaka generacija umetnika suočavala se sa izazovima kako preživeti od umetnosti na svoj način. Nikada to nije bilo lako.“ Ipak, nađe se i pokoji srećnik kojem je stvaranje umetnosti primarni posao. „U našem regionu, gde je tržište neregulisano i gde je prodaja umetničkih dela pre više slučajnost nego pravilo, gotovo je nemoguće preživeti isključivo stvaranjem umetnosti. Nekolicini autora to uspeva i zaista im treba čestitati na svestranom talentu i znanju – ne samo u domenu umetnosti, već i u oblasti računovodstva i raznih taktika preživljavanja,“ rekla mi je Zora.
U Mestnoj galeriji biće izložen i po Zorinim rečima „njen najkompleksniji rad“ Zunaj kroga – „U tom projektu zanimao me je spoj različitih umetničkih elemenata – od svetla, muzike, poezije do zvuka. Želela sam da sve to povežem u jedinstveno umetničko delo koje komunicira sa prostorom, preobražava ga i menja. Pokretne grafike, projektovane su na galerijski zid, a stapaju su se sa tekstom i muzikom u osamominutnom doživljaju. Na projektu su sarađivali animator Andrej Kamnik, kompozitorka i dizajnerka zvuka Mateja Starič i sarajevski pisac i filozof Predrag Finci sa svojim poetskim tekstom Saveti izbeglici.
Izložba Dobro, da pogledi ne puščajo odtisov poetičnog je naslova, koji je umetnica ostavila otvoren za interpretaciju. „Našla sam ga u jednoj od svojih knjiga, gde je ta rečenica upotrebljena u bukvalnom smislu. Sam naslov sadrži i nagoveštaj medija kojim se bavim, a u likovnoj i vizuelnoj umetnosti pogled je osnovni element, nešto bez čega umetnost ne može,“ rekla je umetnica. Velika izložba radova Zore Stančić biće otvorena u Mestnoj galeriji u Ljubljani od 6. marta do 18. maja.
Photo: umetničina arhiva
Video: Zunaj kroga, Galerija Monfort Portorož, umetničina arhiva
