10 načina kako je Julia Stiles izrodila fenomen „nisam kao ostale devojke"

Pre nego što počnem moram da kažem da je film 10 Things I Hate About You moj comfort  film i da ga od kraja osnovne škole gledam barem dva puta godišnje i da smatram da imam veoma poseban odnos sa njim. Kao i da mi je u različitim životnim dobima legao na potpuno drugačije načine. Nekad bi u meni izazvao melahnoliju, nekad preplavljujuću toplinu koju donose bezbrižni srednjoškolski dani i prve ljubavi, a bilo je dana i kad su mi likovi bili dosta iritantni. Sada kad se bližim tridesetoj, a film ove godine slavi dvadesetpet godina od izlaska, mislim da je prošlo dovoljno vremena da možemo da ga sagledamo sa distance i pročešljamo uticaje koje je imao na popularnu kulturu i fenomene koje koji su i danas aktuelni. 

U osnovnoj školi (nerado ću priznati ali i velikim delom i u srednjoj školi), bila sam pod uverenjem da su moja interesovanja, hobiji i imidž posebniji od drugih devojaka jer se nisam uklapala u ono što je bilo predstavljeno kao univerzalna ženska interesovanja i estetika. Nisam preterano volela šminku, a ni roze boju, a filmovi, muzika i knjige koje sam uglavnom birala nisu bili konvencionalno girly. To je u meni izazivalo i frustraciju i osećaj izolovanosti kao i dugoročno pitanje o mom uklapanju u okvire  ženstvenosti.

Sve te stvari oko ženskih interesovanja su isključivo uslovljene forsiranjem narativa da su žene homogena grupa čija su interesovanja često uprošćena i čiji se kvalitet stavlja pod znak pitanja. Stvari koje pretežno voli ženska publika često su okarakterisane kao površne i neozbiljne, dok su interesi koji su tradicionalno povezani sa muškarcima doživljeni kao vredniji, ozbiljniji i intelektualno superiorniji. Zbog toga su se mnoge devojčice suočavale sa disonancom oko sopstvenog identiteta – ako nisu volele konvencionalno „ženske“ stvari, često su osećale potrebu da naglase kako „nisu kao ostale devojke“ ili da istaknu kako su se uvek bolje slagale sa muškarcima.

Fenomen „devojke brata“, odnosno devojke koja se uklapa u muška društva, deli njihove interese i ponašanje, bio je način da se izbori kredibilitet u društvu koje nipodaštava sve što je percipirano kao previše „žensko“. Tako su interesi poput romantičnih komedija, roze boje, suknji, cvetnih dezena, pa čak i izvođača poput Justina Biebera i Taylor Swift, postali metonimija za nešto trivijalno i neozbiljno. Devojke koje su želele da izbegnu taj pečat često su se distancirale od svega što je feminizirano, nesvesno internalizujući mizoginiju koja je te vrednosne hijerarhije uspostavila.

U kontekstu 10 Things I Hate About You, lik Kat Stratford postao je svojevrsni ideal „nisam kao ostale devojke“ identiteta – buntovna, načitana, nezainteresovana za konvencionalne srednjoškolske norme i romantične ideale. Međutim, dok je film postavio ovaj arhetip kao osnažujući i feministički, njegova popularnost je nehotice doprinela daljoj polarizaciji ženskog identiteta.

Devojke su kroz Kat videle model u kojem je distanciranje od tradicionalne ženstvenosti čin otpora, ne shvatajući da je pravi problem u tome što je ženstvenost uopšte percipirana kao manje vredna.

Nemojte me shvatiti pogrešno, bez obzira na to što je 10 Things I Hate About You doprineo širenju ovih fenomena njegova kultna vrednost nije upitna. Naprotiv, upravo činjenica da i nakon 25 godina inspiriše ovakve rasprave i omogućava nam da preispitujemo njegove uticaje pokazuje njegovu relevantnost. To nije film koji se gleda i zaboravlja – on ostavlja trag, oblikuje generacije i postavlja pitanja koja i dalje imaju težinu.

Lično, i dalje ga volim jednako strastveno kao i pre desetak godina, možda čak i više, jer sada mogu da ga gledam iz različitih uglova, sa više razumevanja i kritičkog promišljanja. To što je bio deo mog odrastanja i što mi se sa godinama menja perspektiva na njega samo potvrđuje njegovu vrednost. Film koji nas tera da mislimo, raspravljamo i revidiramo sopstvene stavove nikada ne gubi na značaju.