Upoznajte cool i revolucionarnu galeriju u Bihaću koja menja igru

U Bihaću, Bosni i Hercegovini nalazi se galerija, tj. kulturni centar koji lako može biti razlog da posetite ovaj grad. Kao i većina zanimljivih izložbi, umetničkih i kulturnih prostora, KRAK je nastao iz nužde i potrebe grada Bihaća i njegovog urbanog života. Nakon što smo istakli galerije većih gradova regije, vreme je da zađemo i u manje gradove, ali jednako bitne i zanimljive.

KRAK – mesto velikog kulturno-umetničkog sadržaja, i objekat vredan promatranja

Njihov fokus delovanja je na angažovanom delovanju i diskursu preko socijalnih, društvenih praksi, vizualnih umetnosti, arhitekture, dizajna i performansa i to na velikom, ako ne i najvećem nivou ekološke svesti i socijalne odgovornosti.

Sa KRAK -om i u KRAK-u sarašuju umetnici, arhitekti, dizajneri, edukatori, pravnici, aktivisti, vrtlari, ekolozi, pčelari – svi su deo inkubatora novih, ispravnih društvenih vrednosti. Pored svoje aktivnosti, KRAK zanimljivo i – izgleda. Lokacija se nalazi na samom ulazu u krug nekadašnjeg tekstilnog kombinata Kombites u bihaćkom naselju Hatinac. Izgrađen kao Klub radnika Kombiteksa i zamišljen kao mesto druženja i radničke emancipacije, današnji KRAK je deo prostornog okvira kolektivne memorije građana Bihaća. O ovom velikom projektu razgovarala sam sa Mehmedom Mahmutovićem.

KRAK je drugačija kulturna inicijativa i projekat od onoga na šta smo inače navikli. Kako vam – ide? Da li se susrećete sa preprekama u radu? Ako da, koje su i kako ih savladavate?

Da, lepo ste to primetili. Dobro nam ide u pomenutoj diferentnosti. Prepreke su svakako prisutne — neke dolaze tako što imamo uvid u njihove obrise, dok se druge stvore odnikud. Svakojake su: administrativne, logističke, infrastrukturne, finansijske. U Bosni i Hercegovini, kao i drugim postkonfliktnim društvima, prepreke u sektoru kulture (i ne samo njemu) jesu način zanimanja, pronalaska rešenja, inspiracije. Trudimo se da postavimo pitanja i približimo rešenja kroz različite odgovore. Uspešno se slušamo, organizujemo, koordinišemo i delujemo — rekao bih da je to model shvatanja i savladavanja prepreka. Preporučio bih i gledanje video-reportaže KRAK 20–23. Ona markira prve tri godine našeg delovanja obuhvatajući programske aktivnosti, socijalnu praksu i druženje. Delom može poslužiti i kao odgovor na postavljeno pitanje. Svakim gledanjem, shvatim nešto novo.

Koje su prednosti KRAK-a u odnosu na druge kulturne projekte, galerije, centre, inicijative?

Raznovrstnost programa i načini izvođenja, učestvovanje publike, interakcija unutar/unaokolo, izlazak u javni prostor (promišljanje o njemu i intervenisanje), snažni kolaborativni sistemi, pristupačnost, angažman. KRAK je dinamična platforma, prostor ugodnosti, dobar komšija, prijatelj, neko kome se veruje.

Koliki je interes za umetnošću u Bihaću? Delujete li prvenstveno (mikro) lokalno ili više težite da delujete van svog geografskog okvira. Ako da; da li vam uspeva? I kako?

Ne umem da iskažem merne jedinice interesa za umetnost. Ona u Bihaću svakako postoji. Mnogo se radi na stvaranju prostora, okupljanju i predstavljanju. KRAK funkcioniše njegujući uverenje o snažnom delovanju na lokalnom nivou. Komšiluk kao politička snaga! Osnažen, postavljen i funkcionalan mikro segment uvek će pronaći put da deluje i bude vidljiv van svog geografskog okvira. Kako nam to uspeva? Radom, interesovanjem, željom, komuniciranjem, domaćinskim odnosom. Razmena znanja, ideja, umetničkih praksi, učestvovanjem na regionalnim događajima i umrežavanja takođe doprinose vidljivosti i reputaciji. Veliki deo zasluga bih pripisao i našem umetničkom voditelju, Irfanu Hošiću.

KRAK i izgleda drugačije, neobično i izuzetno atraktivno; sa svoje severne strane KRAK je okružen industrijskim halama Kombiteksovog kompleksa dok sa južne strane dotiče rezidencijalni deo gradskog naselja Hatinac. Sa svoje zapadne strane udaljen je svega nekoliko desetina metara od reke Une i najatraktivnijih bihaćkih kupališta. Njegova lokacija je zaista – odlična.

Izgledom i nasljeđem brutalistički, sa betonskim istaknutim frizom koji nosi vizualni karakter objekta, KRAK postaje sam po sebi objekat vredan promatranja. Oblikovanje idejnog rešenja arhitektonskog projekta potpisuje dvojac Ena Kukić i Dinko Jelečević. Vizualni identitet u vidu logotipa, kreirao je grafički dizajner Sead Mujić koristeći kao svoje polazište prepoznatljiv arhitektonski detalj zgrade Kluba radnika.

Ako ste u blizini ili ste planirali posjetu Bihaću, pokušajte to učiniti ovog proljeća, imaju bogat i odličan program, ili kako sam Mehmed kaže: KRAK bi trebalo posetiti zbog otvaranja prilike da se nauči nešto novo; njegove interesantne pozicije, programa, prostora, ljudi. Posetom KRAK-u i onome što je uspeo da iznese u javni prostor dajete sebi priliku za posvećenim uživanjem u gledanju, slušanju, ćutanju, upoznavanju ili razgovoru.