Bendovi koje treba imati na radaru: Yard Act

Novi album Yard Acta otvara se šalom, komičnim trenutkom, rečenicom, zapravo uzorkom glasa američkog radio voditelja: It’s now my great pleasure to introduce to you the greatest voice of the entire centuryem. Posle te rečenice vokal benda James Smith nastavlja da recituje svoje tekstove severno-engleskim akcentom, što baš i nije najprijatniji zvuk koji možete da čujete. Na svom debiju, The Overload, Smith je šaljivo ispričao priče o neuspehu i uspehu, i čini se da je taj komični način pripovedanja prebacio na drugi album.

Where’s My Utopia?

Kruna ove specifične komične muke dogodila se kada je prvi album The Overload bukvalno stigao do vrha top lista Velike Britanije. Bend je samo eksplodirao i nije bilo povratka: Yard Act je postao poznat i imao je hit pesme. Dolaskom drugog albuma Where’s My Utopia? objavljenog pre nedelju dana, možemo da primetimo kako su Smit i njegovi drugovi iz benda; basista Ryan Needham, bubnjar Jay Russell i gitarista Sam Shipstone, odlučili da iskoriste taj uspeh da nastave svoja muzička putovanja ne u nekom drugom smeru, već u mnogim pravcima. Prave novi album sa više elektronskog rok zvuka. Čuju se obilne količine sintisajzera, eksplozije saksofona, novi par pratećih vokala i basova. Na novim pesmama kao što je „When the Laughter Stops„, čak su i neki kritičari dobro primetili da ulaze na teritoriju Lcd Soundsystema, uzimajući pulsirajuće ritmove i pretvarajući ih u hipnotički deo (slušanja) muzike.

Zbog ovoga se bend na neki način bori sa svojim identitetom, ali i kada otkriva svoj identitet, znajući ko su oni zapravo, čini mi se da se veoma dobro zabavljaju. Drugi album je veoma prijatno iznenađenje i ako se prilikom kreiranja i izvođenja muzike bend dosta zabavlja, sve mi se čini da ćemo nastaviti da ih slušamo i da će ovi comic relief trenuci i dalje biti sastavni deo njihovog stvaralaštva, što je više nego dobro.