Pročitala sam biografiju Elvisove ćerke i unuke. Evo šta me je najviše dirnulo

Mnogo volim Riley Keough. Da je odlična glumica shvatila sam onog dana kada sam slučajno naišla na njen intervju i na prvu pomislila: „Nikad neću moći da u njoj ne vidim Daisy Jones“ (fiktivnog lika iz serije kojeg uopšte ne volim), ali samo nakon dve njene rečenice bila sam u potpunosti omamljena – prava Riley nema čak ni istu mimiku kao Daisy! Iako će mnogi reći da je ona samo još jedna nepo baby, moram da kažem da se s tim uopšte ne slažem, jer ja do nedavno nisam imala pojma da je Elvisova unuka. Šta više, to mi ne bi ni palo na pamet da nije promovisala knjigu koju je napisala zajedno sa majkom, Lisom Marie Presley – From Here to the Great Unknown.

Kada sam saznala da je jedina ćerka Elvisa Presleya napisala knjigu, morala sam odmah da je pročitam. Iako sam ljubitelj starih dobrih papirnih knjiga, ponekad me neki naslov toliko zaintrigira da ne mogu da dočekam da mi poštar donese knjigu, već pročitam e-book. To je bio slučaj i sa knjigom From Here to the Great Unknown, koja me je zainteresovala ne samo zato što je biografija uzbudljive poznate ličnosti, već zato što sama Lisa Marie nije uspela da je završi pre smrti, tako da je ostalo na Riley da ispuni praznine i formira ovo delo. Ta dvojna perspektiva dve generacije Presleyevih potomkinja izuzetno mi se dopala, kao i grafička odluka da delovi koje je pisala Lisa Marie budu napisani u serif fontu, a Rileyini delovi u sans serifu. To je omogućilo da priča teče neometano, ali da je razlika između dva glasa jasno definisana.

Većinu teksta napisala je Lisa Marie, a Riley ga je samo upotpunila, dodajući delove kako bi detaljno objasnila ono što misli da njena majka nije mogla da izrazi. Time ne samo da je zaokružila ovu priču, nego je dodala i svoj jedinstven pogled, pogotovo u onim momentima u kojima je Lisa Marie bile suviše subjektivna, ili ih je predstavljala manje značajnim nego što su zapravo bili. To je bio slučaj sa mnogim njenim traumama koje je opisala nekako uzgredno, kao normalan deo njenog života, dok ih je Riley zapravo videla kao ono što jesu – ključni momenti u njenom životu koji su uticali na odluke i ličnost Lise Marie. Riley na početku knjige naglašava da Lisa Marie od nje nikada nije mogla ništa da sakrije, što se iskazalo kao pozitivno, jer je upravo zbog toga bila u mogućnosti da dovrši njenu biografiju.

Ništa u životu Lise Marie nije bilo obično, možda zato što je od malih nogu bila svesna da je ćerka rock zvezde i, što je uvek bilo jasno, da je očeva mezimica. U Gracelandu, Elvisovoj kući, živela je, kako sama kaže, kao Eloise u hotelu Plaza, što je upravo i osećaj koji sam ja stekla čitajući njene dogodovštine. Međutim, ono što je napisala nije mi zvučalo ni malo prepotentno. Pisala je u istom tonu u kom zamišljam da je razgovarala sa Riley, brutalno iskreno i kao da su mase obožavalaca, slava, droge, veze s muzičarima i brak sa Michaelom Jacksonom, sasvim obične stvari o kojima svi pričaju. „Bila sam do ušiju zaljubljena u njega, a on je gajio simpatije prema nekoj Italijanki koja nije ni pričala engleski i imala je dlake ispod pazuha,“ rekla je u poglavlju u kom opisuje Rileynog oca Dannya Keougha, a mislim da je taj citat savršen primer brutalno iskrenog, ali duhovitog tona u kom je pisala.

Mogu da zamislim da Riley nije bilo lako čitati prvu verziju ove knjige, a verovatno ni jednu posle. Deo u kom Lisa Marie opisuje svoj spontani pobačaj, a zatim i abortus tako je iskren i tužan da je mene neizmerno pogodio, tako da ne mogu da zamislim koliko je bio bolan za njih. „Mama mi je naknadno rekla svaki detalj praćenja ovulacije do tog momenta na Arubi. I apsolutno je planirala da zarobi mog oca,“ bio je Rileyn komentar na njeno sopstveno začeće, iz čega sam zaključila da između ove dve žene ni jedna tema nije bila tabu, a njihov odnos bio je izgrađen na razumevanju i podršci.

Mislim da je upravo ta surova iskrenost i njihova sposobnost da se otcepe od emocija i svoj život opišu iz objektivnog ugla ono što je ovu biografiju učinilo tako zapanjujućom i čitljivom. Kroz celu knjigu (koja je kraća nego što bih volela) prožima se ljubav koju su gajile jedna prema drugoj, a koja kao da isijava iz stranica i prenosi se i na čitaoca. Iako je život Lise Marie Presley bio neporecivo uzbudljiv, pun lepih, ali i izrazito tužnih događaja, ono što je ovu biografiju učinilo tako dobrom i rasplakalo me više puta, jeste količina osećanja koja su upletena u malo više od 200 stranica. Ove dve žene ne samo da su nam otvorile prozor u svoj ekskluzivni svet, nego su u potpunosti otvorile duše – Lisa Marie u želji da za sobom ostavi biografiju sa kojom će se mnogi moći poistovetiti, a Riley u želji da u tome podrži majku. Rezultat je uzbudljiva i dirljiva biografija koju svakako trebate staviti na svoj popis knjiga za čitanje u ovoj godini.