Jeste li i vi žrtva toksične produktivnosti?

Stalno osećate da biste trebali nešto da radite, bilo kod kuće ili na poslu. Retko sebi dopuštate predah, a kad to i učinite, umesto opuštanja osećate grižnju savest. Neprestana aktivnost određuje vašu svakodnevicu. Ako se prepoznajete u ovome možda ste i vi pod teretom takozvane toksične produktivnosti.

Toksična produktivnost proizlazi iz neumorne potrage za samooptimizacijom. Naravno, težnja za ličnim napretkom i razvojem nije sama po sebi loša – naprotiv. Problem nastaje kad ta težnja počne da ugrožava vaše zdravlje.

„Toksična produktivnost opisuje nezdravu potrebu za stalnom produktivnošću koja prelazi zdrave granice“ objašnjava nemačka psihologinja Eva Elisa Schneider. „Zahvaćene osobe imaju potrebu da maksimalno iskoriste svaki minut svog dana.“

Problem je u tome što kad niste stalno produktivni brzo počnete da se osećate krivima ili bezvrednima, nemirno i nesposobno da se istinski opustite. „Neočekivano slobodno vreme poput otkazanog sastanka ne koristi se za predah već se smesta popunjava novim zadacima“ nastavlja dr. Schneider. Takav obrazac ponašanja može dovesti do toga da „zanemarujemo zdravlje i ne shvatamo ozbiljno važne znakove iscrpljenosti.“

Odakle dolazi pojam „toksične produktivnosti“?

Toksična produktivnost prema dr. Schneider nije zvanično priznat psihološki termin već opisuje fenomen koji se sve češće uočava u današnjem društvu okrenutom prema uspehu – slično pojmovima poput „high performera“ ili „social battery“. Ali kako se razvija ovakav kompulzivni prekomerni rad?

„Najčešće je reč o kombinaciji unutrašnjih i spoljašnjih činilaca“ objašnjava dr. Schneider. „Ljudi koji su skloni da preuzimaju previše obveza su veliki perfekcionisti i nose duboko usađeno uverenje da nisu dovoljno dobri ili da ne rade dovoljno i lakše upadaju u zamku produktivnosti.“

Kad se tome pridodaju nepovoljni uslovi poput objektivno velikog radnog opterećenja „nastaje nezdravi koktel preteranog rada“. Tokom manje zahtevnih razdoblja ovim osobama je posebno teško da uspore jer su razvile svojevrsni habitualni pogon na najvišoj brzini. Čak i tada retko sebi dopuštaju predah i nastavljaju da teže ispunjavanju sopstvenih visokih očekivanja, napominje dr. Schneider.

Ko je posebno podložan toksičnoj produktivnosti?

Psihologinja objašnjava da su perfekcionisti i osobe sa visokim očekivanjima od sebe posebno ranjivi na toksičnu produktivnost – pogotovo kad se nađu u okruženjima koja od njih mnogo zahtevaju. „Takve osobe često imaju visoke standarde rada i blisko vezuju sopstvenu vrednost sa profesionalnim postignućima“ ističe dr. Schneider.

Ljudi na vodećim pozicijama sa ogromnim pritiskom za postizanje rezultata takođe su vrlo podložni toksičnoj produktivnosti – baš kao i mladi profesionalci koji tek ulaze u svet rada i osećaju potrebu da se dokažu. „To ih čini sklonijima prekoračenju sopstvenih granica“ objašnjava dr. Schneider.

Efekti toksične produktivnosti na zdravlje i privatni život

Toksična produktivnost može da dovede do širokog spektra problema prema dr. Schneider. Na mentalnom nivou mogu da se pojave znakovi stresa poput emocionalne otupljenosti, razdražljivosti, napetosti, ubrzanih misli, nemira i osećaja srama ili krivice „često praćeni fizičkim simptomima poput poremećaja sna, bolova ili probavnih problema“. „Dugotrajni stres može da dovede do ozbiljnijih psiholoških poteškoća poput burnouta, depresije ili paničnih napada.“

Uz to osobe sklone toksičnoj produktivnosti često doživljavaju probleme u međuljudskim odnosima jer zanemaruju partnere, hobije i društvene veze.

„Velik trud zahteva i periode bez preteranog truda“

Biti stalno produktivan zapravo ne vodi povećanju produktivnosti. Prema dr. Schneider istina je upravo suprotna. „Pogođene osobe konstantno su u režimu preživljavanja što ih čini manje kreativnim, sklonijim greškama i manje fokusiranim“ objašnjava. „Niko ne može svaki dan da bude na vrhuncu. To vidimo čak i u vrhunskom sportu – uprkos najboljim treninzima kvalitet izvedbi prirodno varira.“

Takođe naglašava važnost ravnoteže: „Velik trud zahteva i periode bez truda. Pauze i faze oporavka ključne su za održivu produktivnost.“

Međutim osobama koje sopstvenu vrednost izvlače isključivo iz svoje produktivnosti opuštanje je sve samo ne jednostavno. „Za njih je to često neprijatno stanje jer nisu navikli da smiruju svoj nervni sistem“ objašnjava dr. Schneider. Zbog toga neki ljudi moraju svesno i mukotrpno ponovo da uče kako da uzimaju predahe.

Kako da se zaštitite od upadanja u toksičnu produktivnost?

Važno je razviti zdrav odnos prema produktivnosti naglašava dr. Schneider. To uključuje realističnu procenu koliko se zadataka može obaviti u određenom vremenskom okviru uz prostor za pauze i prirodne oscilacije u izvedbi.

„Redovan predah je ključan čak i ako su to samo mikropauze tokom kojih zaista ne radite ništa. Možda se kratko protegnete, duboko udahnete, skuvate šolju čaja ili jednostavno gledate u daljinu“ savetuje dr. Schneider.

Dugoročno je takođe preporučljivo da se bavite aktivnostima koje ne uključuju postizanje ili „odrađivanje“ zadataka već se rade isključivo radi njih samih. To mogu biti kreativni hobiji ili duge šetnje. Uz to tehnike fokusirane svesnosti mogu da pomognu osobama da ostanu prisutne u trenutku i bolje prepoznaju i zadovolje svoje zdravstvene potrebe.

„Ljudi treba da nauče da ne rade ništa i ne fokusirati se može i te kako da bude korisno“ zaključuje dr. Schneider. „To pruža umirujuću protivtežu onim izazovnim i svakodnevnim zahtevima koji su orijentisani na postignuća.“

vogue.com