Pospremanje na japanski način pomoglo mi je da bolje započnem 2025. godinu

Jutros, dok sam se šminkala, doživela sam malu krizu (reda i čistoće) jer nisam mogla da pronađem nekoliko kozmetičkih proizvoda koje dugo nisam koristila, a želela sam da ih ponovo upotrebim. Prekopala sam nekoliko kozmetičkih torbica i fioka i nisam pronašla ništa od onoga što sam tražila. Još gore, kopajući bez reda i smisla, na sopstvenoj koži sam osetila takozvanu teoriju razbijenih prozora. Ona kaže da će vandali verovatno razbiti još prozora ako se jedan razbijeni ne popravi. Kad to prenesemo na domaćinstvo, znači da će nam se, ako ne održavamo red postupno i ne rešavamo probleme organizacije dok su mali, sve nakupiti i izmaknuti kontroli. Ono što je moglo da se sredi za dva minuta, zbog nemara i gomilanja grešaka, na kraju izaziva svakodnevni stres i zahteva celodnevno čišćenje.

Zato je zanimljivo govoriti o Oosouji, japanskoj metodi čišćenja koja se sprovodi početkom godine i nalikuje prolećnjom čišćenju. Međutim, postoje određene posebnosti koje prevazilaze čistu potrebu za fizičkim redom. Veliko čišćenje početkom godine znači napraviti presek, odvojiti jednu godinu od druge kako bismo krenuli ispočetka i shvatili taj materijalni red kao priliku za nove početke i ostvarenje ciljeva.

Psihološke prednosti započinjanja godine sa fizičkim (i mentalnim) redom

Oosouji je nešto poput praktične primene narodne izreke nova godina, novi život. Premda se u Japanu Oosouji tradicionalno sprovodi krajem godine, može se praktikovati u bilo kojem trenutku kad osetimo potrebu za novim počecima. Ove promene godišnjih doba ili godine, objašnjava psihologinja Pilar Guerra, „nadahnjuju nas na pozitivne promene u životu. Njihov dolazak predstavlja novi početak i motiviše nas da se rešimo starog i obnovimo svoju okolinu. Omogućuje nam oslobađanje fizičkog i mentalnog prostora za nova iskustva i prilike“. Iako pojedinci možda neće videti poveznicu između fizičkog i mentalnog reda, stvarnost je ta, kako nam je objasnila i psihologinja Laura Palomares kad smo razgovarale o prolećnjom čišćenju, da „odbacivanje onoga što nam ne služi, neakumuliranje i održavanje reda u prostoru stvaraju pozitivne osećaje samokontrole, discipline i funkcionalnosti. Činjenica da je prostor prozračniji i sa manje stimulansa donosi smirenost i koncentraciju. Otpuštanje i odvajanje od onoga što nam ne treba na kraju je oslobađajuće i stvara osećaj kontrole i mentalnog smirenja“.

Photo: Cora Pursley

Sve to nam može pomoći da razdvojimo jednu godinu od druge, osnažimo ideju novih početaka i ciljeva, okruženi prostorom koji nas podstiče da ih ostvarimo. Ne zaboravimo, kako objašnjava James Clear u svojoj knjizi Atomske navike, za lakše usvajanje novih navika važno je učiniti ih lepim i jednostavnim, a to uključuje i uređene prostore koji olakšavaju zadatke. Za Japance je to meditacija kroz ritual čišćenja i shvataju je kao priliku za introspekciju. „Ne radi se samo o čišćenju prostora, nego i vašeg unutrašnjeg sveta jer naš odnos sa spoljašnjim odražava naše unutrašnje stanje“, objašnjava budistički monah Shoukei Matsumoto, autor knjige A Monk’s Guide to a Clean House and Mind. „To je način čišćenja uma od sve prljavštine koja se nakupila tokom godine“, dodaje.

Važno je fokusirati se na psihološki karakter ovog čišćenja koje Japanci doživljavaju kao ritual unutrašnjeg čišćenja i priliku za smirivanje uma. Štaviše, Matsumoto govori o važnosti pretvaranja tog trenutka reda i čišćenja u priliku za opuštanje, gotovo kao meditaciju, uz slušanje instrumentalne muzike tokom rada. „Verovatno je povezano sa japanskim shvatanjem da čišćenje nije samo uklanjanje prljavštine. Povezano je i sa kultivisanjem uma. Zapravo, u Japanu je čišćenje vrlo prisutno u školama, gde se deca od malih nogu uključuju u te zadatke.

Kako praktikovati Oosouji

Zanimljivo je obratiti pažnju na karakteristike ove metode jer ima određene posebnosti u praksi i, pre svega, naglašen emocionalni i energetski karakter koji povezuje fizičko čišćenje sa emocionalnim:

Preporučuje se na početku otvoriti prozore i provetriti kako bi se obnovio vazduh. To takođe ima određeni smisao povezanosti sa prirodom – puštanje svežeg vazduha pogoduje tom ritualu čišćenja koji deluje na emocionalnom nivou.

Budući da govorimo o velikom čišćenju, potrebno je isprazniti nameštaj i fioke, a za Japance je važno da to rade odozgo prema dole. Put kroz svaku prostoriju treba da prati smer kazaljke na satu kako bi se pokrile sve zone tog kruga bez širenja prljavštine. A mentalno, to je način zatvaranja kruga.

Važno je početi od prostorija u zadnjem delu kuće i ići iznutra prema van, ostavljajući ulaz za kraj. Ova metoda, osim što sprečava širenje prašine u već očišćena područja, predstavlja sekvencijalni red koji mozgu prenosi osećaj reda.

vogue.es