Šta nas čeka nakon TikToka?

Postoji li išta lepše od potpune izolacije nakon napornog dana kada svu svoju energiju usmerimo u „opuštajuće“ sadržaje kratkog trajanja na Tiktoku? Nakon svih društvenih interakcija i posla konačno možemo da se posvetimo spoznaji činjenica od životne važnosti – „lično“ tarot čitanje (koje ima 1 milion lajkova), najnovije ulje za usne, nova viralna pesma i naravno snimci slatkih mačića i pasa. Moje prethodne rečenice možda jesu napisane u sarkastičnom tonu, ali ne mogu da ne priznam da u njima postoji i doza istine, jer je scrollanje na TikToku mnogima postao zabavni ritual. TikTok je postao popularan u savršeno vreme, u toku pandemije, kada smo svi živeli izolovani u svojim stanovima i uspešno razvili naviku brainrottinga – što je izraz koji je nastao na Tiktoku zbog Tiktoka. Pa kako onda sada, kada smo na vrhuncu opčinjenosti ovom mrežom, koja je zamenila sve druge i postala glavni izvor zabave za mnoge, možemo uopšte da govorimo o njenom banovanju?

Jedna od glavnih tema koja influensere i brendove u Sedinjenim Američkim Državama trenutno drži na ivici jeste – da li će senat od januara banovati TikTok? Odgovor je: verovatno, ali ništa još uvek nije sigurno. U aprilu je White House podržala ban TikToka s 360 glasova za, a samo 58 protiv. Razlog za to su „pitanja nacionalne sigurnosti i privatnosti“, zabrinutost zbog podataka o 170 miliona Amerikanaca koje ova društvena mreža, inače pod upravom kineske firme ByteDance, čuva. Dakle, razlog za zabranu nije TikTok sam, već njegovo vlasništvo, a društvena mreža neće morati biti zabranjena ako je neka američka firma otkupi do 19. januara 2025. godine. Dok je u početku Donald Trump bio jedan od glavnih zagovarača uvođenja ovog zakona, u poslednje vreme se šuška da bi on mogao zapravo da spasi TikTok, što je vrlo malo moguće iz razloga što je toliko senatora glasalo za njegovu zabranu. Ono što bi Trump mogao da uradi jeste pomeranje roka za tri meseca, što bi pružilo kompanijama dodatno vreme da kupe ovu društvenu mrežu.

Ko bi mogao da otkupi TikTok?

Naravno, dosta američkih kompanija je iskazalo interes da kupi TikTok. Na primer, Amazon je zbog svoje povezanosti sa TikTokom, gde su treći brend sa najviše reklama, jedna od mogućih opcija. Zatim tu su Oracle i Walmart koji su se 2020. godine nudili da zajedno otkupe TikTok. Microsoft, koji je pre pet godina iskazivao interese za ovu društvenu mrežu, više nije zainteresovan. Interesa je mnogo, ali pitanje je da li će vlasnici zapravo želeti da prodaju TikTok.

Šta to znači za nas?

Iako nas zabrana TikToka u SAD neposredno ne pogađa, ova promena zasigurno će uticati na društvenu mrežu u celosti, a potencijalno i na čitavu digitalnu sferu. Pre svega, tu je očigledan faktor da i iz naše regije pratimo TikTok sadržaje iz SAD, a njihov nedostatak bi mogao značajno uticati na do sada gotovo savršen algoritam. S druge strane, Amerikanci se zasigurno već pripremaju da nadomeste ovu društvenu mrežu – jer šta ćemo bez bar nekoliko sati scrollanja? – kako sa poboljšanjem već postojećih društvenih mreža, tako i s uvođenjem novih. Zabrana TikToka zapravo je pravo vreme za ulet nove platforme, a kako bi to moglo da izgleda?

TikTok se proslavio, jer je u svet društvenih mreža uveo inovacije kakve do tada nismo videli – savršen in-app sistem za uređivanje video snimaka, algoritam koji podstiče i gura nove korisnike, kao i idealan prostor za deljenje i promovisanje muzike. Reč je u funkcijama koje su vremenom preuzele i druge društvene mreže, uvidevši da su kratki video sadržaji sve što korisnici žele. Nova društvena mreža koja bi mogla da dođe nakon TikToka morala bi da ima sve to – i još više.

Cora Pursley

Vraćamo li se u „stara dobra vremena“ društvenih mreža?

Društvene mreže su se toliko integrisale u naše živote da je danas gotovo nemoguće zamisliti dan bez njih, ali bilo bi lepo pokušati. Mene je vest o potencijalnoj zabrani TikToka obradovala, jer nikada nisam uživala u ovoj društvenoj mreži. Kad god je koristim, kao da mogu da osetim kako me polako zaglupljuje. Međutim, shvatila sam da nije baš TikTok kao mreža ono što mi smeta, već koncept u šta su se društvene mreže, koje sam u tinejdžerskim godinama jako volela, pretvorile. S pozitivne strane, postale su mesto gde saznajemo apsolutno sve – od toga koji je najbolji korektor, do toga kako napraviti domaće tacose – ali s druge strane su nam previše oštetile raspon pažnje i integrisale nam reklame u glavu. U meni su probudile čak i neki oblik bunta, gde namerno ne želim da slušam tu viralnu pesmu čak i ako mi se dopada, jer želim da se vratim u vreme kada je sve teklo više organski i čini mi se da je i kritičko mišljenje bilo više zastupljeno.

Nisam jedina. Već neko vreme slušam o potencijalu društvenih mreža i o velikoj želji da ih vratimo u vreme kada su bile iskrenije, manje komercijalizovane i jednostavno zabavnije. Pre nekoliko godina je na Instagramu krenula manija za photo dumpovima, kolekcijom naizgled nasumičnih slika iz galerije, koja je imala za cilj da nas podseti na vreme kada se nismo preopterećivali feedovima i samo smo objavljivali stvari u kojima uživamo (s onim užasnim sepia filterom). Međutim, ukoliko ste ikada pokušali da kurirate photo dump, znate da ni u njemu ništa nije slučajno – i dalje se trudimo da ne stavimo dve slike sebe jednu do druge, da se slike slažu po bojama i tako dalje. Objavljivanje je ponekad čak toliko stresno da danas sve više viđamo profile sa 0 objava, što je velika šteta, jer je čar društvenih mreža bila gledanje života prijatelja i interakcija s njima, a danas to mnogima više nije zanimljivo.

Dakle, nova društvena mreža bi prvenstveno trebalo da bude zabavna i opuštena. Setimo se Vinea, društvene mreže koja je bila tako neozbiljna, a tako zanimljiva i smešna. Funkcija za koju se šuška da društvene mreže pokušavaju da razviju jeste skriven broj pregleda, pratilaca i lajkova. Reč je o tome da bi ove funkcije bile dostupne samo vlasniku sadržaja, što bi značilo da algoritam ne bi gurao sadržaj zbog broja lajkova, a posledično ni korisnici ne bi gledali snimke ili fotografije samo zbog njihove popularnosti. To je zanimljiv koncept, pogotovo kada uzmemo u obzir koliko ljudi se odlučuje da „sakrije“ broj sviđanja na Instagramu, jer upravo ti brojevi su ono što stvara nepotrebni pritisak.

Mnogi ljudi koji se bave digitalnim marketingom i društvenim mrežama predviđaju da će 2025. godina biti vreme povratka YouTubea, dužih formata i dobre montaže. Poslednjih nekoliko godina je dosta kreatora prestalo da pridaje veliki značaj montaži, gledali smo vrlo spontane vlogove bez mnogo efekata ili snimke u kojima kreator prosto sedi pred kamerom i priča, međutim, izgleda da dolazi vreme kada ćemo više ceniti uloženi trud i umetnički izraz. Što se tiče popularnosti YouTubea, izgleda da smo kao društvo spremni za ponovno konzumiranje sadržaja dužeg od jedne minute, pogotovo ako je dobro uređen. Društvene mreže mogle bi da postanu platforma za podsticanje kreativnosti.

Taylor Caruso

Dolazi li kraj ere influensera?

Sve te promene mogle bi da označe kraj ere influensera, jer je takve sadržaje mnogo teže monetizovati, ali nije nemoguće. Štaviše, mislim da nikome ne bi mnogo smetalo plasiranje proizvoda, ako je izvedeno na kreativan način. Uzmimo za primer brend kafe Emme Chamberlain – dok su njihove objave neosporivo reklame, odlučuju se za photoshootinge visokog kvaliteta, koji imaju i neku vrednost van marketinške sfere. Međutim, sve to iziskuje trud i kreativnost i mnogo je više od sponzorisanih objava koje danas viđamo pod tagom #ad.

Takođe, ako ne budemo imali podatke o lajkovima, pregledima i pratiocima, svetom trojstvu u svetu influensera, kako će se kreatori moći istaći? Odgovor je: engagement. Već danas vidimo da se sve više korisnika odlučuje da prati i podržava manje kreatore, koji na neki način grade zajednicu. Mnogo je lakše povezati se sa nekim ko zapravo pokreće konverzacije i verovatno će odgovoriti na vaša pitanja i komentare, nego sa nekim ko se krije iza nekoliko miliona pregleda. Korisnici sve više žele internet okruženja, poput onih iz perioda pre društvenih mreža, gde su se vodile otvorene diskusije.

Ono što mnogi primete jeste koliko sve nove funkcije i obrasci na društvenim mrežama ka kojim težimo podsećaju na nekadašnji Tumblr. Na to mogu samo da kažem: dajte ljudima ono što žele! Tumblr je bila savršena platforma za umetnički izraz, mesto gde smo se povezivali, delili umetnost, poeziju i lepe fotografije. Svako je imao svoj mini blog na kom je apsolutno mogao da izrazi svoju ličnost. A najbolje od svega? Većinom smo bili anonimni i pritisak za popularnošću nije bio tako izražen kao danas. Međutim, sada kada ipak preferiramo videa, pretpostavljam da bi i nova društvena mreža morala da bude više optimizovana za editovanje, ali zaključak je jednostavan – ako bi spojili kreativnost ranih dana Tumblra sa Tiktok funkcijama, mogli bi dobiti savršenu novu društvenu mrežu. Da li je to ono što nam zapravo dolazi u 2025. godini? Ostaje nam da vidimo.