Nova modna priča Marije Kulušić spaja moderne siluete sa sasvim neočekivanim detaljima

„Uvek se pitam šta ću misliti o ovom dizajnu za pet ili deset godina“, odgovara mi Marija Kulušić kada na moju inicijativu, po ko zna koji put, započinjemo razgovor o sezonama. Ali koliko god puta uronile u istu temu, uvek se na kraju dokotrljamo do istog zaključka: da je jedini cilj njene mode da bude vanvremenska, da ne mari za trendove i druge modne diktate i da ju je nemoguće svrstati uz neko godišnje doba, kao što moda i dalje uporno čini premda to više i nema nekog smisla.

Taj epitet „vanvremenski“ nekako daje nagoveštaj da će nešto biti estetski dopadljivo i kada prođu godine, pa i decenije, i mogao bi da navede na pomisao da je jedini način da dizajner to postigne da igra na sigurno. Međutim, koliko god Marijin dizajn bio „klasičan“, nikako ga ne možemo opisati kao „igranje na sigurno“. Upravo suprotno, zagrebačka dizajnerka u svoj rad uvek uplete neku neočekivanu intervenciju, neki materijal prenameni u modni predmet (poput na primer ćebeta koje je svojevremeno transformisala u kaput i šal), seti se da će čipka na haljini izgledati posebno lepršavo i eterično ako je precizno izreže i aplicira na istu tu čipku, ili ako svilu ukrasi tehnikom bojenja. Njen rad uvek je putovanje neistraženim, otkrivanje nečeg novog, istraživanje dokle je inicijalna ideja može dovesti, zbog čega Marija, a upravo je to i njen veliki forte, sjajno balansira između nosivosti i kreiranja nečeg što odaje utisak nesvakidašnjeg, svežeg i jedinstvenog. Svaka Marijina kolekcija rezultat je specifičnog putovanja, a njegovi vrhunci vidljivi su u sitnim neočekivanim detaljima, u novim krojevima i inovativnim pristupima, kao bljeskovima ideje koja joj nije dala mira. Upravo takva je i nova kolekcija koju je Marija promislila do poslednjeg dugmeta, kreirajući je strpljivo, pažljivo i posvećeno.

Tvoje kolekcije, iz sezone u sezonu, prepoznatljive su po izuzetno pedantnom ručnom radu. Koji komad iz ove kolekcije smatraš najposebnijim? Postoji li onaj o kojem si najviše promišljala ili kojem si posvetila najviše vremena?

Ljubav prema ručnom radu za mene je istovremeno izvor zadovoljstva i izazov, jer često izgubim strpljenje u tom procesu. Ali upravo me takav rad uči strpljivosti, zbog čega u svakoj kolekciji namerno uključujem detalje koji zahtevaju mnogo posvećenosti. U ovoj kolekciji posebno se ističe haljina sa neverovatnom količinom svile koju sam strpljivo nabirala, ali i haljina za koju sam mesecima radila pripremu sa ateljeom u Milanu. Iako se radi o mašinskom vezu, taj komad je zahtevao izuzetno mnogo vremena i truda.

Izrezivanje čipke, ručno bojenje, dosad si u svojim modnim pričama koristila različite slow fashion tehnike. Jesi li u ovoj kolekciji istražila ili primenila neku novu tehniku koja ti je posebno zanimljiva?

Ne bih rekla da su to inovativne metode, ali volim sebi da postavljam izazove i da radim sa materijalima ili tehnikama sa kojima se dosad nisam susrela. U ovoj kolekciji poseban naglasak bio je na našivanju čeličnih medaljona, kao i medaljona izrađenih od školjki, što je bio izuzetno zanimljiv proces.

Šta je bila polazišna tačka ove kolekcije? Postoji li jedan komad sa kojim je sve započelo i šta je poslužilo kao njegova glavna inspiracija?

Polazište ove kolekcije poteklo je iz elemenata narodnih nošnji, posebno onih iz Dalmatinske zagore. Ti elementi su, u nekim slučajevima, uvećani i korišćeni na način koji se razlikuje od originalnog, dok su u drugim slučajevima, poput srebrnih dukata sa vrličke narodne nošnje, pažljivo i dosledno ručno našiveni. Ovi elementi uspešno se prepliću sa modernim siluetama koje prate liniju ženskog struka, naglašavajući bokove, što je tipično za ženske narodne nošnje. Takođe, u kolekciji se proteže i pitanje nemara, beznačaja i propadanja narodnih nošnji i raznih elemenata koje viđamo na takvim predmetima. Oni su raščlanjeni u vidu manjih detalja na određenim odevnim predmetima ili su namerno nedovršeni ili odšiveni. Ne bih znala da kažem koji je komad bio prvi, jer su se oni usput nadopunjavali, a neki su dugo stajali polu dovršeni dok sam radila na drugima.

Šta ovu kolekciju čini posebnom u odnosu na prethodne? Po čemu ćeš je ti lično najviše pamtiti?

Ova kolekcija je posebna jer sam po prvi puta imala priliku da koristim mašinski vez razvijen u saradnji sa Tajimom, vodećom kompanijom za mašinski vez. Kao dobitnica njihove nagrade, imala sam priliku da posetim studio Auriga u Milanu, gde sam razvila dizajn napravljen od metalnih niti i staklenih perlica. Ovaj element podseća na detalje koji se obično viđaju na narodnim nošnjama, sa rupičastim perforacijama poput šlinge, ali dok su u običnim nošnjama ti elementi ručno izrađeni, ovde je mašina obavila ceo posao. Iako je finalni vez bio brzo izveden, iza njega su stajali meseci testiranja i pripreme uzoraka.

Za koje prilike smatraš da će ova kolekcija biti najprimerenija? U kojim će se situacijama, po tvom mišljenju, najviše istaći?

Kao i u svakoj kolekciji, polazim od sebe i svog ličnog ukusa i želim da kreiram komade koje bih i sama volela da nosim. Bitno mi je da ostanem verna tom principu, ali i da osiguram da svaki komad bude vanvremenski. Uvek se pitam šta ću misliti o ovom dizajnu za pet ili deset godina. Stoga svaki od tih komada vidim kao opciju za različite životne prilike – od odlaska na posao, preko opuštenih druženja i svečanih događanja, pa sve do letovanja.

Pre nego što počnem da pišem tekst koji mi je posebno važan, obavezno pustim muziku koja će mi pomoći da uplovim u atmosferu koju kasnije želim da prenesem rečima. Kakvu muziku si ti slušala dok si radila na ovoj kolekciji?

Radila sam najviše u tišini. S obzirom na životne okolnosti na koje nisam mogla da se pripremim, ovo mi je bila najteža godina dosad, i trebali su mi mir i tišina. Ako bih ipak morala da izdvojim nešto što sam povremeno slušala, to je bio Mozartov Koncert za klavir i orkestar br. 23 u A-duru.

Lookbook sa komadima iz nove kolekcije Marije Kulušić pogledajte u galeriji: 

Photo: Denis Butorac
MUA/Hair: Petra Sever
Model: Ana Plisnić (Faith Model Management)