Logo
Please select your language

Courtesy of Mona Awad
Courtesy of Mona Awad
Books

Ukoliko vam se dopao film The Substance, ovaj roman će vas očarati

Sonja Knežević

Decembar 17, 2024

Čini se da smo ovu godinu proveli osvešćujući toksičnost beauty industrije. Iako znamo koliko je ova industrija štetna, a umetnici i mislioci već je dugo kritikuju, poput Naomi Wolf s knjigom The Beauty Myth, „novostečena“ netrpeljivost društva ka nerealnim standardima lepote počela je da se izražava i u pop kulturi. U julu je Sable Yong, nekadašnja beauty urednica, objavila knjigu eseja Die Hot With a Vengeance. Yong nas je humorom provela kroz trikove beauty industrije, kojima nas ubeđuju u to da „prosto moramo“ da kupimo još jednu kremu ili serum, neretko izmišljajući nove nesigurnosti. The Substance, jedan od najistaknutijih filmova koji su izašli ove godine, takođe obrađuje anti-beauty tematiku – i gledaoci su u tome apsolutno uživali.

Mnogi su The Substance odmah prozvali jednim od najboljih filmova godine, a deo njegove čari jeste što se pojavio baš u pravo vreme. Kada bi bilo bolje govoriti o problematici beauty industrije nego u godini kada su ekstremne beauty procedure i tretmani naizgled obuzeli svet – setimo se nekontrolisanog konzumiranja Ozempica i operacija nakon kojih su sredovečne glumice na crveni tepih izlazile u takvom izdanju da smo morali da proverimo kalendare kako bi se uverili da zapravo nije 1994. godina. Najbolji horori su često oni utemeljeni na stvarnosti, koji nam golicaju maštu dovoljno da nas zastraše s onim što bi moglo da nas očekuje u budućnosti ili što se možda negde već dešava.

Međutim, pre filma The Substance, Mona Awad, autorica bestselera Bunny, napisala je horor roman nadahnut nezdravom opsesijom izgledom – Rouge. Roman bi se mogao dopasti svima koje još uvek drži zagon u koji nas je film bacio i koji su u potrazi za nečim što bi bar delimično podsećalo na ovaj hit film.

Priznajem, sudim o knjizi po koricama. Dobro, ne baš da mi korice definišu mišljenje o knjizi, ali će me lepe korice uvek zaintrigirati i navesti da bar pogledam o čemu se radi u knjizi. To je bio slučaj i sa romanom Rouge, čije korice zaista odgovaraju sveukupnoj estetici i atmosferi u priči. Sve jeste tako mračno, ali neosporno lepo. Kada sam saznala da je reč o anti-beauty hororu, znala sam da bi knjiga mogla postati jedan od mojih ovogodišnjih favorita, a osećaj me nije varao.

U priču nas uvodi jeziv prolog. Jeziv, ne zbog monstruma koji vrebaju i krvoprolića, već zato što budi ono čudovište koje mnogi imamo u glavi. Ono s vremena na vreme izađe iz tame kako bi nas podsetilo da ne, nismo dovoljno dobri, a sasvim sigurno nismo dovoljno lepi. Ne onoliko koliko bi mogli da budemo. Mirabelle je devojčica koja je odrasla svesna da nije jednako privlačna kao njena prelepa majka. Mirabelle nema njene crte lica i nema njenu svetlu put, zbog čega često misli da joj se majka ruga kada je zove Belle. Ona vidi kreme, serume i druge preparate koje njena majka konstantno koristi, zbog čega u budućnosti razvija popriličnu opsesiju sa negom kože, želeći da barem približno nalikuje majci, a njihov odnos vremenom postaje sve gori i hladniji. Kada odraste, Mirabelle se seli u Kanadu, daleko od peščanih plaža Los Angelesa na kojima je odrasla, gde započinje novi život (ali svoje preparate za negu nosi sa sobom, naravno). Međutim, neočekivana smrt njene majke je vraća u dom iz detinjstva, u majčine odaje, u kupatilo ispunjeno ispražnjenim bočicama krema i seruma, a Mirabelle ne može da dočeka momenat kada će završiti svu papirologiju i pobeći odatle. Ipak, kada počne da upoznaje misterijozne ljude koji tvrde da su deo bliskog kruga njene majke, odlučuje se da produži svoj boravak u Los Angelesu i nesvesno upada u kult beauty fanatika – ne onaj kult kakvog je pre bila deo, uspavljujući se video snimcima o hiperpigmentaciji sa kožom natopljenom puževom sluzi, već istinski, demonski kult.

U poslednje vreme primećujem da mi nije više toliko lako da samo uplovim u svet nekog romana, već da mi je potreban tačno određeni stil pisanja koji može da me drži zakovanu za kauč i tera me da okrećem još samo jednu stranicu. Na sreću, stil Mone Awad je upravo takav – dovoljno deskriptivan da mi se čini da bi sve scene iz romana mogla da naslikam (iako bi mi za to bile potrebne neverovatne količine bordo boje), ali istovremeno i luckast i brz, zbog čega sam lako uronula u priču i ostala željna saznanja o likovima i radnji. Rouge je kao mračna bajka, priča o zloj kraljici i njenim nesigurnostima umesto o Snežani, beskrajno zabavna, ali istovremeno i reflektivna. Tek kada Mirabelle počinje da opisuje svoju beauty rutinu, postajemo svesni koliko zapravo to strašno zvuči i koliko smo kao društvo preopterećeni sitnicama i izgledom normalizovali prekomernu „negu o sebi“. Ona zapravo prati rutinu kakvu bi mogli da vidimo na društvenim mrežama i pomislimo da nam možda treba toner kakav ova prelepa devojka koristi, jer kako je moguće da nema ni jednu nepravilnost? Roman me je u više navrata naveo da razmislim o svojoj kozmetičkoj rutini – uglavnom o tome koliko su neke stvari nepotrebne, ali me je i podsetio na tako potrebnu hidrataciju (nije sve tako crno-belo).

Kroz priču o Mirabelle, Awad preispituje nerealistične standarde lepote i toksičan odnos prema lepoti, zbog kog svoje nesigurnosti lečimo zavirivanjem u pore drugih. Roman takođe obrađuje i tematiku poprilično komplikovanog odnosa majke i kćerke, s jedne strane veoma zbunjujućeg, a sa druge vrlo blizkog čitaocu, što bih rekla da je slučaj i sa drugim motivima u Rougeu.

Dok je mene roman u potpunosti očarao, moram da priznam da je tematika ipak poprilično specifična i ne mislim da je univerzalno dopadljiva. Zbog horor elemenata je i sama knjiga poprilično nadrealna – Mirabelle poput Dorothy ima par crvenih cipelica, koje je ipak ne vode u Oz već pravo u leglo demonskog kulta – zbog čega neće odgovarati čitaocima koji vole strogu zasnovanost na realnosti. Međutim, koliko nadrealna, ova knjiga je isto toliko i stvarna, a Mirabelle je vrlo sirov lik, devojka kakvu bi mogli da upoznate u gradu ili devojka kakva ste možda vi sami. U svakom slučaju, onima kojima se dopao film The Substance sa svom svojom grotesknošću i realnošću, mogao bi se svideti i ovaj roman, koji će vas odvesti na magično (iako poprilično mračno) putovanje.

VOGUE RECOMMENDS