Haljina koju je Zala Đurić nosila na Vogue Adria Christmas Balletu ima posebnu priču
Tina Lončar
Decembar 13, 2024
Tina Lončar
Decembar 13, 2024
Mlada slovenačka glumica Zala Đurić prošetala je crvenim tepihom Vogue Adria Christmas Balleta u Hrvatskom narodnom pozorištu u Zagrebu u teatralnoj balskoj haljini koja je neodoljivo podsećala na glamur i prefinjenost nekih davnih vremena. Ali osim neosporne estetske dopadljivosti elegantne zelenkaste kreacije metalnog odsjaja, koja je Zali pristajala kao salivena, ono što je izdvaja jeste i to što je prošivena pričom, a njena emotivna vrednost ono je što je čini posebno zanimljivom, ali i nezaboravnom.
Korsetirana duga haljina ukrašena dodatkom krzna, koja kao da je vremeplovom doputovala iz vremena kada su najprefinjenije toalete bile rezervisane upravo za pozorišne lože, delo je Alana Hranitelja, proslavljenog kostimografa koji je kao modni dizajner ostavio snažan pečat na jugoslavenskoj modnoj sceni osamdesetih, a koji od početka devedesetih godina živi i radi u Ljubljani, posvećen dizajnu kostima za pozorišne daske, ali i filmske priče. Posebno izdanje baleta Krcko Oraščić koje je u sredu uveče ispunilo gledalište zagrebačkog HNK, ispunivši crveni tepih brojnim magičnim lookovima, nije prva prilika u kojoj je Zala nosila kreaciju Alana Hranitelja, ali ono što ovaj red carpet look svakako čini posebnim jeste što je povezuje sa majkom.
Naime, istu je haljinu Zalina majka, slovenačka glumica i muzičarka Tanja Ribič nosila 2002. godine u Kodak Theatreu u Hollywoodu na 74. dodeli nagrada Oscar. Upravo je te godine, na ceremoniji dodele najprestižnijih filmskih nagrada, film „Ničija zemlja“ (No Man’s Land), bosanskohercegovačka ratna drama snimljena 2001. u režiji Danisa Tanovića, a u kojem jednu od glavnih uloga tumači Zalin otac Branko Đurić, nagrađena Oscarom za najbolji strani film. Tanja je tada izgledala spektakularno, baš poput Zale više od dve decenije kasnije, a posebna modna priča koju su podelile majka i ćerka, svaka u njoj ispisujući svoje uspomene, još jednom nas je podsetila da ponekad odeća nije samo odeća. Ponekad je ona sinonim za lepotu koja ne bledi, negirajući svu hirovitost modnih trendova, ali i dirljivi reprezent sećanja koji u sebi skriva priče i emocionalnu vrednost koja nadilazi estetiku i odeću čini neprocenjivo vrednom.