Razgovarali smo sa pobednikom konkursa za najbolji neobjavljeni roman 2024.

„Roman prati ceo život glavnog junaka, lekara, kroz decenije, mesta i meridijane, od postratne SFRJ do Severnog pola, i nazad, pokušavajući da rasvetli poreklo i motore ljudskih ambicija, kao i tanku liniju – danas rekao bih povišeno relevantnu – između ambicija i samogonjenja.“ – Savo Bojović 

„Kako ste čuli za mene inspirisan je životom Bojovićevog dede, lekara i seksologa sa kojim autor deli ime. Glavni protagonista je osebujna ličnost u kojoj se susreću mitska snaga i ljudske slabosti, koja svojim životnim putem sublimira ključne trenutke ovog podneblja od početka Drugog svetskog rata pa do danas. Obdaren sposobnošću da čita znakove vremena dok se još ispisuju, on uprkos lošoj startnoj poziciji osvaja nivo po nivo igre života, svedočeći nekim od ključnih događaja našeg vremena.“ Navedeno je opis romana koji me zaintrigirao i doveo do ovog intervjua. Kada sam videla da je Savo Bojović pobednik konkursa izdavačke kuće Booka i OTP banke za najbolji neobjavljeni roman 2024. to ime mi je zazvučalo poznato pa sam ga brzo guglala i shvatila da mi je prijateljica letos preporučila njegov prvi roman Put Lučice kao must read. Sećam se da ga je opisivala kao karakteristično i ultimativno iskustvo naše generacije i dinamično putovanje kroz mesta i emocije. Pa me je tako ovaj kratak opis iznad, Bojovićeve druge knjige, podsetio upravo na to, samo se ovog puta u fokusu nalazi prošlost. U epskoj porodičnoj sagi, Bojović sa sigurnošću vodi čitaoce kroz brojne živopisne likove i pritoke priče koje se vešto ulivaju u glavni pripovedački tok. Ovaj roman nosi snažnu poruku o prolaznosti života, ambicijama i unutrašnjoj borbi kroz koju se pojedinac oblikuje. Bojović sa ovom knjigom nastavlja da istražuje duboke ljudske dileme, ali i da portretiše ne samo prošlost, već i univerzalnu potragu za smislom kroz intenzitet i kolorit ličnosti njegovog dede koji su činili da on u njegovim očima oduvek više bude “lik” nego “osoba”, te je tranzicija u fiktivnog karaktera bila fluidnija nego što to inače biva.

Priča prati život Jovana Božovića, lika koji iako je inspirisan autorovim dedom – istovremeno prerasta u univerzalnu i prepoznatljivu ličnost. Ovaj junak ne traži finalne odgovore u velikim ideologijama, nego u običnim životnim principima koje koristi sa neverovatnom upornošću, što ga vodi do kompleksnih i izuzetnih posledica. Kako sam Bojović navodi: Način na koji glavni junak posmatra svet je mahom jednostavan i prizeman, ali naizgled bezgranična snaga volje i upornost koje ulaže u primenu upravo tih, tako ordinarnih principa, dovodi do složenih i daleko odjekujućih posledica, i kroji krajnje neordinaran život. Ovaj pogled na Jovana kao ‘običnog čoveka’, koji svojim svakodnevnim delovanjima, uprkos životnim teškoćama, postiže velike stvari, ključan je za razumevanje ne samo samog lika, ali i kako jedan običan život može postati izuzetno neobičan i predstavljen na nesvakidašnji način.

Photo: Andrej Gođevac

Roman se proteže kroz istorijske prelomne tačke, ali Bojović se distancira od ideološkog pristupa istoriji. On koristi antropološki ugao, gledajući na događaje iz perspektive svog glavnog junaka, koji se bavi sobom i svojim životom, ali ne može da izbegne uticaj šire društvene i političke stvarnosti. U tom procesu, događaji i ličnosti iz prošlosti nisu samo dijagrami istorije, već postaju delovi živog, ličnog iskustva. Kao što sam Bojović kaže: Roman se proteže kroz turbulentna vremena, ali Jovan nije pasivan posmatrač. Kontekst je naravno, neizbežno ideološki, i ideološkim odrednicama se priča otvoreno služi, ali glavnom junaku je fokus konstantno na samom sebi, pa su tako i ti događaji predstavljeni iz ugla njegovog interesa, a ne objektivne istorijske važnosti.

Pored toga, roman sadrži i stvarne istorijske i kulturne ličnosti, kao što su Branko Ćopić, ili čak papa, koje Bojović uvodi u narativ na način koji podstiče razmišljanje o vremenu u kojem su živeli, ali i o tome kako se ti susreti i njihove biografije prepliću sa Jovanovom sudbinom. Tako u ovom delu, pored mnogih važnih ličnosti, možemo prepoznati realne susrete iz života Bojovićevog dede. Istorijski trenuci i ličnosti iz romana sve stvarne biografske crtice iz dedinog života. U odnosu na arhivske informacije kojima sam raspolagao, sadržaj tih susreta sam oblikovao sa manje ili više kreativne slobode, ali svaki od njih se desio, dok su izbor o tome koje ću od njih uopšte uključiti u roman (jer neke i nisam), diktirale isključivo tematske potrebe priče.