Stres zbog društvenih mreža je u porastu. Imamo 6 saveta kako imati zdraviji online život

Australijski senat danas je usvojio zakon o zabrani društvenih mreža deci ispod 16 godina. Ovo nije prvi limit koji jedna država postavlja na društvene mreže, ali je svakako onaj sa najvišom starosnom granicom. U današnjem svetu, kada nam je pametni telefon gotovo postao deo tela, to zvuči poprilično ekstremno – pa kako će deca da razgovaraju? Mnogi su izrazili strah da bi uvođenje ovog zakona moglo negativno da utiče na socijalizaciju dece i adolescenata, ali zapravo je cilj ograničenja da ih zaštiti od negativnih uticaja društvenih mreža.

Možda ćete se, kao i mnogi, zapitati kakve su to negativne posledice, jer društvene mreže su danas deo svačijeg života. Međutim, svima koji su nekada proveli više vremena na društvenim mrežama je jasno da se nakon duže izloženosti možemo osećati izuzetno loše, ali jako je teško tačno odrediti izvor stresa i nezadovoljstva koji se u nama bude. Ja sam odrasla na društvenim mrežama (iako je to uglavnom značilo igranje video-igara na Facebooku) i znam da su u toku odrastanja imale, ali i danas imaju, važan uticaj na mene.

Dok bi njihova kompletna zabrana zapravo mogla da ima kontraefekat, što ćemo saznati tek nakon nekoliko godina sprovođenja ovog zakona, nije tajna da bi svi kolektivno trebalo da umanjimo vreme koje provodimo skrolujući For You stranice na Instagramu i TikToku. Kako bi društvenim mrežama pristupili zdravije, važno je da smo svesni negativnih učinaka koje imaju na nas i da se trudimo da ih ograničimo. Zato donosimo nekoliko saveta kako se nositi sa pritiscima i stresovima koje izazivaju društvene mreže.

1. Nesigurnosti

Mislim da smo svi svesni da društvene mreže promovišu nedostižne standarde lepote koji negativno utiču na našu sliku o sebi. Pre svega, problem je u tome što mnoge stvari koje vidimo na internetu nisu realni prikaz stvarnosti. Oružja za uređivanje fotografija i video-snimaka danas su postala toliko dobra da ih je teško detektovati, zbog čega nam sve osobe izgledaju bolje. To je prvenstveno problem osobe koja podstiče svoje nesigurnosti time što misli da njeno lice ili telo ne izgledaju dovoljno dobro takvi kakvi jesu, ali je i problem svih nas koji taj sadržaj kasnije konzumiramo, često u najgorem mogućem izdanju, zavaljeni na kauč s kesicom čipsa u rukama i masnom kosom, trujući se mislima da ne izgledamo dovoljno dobro.

Kako se nositi s tim?

Najvažnije je biti svestan da na društvenim mrežama svi prikazujemo najbolje verzije sebe. Imamo kontrolu nad tim šta dopuštamo svetu da vidi, a šta ne. Baš kao što i mi dugo biramo selfie koji je dovoljno dobar da završi na feedu, to rade i najlepši modeli kojima se divimo. Treba da budemo svesni svih filtera koji se koriste na društvenim mrežama kako bi kreirali neku idealnu sliku, koja, istini za volju, često uopšte ne izgleda bolje od stvarnosti i samo doprinosi fenomenu Instagram face, koji čini da svi izgledamo isto. A zar nisu naše specifičnosti ono što nas čini privlačnima? Tip: Otpratite ljude zbog čijih fotografija se osećate nesigurno. Na kraju krajeva, mi sami odlučujemo šta ćemo da konzumiramo.

Photo: Lotte Nielsen

2. FOMO

Zanimljiva stvar u vezi društvenih mreža jeste ta što baš onda kada vam se čini da imate najgori dan na svetu, pretrpani ste obavezama, ne znate gde ćete pre, otvorite Instagram i ta jedna osoba uživa na Zanzibaru. Da li ste ikada pre hteli da idete na Zanzibar? Pa ne, a da budemo iskreni verovatno ga ni ne bi mogli naći na karti, ali definitivno zvuči tri puta bolje od onoga kroz šta vi prolazite. Još gori primer je kada zbog posla ili obaveza odbijete druženje sa prijateljicama, samo da bi upalili Instagram i videli kako se prelepo zabavljaju bez vas. U ovim trenucima FOMO nas udara najjače i dodatno doprinosi stresu.

Kako se nositi s tim?

U ovom slučaju je takođe važno prisetiti se da na društvene mreže objavljujemo samo najblistavije trenutke. Kada god mi je teško (jer nisam na Zanzibaru), setim se da te storije od jedne osobe najčešće vidim jednom ili dva puta godišnje – dakle ni ona nije tamo stalno, već prosto uživa u odmoru i želi da podeli svoje putovanje, koje je verovatno rezultat teškog rada, sa svojim prijateljima i pratiocima. U ovakvim trenucima je možda teško, ali veoma značajno, prisetiti se dobrih stvari u vašem životu, stvari na koje ste ponosni i ljudi koje volimo. Te misli zahvalnosti možete i da stavite na papir, prijaće vam pozitivne emocije koje će razmišljanje o lepim stvarima da probudi u vama, a na neko vreme ćete spustiti telefon, što je uvek dobra ideja.

Takođe, dobro je zapitati se zašto osećamo ljubomoru i da li zaista imamo želju da prisustvujemo događaju koji gledamo na društvenim mrežama. Vrlo je lako pomešati stvarne potrebe sa nečim što mislimo da bi trebalo da radimo i kako mislimo da bi naš život trebalo da izgleda.

3. Poremećaj sna

Mislim da smo se svi barem jednom u životu (a da se ne lažemo, realan odgovor je verovatno svaki dan) uspavljivali s telefonom i društvenim mrežama. Noć je nekako period kada su svi prijatelji najaktivniji – rešili smo obaveze za taj dan i sada možemo u miru da listamo feedove. Međutim, ako smo već ustanovili da društvene mreže izazivaju anksioznost, zašto se onda odlučujemo da ih konzumiramo baš pred spavanje, onda kada treba da smo najopušteniji? Sve više ljudi pati od nedostatka sna izazvanog prekomernim korištenjem društvenih mreža. To je zapravo vrlo logična posledica – kako da nateramo naš oranizam da zaspe ako smo u oči uperili jaku plavu svetlost s ekrana?

Kako se nositi s tim?

Odgovor na ovo pitanje je veoma jednostavan: Ostavite telefon. Barem sat vremena pre spavanja se oprostite sa društvenim mrežama do sutra i radite nešto drugo. Možete da kreirate neku noćnu rutinu kako bi se najlakše pridržavali ove naizgled jednostavne prakse. Na primer, skuvajte sebi čaj, najbolje neki opuštajući poput kamilice, istuširajte se, namažite lice kremama i serumima i uzmite knjigu. Ne samo da će vas knjiga zasigurno uspavati pre nego telefon, nego će da ima pozitivan uticaj na vaše kognitivne sposobnosti.

Lola Ugc

4. Kratak raspon pažnje

Pre desetak godina, kada bi upalili film ili seriju, dugo bi mogli ostati fokusirani na radnju, bez potrebe za dodatnim izvorima zabave. Međutim, danas sve više počinjemo da primećujemo da raspon naše pažnje opada. Ne radi se samo o deci i adolescentima koji ne mogu da se skoncentrišu na učenje – kratak raspon pažnje izazvan društvenim mrežama i snimcima kratkog formata počeo je da utiče na sve, toliko da recimo, više ne mogu ni da se skoncentrišem na Reel koji je duži od minute (hvala TikToku što je uveo opciju ubrzavanja videa).

Kako se nositi s tim?

Kako bi ponovo raspon pažnje vratili na nivo na kom je nekada bio, potrebno je svesno odvojiti vreme za konzumiranje medija dugog formata bez dodatnih distrakcija. Zadajte sebi izazov, počnite od gledanja jedne epizode serije bez da proverite telefon, zatim nadgradite seriju u film, a u najboljem primeru uzmite knjigu ili časopis. A ako baš ne možete da se odvojite od svog malog ekrana, ugasite obaveštenja za društvene mreže i posvetite pola sata igranju igrica za koncentraciju.

5. Zavisnost

Zavisnost koju izazivaju društvene mreže postala je tako česta da za to imamo i vrlo hronično-online pojam – doomscrolling. To je kada upalite društvene mreže i fokusirani ste na njih duži vremenski period. Iako nakon nekog vremena počinjete da osećate anksioznost, ne možete da odolite da pogledate barem još jedan snimak, pa još jedan i još jedan, u potrazi za malom dozom dopamina.

Kako se nositi s tim?

Zavisnost od društvenih mreža može da bude ozbiljan problem zbog kog je potrebno razgovarati sa lekarom ili psihologom. Ipak, ako se u vašem primeru ne radi o pravoj zavisnosti već samo o nekontrolisanom provođenju vremena na društvenim mrežama, jednostavno rešenje je da ograničite vreme koje provodite na društvenim mrežama. Na ekranu telefona imam timer koji mi svaki dan govori koliko sam vremena provela na telefonu (koji mi pomalo izaziva anksioznost) zbog kog uspevam da se kontrolišem i ne gubim vreme.

Mirren Alford

6. Osećaj nepovezanosti

Društvene mreže su napravljene kako bi mogli da se povežemo s ljudima iz svih krajeva sveta. Zašto se onda osećamo usamljeno? To je zato što smo konstantno bombardovani s milion načina da se povežemo sa svim ljudima na svetu, da često zaboravljamo da negujemo odnose koji zapravo vrede.

Kako se nositi s tim?

Često je najbolje rešenje otpratiti ljude koje ne poznajete, jer nema razloga da vam oni crpe društvenu bateriju. Više pratilaca često znači i veću izolovanost. Čist primer toga je bio trend finsta, Instagram profila na kojima nas prate samo najbliži ljudi, zbog čega osećamo veću slobodu i potrebu da postavljamo i budemo autentični bez pritiska. Ukoliko se osećate nepovezano i usamljeno, najbolje rešenje je da zapravo provedete vreme uživo s ljudima koji vam znače, bez telefona između vas.

Kada sve stavimo na papir, crno na belo, deluje mi kao da je odgovor za većinu ovih stresova koje izazivaju društvene mreže itekako jednostavan: Samo se odjavi. Ponekad je najbolja stvar koju možete da učinite za sebe i svoje mentalno zdravlje da prosto ugasite telefon i uživate u trenutku, u sebi i vama dragim ljudima.