Dekonstruisana pletiva koja ne mare za trendove, etikete i pravila

Postoji nešto neverovatno oslobađajuće u procesu dekonstrukcije, u tome da kao kreatori odlučimo kada kreativni proces završava, čak i ako se nekome ko gleda sa strane može činiti da smo u svom radu odmakli mnogo dalje od finalnog produkta, da “uništavamo” ono što je “savršeno”. To je proces koji u sebi, na neki neobičan način ujedinjuje i potpunu slobodu, ali i kontrolu, a sve to je omotano spoznajom da se samo u našim rukama krije odluka kako će produkt naše kreacije na kraju završiti, koji je moment u kojem ćemo ga proglasiti – gotovim.

Taj čin dekonstrukcije je osnovni deo estetike i filozofije zagrebačkog brenda unaesthetik Marka Plukavca koji je, nakon godina provedenih u modi, u njemu pronašao lični meditativni proces, ali i svojevrsni odgovor na brzu copy-paste modu. Već i sam naziv brenda nagoveštava da je reč o procesu koji za kreatora deluje opuštajuće poput “anestetika”, ali se i dovitljivo poigrava rečima upućujući na nešto što ide “kontra estetike” i uniformisanosti. Izrada odevnog predmeta sastoji se od dva stadijuma, svaki komad se prvo izrađuje od pletiva da bi se potom, nit po nit, dekonstruisao. Ručni rad tako zahteva i po nekoliko sati predanog izvlačenja niti sve dok dobijena tekstura ne počne da podseća na delikatnu paukovu mrežu. Premda Marko u tom procesu kreiranja preuzima kontrolu nad trenutkom u kojem će odevni predmet proglasiti dovršenim, sam čin dekonstrukcije ide rukom pod ruku sa neizvesnošću kako će finalni produkt izgledati. Ali i to daje svojevrsnu čar čitavoj modnoj priči jer svaki predmet na koncu čini unikatnim, čak i ako su finalni komadi bili identični.

Osim što minuciozna izrada zahteva sate predanog rada, zbog čega unaesthetik predstavlja sve ono što bi slow fashion trebao biti, estetika brenda opire se svim konvencijama mainstream mode. Tanke niti sa vremenom pucaju i rastežu se što onoga koji odeću nosi čini svojevrsnim učesnikom u procesu njegove kreacije, transformišući odevni predmet i čineći ga nošenjem sve posebnijim. “Unaesthetik se obraća publici koja svoju individualnost želi da izrazi kroz odeću, ne zamarajući se pritom trendovima i oberučke prihvatajući ideju da je prava lepota u imperfekciji”, objašnjava Marko dodajući kako je njegov brend sasvim oslobođen podela na žensku i mušku garderobu, a ne prati ni tradicionalne sezone ili pak trendovsku estetiku. Naprotiv, upravo suprotno, ono što smatra odbojnim upravo je uniformisanost. Takođe, ni jedan njegov komad nema etiketu već je personalizovan inicijalima svojih budućih vlasnika.

Poslednja “kolekcija”, iako ne voli tako da je zove jer zvuči kao da je odeća ugurana u “okvire” i fioke nekakve zadatosti, svetlo dana ugledala je na zimu, a za to postoji sasvim praktičan razlog – da razbije koncepciju da se unaesthetik odeća može nositi samo leti. “Retko krenem od neke konkretne inspiracije, ali ako moram to da verbalizujemrekao bih da su to epiteti ‘veliko, debelo, mekano, zimsko'”, objašnjava Marko i dodaje: “Inspiriše me taj proces rada, ručno rasplitanje pletiva, sat po sat, komad po komad, dok ne dođem do neke smislene celine.” Sa mnogo vune i pamuka, komadi su topli, unisex i oversized.

Baš kao i proces rada, na isti način je nastala i sama kampanja, spontano i bez pritiska, slobodno, pa kuda odvede. “Moram priznati da mi se po glavi motao film The Cement Garden i onda rečenica: ‘Girls can wear jeans and cut their hair short, wear shirts and boots, because it’s OK to be a boy, but for a boy to look like a girl is degrading, because you think that being a girl is degrading. But secretly you’d love to know what it’s like, wouldn’t you? What it feels like for a girl?’. Ali možda je samo Madonna svirala u studiju, ne znam”, zaključuje. Šta god bilo, dobro je, neke stvari možda ne moramo da objašnjavamo rečima. Možemo ih pustiti da samo, pa, budu.

Photo: Zvonimir Ferina
Model: Vid (IM Studio Model Agency)
MUA&Hair: Petra Sever