Posle dve godine rata, fotograf Brett Lloyd beleži otpornost i snagu života u Ukrajini danas
Venya Brykalin
Mart 14, 2024
Venya Brykalin
Mart 14, 2024
Razgovori sa fotografom Brettom Lloydom počeli su mnogo pre rata. Tada smo sanjali o shootingu za predstojeće Vogue Man izdanje. Ti planovi su zaustavljeni 24. februara 2022. godine, kada je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu. Kako su muški građani stajali u redu da se upišu u vojsku, privremeno smo to pauzirali. Prošle jeseni, Brett i ja smo se sastali u Parizu da razgovaramo o drugoj ideji: Da li bi mogao da dođe u Ukrajinu i fotografiše ono što je video za Vogue? Bez oklevanja, Lloyd je bio spreman da krene.
Krajem novembra Brett i njegov asistent krenuli su na 24-časovno putovanje od Londona do Kijeva preko Varšave. (U zemlji nema putovanja avionom; da bi se ušalo unutra, mora da se vozom ili autom.) Ovo je bila njegova prva poseta. Složili smo se da foto esej ne treba da bude o modi. Umesto toga Brett je želeo da upozna stvarne ljude, da čuje prave priče i da dokumentuje čudnu stvarnost ukrajinskog života, u kojoj tuga i radost, trauma i nada idu ruku pod ruku. Mapirali smo njegova putovanja širom zemlje u ratu (logistički lavirint pun nezgodnih pregovora i vladinih protokola).
Naš tim je počeo u Kijevu. Brett je prvi put upoznao Hanu Vasjk, 38-godišnju umetničku menadžerku koja je postala vojna lekarka. Na set je stigla direktno sa južne linije fronta, primetno pod stresom i umorna. Mislim da imam PTSP upozorila je našu modnu urednicu Martu Bertman, koja je koordinisala projekat na terenu i pratila Bretta na njegovoj ruti. Ipak Vasyk je bila srećna što je tu. Sedela je za portret, na vrhu stola u kancelarijama Voguea, obučena u kaki uniformu, nakit – minđuše, prstenje, ogrlice – i medaljone svoje vojske. Osetio sam njenu snagu ali i njenu krhkost, kaže Brett.
Ekipa je nastavila turneju po ukrajinskoj prestonici, koja je bila neočekivano živa. Bret je otišao u lokalni moto klub. Fotografisao je istetoviranog vlasnika, Artema Grota, u hangaru. Dvadesetčetvorogodišnji nacionalni šampion džiu džicu i vojni veteran izgubio je levu nogu u ratnoj zoni pre četiri godine. Još uvek se takmiči. Slike spaljenih automobila i blatnjavih rovova koje vidite u portfoliju su iz trening centra u Kijevu gde se ukrajinski branioci pripremaju pre odlaska na liniju fronta.
Kako su temperature u Ukrajini postajale sve hladnije, a dani sumorniji, Brett se sa timom odvezao u Kharkiv, veliki ukrajinski grad koji je Rusija od početka rata bombardovala non-stop. Prema gruboj proceni, četvrtina grada je uništena.
Jednog jutra Marta mi je poslala deo tima kako doručkuju u kafiću pored puta u Kostyantinivka, industrijskom gradu koji se nalazi na oko 15 minuta vožnje od linije fronta. Kafić pripada gruzijskom bračnom paru, koji uprkos neposrednoj opasnosti odbija da se evakuiše. Želeli su da ostanu i brinu o ukrajinskim trupama koje su išle ka frontu. U rudniku uglja Toretsk, koji skoro sravnjen sa zemljom stalnim bombardovanjem, Brett je upoznao lokalnog pravoslavnog sveštenika, koji je takođe odlučio da ostane. Svakog dana se kreće između ruiniranih lokalnih crkava – nekma nedostaju zidovi i plafoni – ali on nastavlja da služi svojim parohijanima. Nakon prolaskoa kroz vojni kontrolni punkt iznova i iznova, preko 15 puta, pronašli smo neverovatan duh zajednice u selima koja smo posetili, priseća se Brett. Pijace su bile krcate… stariji ljudi nastavljaju svoj svakodnevni život, kupuju i idu u crkvu. Sve se to dešava uz zvuke rata u pozadini. Videti lokalno stanovništvo kako se ponaša smireno takođe je uticalo na moj nivo smirenosti. Nisam video nikakvu uznemirenost na njihovim licima pa sam nastavio dalje.
Brett se vratio u Ukrajinu početkom februara. Ovog puta je želeo da se usredsredi na živote civila i pripadnika naše nove kreativne scene. Lloyd je na Instagramu pronašao slike Veštice iz Konotopa, rasprodate produkcije reditalja Ivan Uryvskyija. Otišao je u dramsko pozorište Franko da fotografiše glumačku ekipu u kostimima na sceni fantazmagorične postavke. Brett je vežbao svoj objektiv na brojnim kreativcima: Danilo i Denos (obojica 20), gej par kose ofarbane u ukrajinske nacionalne boje žute i plave; Oksana Rubanjak zvana Ksena, 21-godišnja spisateljica, koja je objavila dve knjige poezije i sada radi kao vojni komandant. Tu je i Karyna Mazyar, model u usponu iz grada Žitomir, u kojem smo osetili nesalomivi duh ukrajinske omladine. Možete je videti na naslovnoj strani, u pratnji mladih kadeta Ivan Bogun lyceum najprestižnijeg vojnog establišmenta u zemlji.
Usred terora ovog rata sreo sam ljude sa takvom ljubaznošću i kreativnošću, kaže Brett. Nadam se da ova priča prenosi poruku nade i otpora. Želim da međunarodna publika zna koliko je Ukrajina trenutno živa.