Hrana koja vam može ublažiti osećaj anksioznosti, savetuje stručnjakinja

Reč „anksioznost“ se možda danas često koristi, ali je takođe i jedan od najraširenijih problema mentalnog zdravlja koji negativno utiče na naše živote. Kao najčešća mentalna bolest u svetu, statistike sugerišu da 60 posto nas doživljava barem blage simptome anksioznosti. Još više ljudi– čak 76 posto – je pod stresom. Burne emocije su raširene, pa šta možemo učiniti po tom pitanju?

Za dr Umu Naidoo, nutricionističku psihijatricu sa diplomom Harvarda, čija se knjiga „Smiri svoj um hranom“ fokusira na korišćenje lekovitih moći hrane – deo odgovora leži u tome kako jedemo. S rastućim razumevanjem da je toliko toga što jedemo kao populacija ultra-prerađeno i/ili puno skrivenih šećera, možda je vreme da pristupimo našem načinu života iz holističke perspektive.

„Toliko ljudi ne percipira hranu kao alat za emocionalno blagostanje,“ kaže nam dr Naidoo preko Zooma. „Umesto toga, mnogi o njoj razmišljaju u smislu težine ili opsega struka, a ne činjenice da ima potpuni učinak na telo, a što je još važnije, naš mozak i mentalno zdravlje.“ Edukacija verovatno nije bila prisutna – uostalom, tek smo u poslednjih nekoliko decenija počeli da otkrivamo crevni mikrobiom i njegov uticaj na mozak.

Naše zdravlje creva ima „snažan uticaj“ na različite delove tela, što je razlog zašto postoji, kaže dr Naidoo –“moć na vašoj vilici“. Ako patite od nekog oblika problema mentalnog zdravlja, ključno je pažljivo razmisliti o vašim prehrambenim izborima. „Čak i ako ste neko ko uzima lekove, hrana može pomoći i poboljšati kako se osećate,“ kaže dr Naidoo. „To je neverovatno moćan alat.“

S obzirom da toliko nas nenamerno konzumira ultra-prerađenu hranu, dobro je razumeti šta ona čini telu i zašto je najbolje izbegavati. „Ona podstiče upalu, posebno u crevima,“ kaže ona. „Mnogi sastojci navedeni na etiketama nisu prepoznatljivi, postoji 262 različita imena samo za šećer, i ono što ove vrste sastojaka čine jeste da hrane loše mikrobe u mikrobiomu. Ti mikrobi vole da jedu te nezdrave, ultra-prerađene sastojke iz hrane, zatim počinju da oštećuju jezgro ćelije i stvaraju upalu creva.“

U toj tački mnogi ljudi primećuju porast simptoma, i fizičkih i mentalnih. „Dolaze mi sa povećanom anksioznošću i depresijom, sve češćih problema mentalnog zdravlja, jednostavno zato što je način na koji su jeli poremetio njihov crevni mikrobiom,“ kaže ona. „Kada su creva upaljena, to vodi do upale u mozgu jer su ti organi povezani – to je ekosistem.“

Dakle, koji su njeni saveti za prehranu za bolje mentalno zdravlje? Pronađite njene uvide u nastavku.

Svesno zamenite nezdravu naviku zdravom

„Većina nas je svesna kada smo stekli nezdravu naviku. Na primer, tokom pandemije, mnogi od nas su počeli da piju više vina ili su se tešili prekomernim količinama sladoleda kada smo bili kod kuće jer je bilo stresno vreme. Što god to bilo za vas, vredi obratiti pažnju na tu naviku i videti da li je možete  zameniti nečim zdravijim. U mojoj prvoj knjizi, ‘Povezanost hrane i raspoloženja’, postoji recept za sladoled napravljen od voća, što je definitivno mnogo zdraviji izbor. Možete pojesti porciju toga i osećati se sitim, plus dobijate hranjive sastojke iz voća.“

Posegnite za neprerađenom hranom…

„…Umesto za prerađenom verzijom. Dobar primer je sok od narandže–pojedite pravu klementinu ili mandarinu umesto da popijete sok. Sok često sadrži dodatni šećer i vlakna su uklonjena. Jedenje prave hrane je toliko važnije. Još jedna stvar koju treba napomenuti je da često postoji mnogo prerađenih verzija zdrave hrane. Sada su u SAD-u jako popularne prerađene vrste karfiola, uključujući karfiol u obliku pljeskavice i kore za pizzu. Ako je pravite kod kuće i imate vremena da usitnite karfiol i pretvorite ga u koru, onda je to sjajno, jer znate šta je u nju stavljeno, ali mnoge verzije koje se prodaju u prodavnicama su prerađene i sadrže aditive, koji nisu zdravi. Uvek tražite pravu hranu.“

Što bi trebalo da bude na vašem tanjiiru

„Što više puta posegnete za zdravijom hranom, bićete u boljoj poziciji za iscjeljenje vašeg crevnog mikrobioma i osećaćete se bolje. Uključite više sirove hrane. Na svakom tanjiru, rekla bih da 50 posto treba biti različito šareno povrće i zeleniš; zatim nemasni protein, poput tofua ili piletine; zatim zdrava masnoća, kao što je nekoliko kriški avokada. Takođe treba vam neka vrsta žitarica, što može biti malo kinoe ili smeđeg pirinča.“

Dodaci prehrani mogu pomoći

„Ne mislim da itko od nas jede savršenu prehranu, pa dodaci prehrani mogu biti dobri za rješavanje nutritivnih praznina. Dobar dodatak za anksioznost je ashwagandha–gorkog je okusa, ali je potkrijepljena dobrim kliničkim ispitivanjima. Mnogi su deficijentni u vitaminu D, pa je važno provjeriti i nadopuniti ako je potrebno. Globalno, Svjetska zdravstvena organizacija identificirala je nedostatak željeza kao najčešći nutritivni deficit, pa se pobrinite da dobivate dovoljno željeza iz različitih proteinskih izvora u vašoj prehrani, bilo to putem mesa ili biljaka.“

Pravite male i postojane promene

„Ovo je maraton, a ne sprint – ako kažete da ćete baciti svu svoju hranu i napraviti 10 različitih promena danas, malo je verojatno da ćete to održati. Nakon tri do četiri dana, počećete da jedete hranu koju pokušavate da izbegnete, zato pravite male habitualne promene. Kada počnete da se osećate bolje, nadogradite ih.“

vogue.com