Pogledali smo film Emilia Pérez koji je očarao žiri na Cannes Film Festivalu

Deluje mi kao da je veliki broj ovogodišnjih hit filmova zapravo mjuzikl – od nastavka Joker: Folie à Deux, preko Wicked koji još uvek s nestrpljenjem iščekujemo, pa do filma Emilia Pérez, koji je osvojio žirije na filmskim festivalima, a od nedavno ga možemo gledati i na Netflixu. Ne volim mjuzikle i obično ih samo preskočim na repertoaru, jer nema svrhe da gledam film zbog kog u bioskopsku dvoranu ulazim sa predrasudama i strahom da mi se neće dopasti, ali film Emilia Pérez me je ipak previše zaintrigirao da bih ga propustila.

Uzmimo u obzir da je ovo film francuske produkcije na španskom jeziku sniman u Parizu, ali postavljen u Meksiku, te da se radi o kriminalističkoj komediji i odmah nam je jasna uzbudljiva i raznolika priroda ovog mjuzikla. Jedna od glavnih glumica, Karla Sofía Gascón, izjavila je da se radi o akcionom filmu koji nije akcioni film, drami koja nije drama, komediji koja nije komedija, i morala bih da se složim s njom. Ovaj film je teško spakovati u granice jednog žanra, ali daleko od toga da je haotičan, upravo suprotno, cela radnja ima zaista fluidan i uzbudljiv tok. Kada na to još dodamo da su u glumačkoj postavi Zoe Saldaña i Selena Gomez, te da film prati polnu tranziciju vođe jednog od najvećih kartela, od početka je bilo jasno da će film biti spektakl. Emilia Pérez premijerno je prikazan na Cannes Film Festivalu, gde su sve četiri glavne glumice – Saldaña, Gomez, Karla Sofía Gascón i Adriana Paz – zajedno nagrađene za najbolju glumicu.

U početku sam bila poprilično skeptična kada sam upalila ovaj film, što zbog svoje averzije prema mjuziklima, što zbog uloge Selene Gomez. Iako sam je kao mala obožavala zbog serije Wizards of Waverly Place i Disney filmova u kojim je glumila, Selenu nikada nisam shvatala preterano ozbiljno, pogotovo kada je u pitanju gluma. Mogu da kažem da me je, kao i mnoge druge gledaoce, prijatno iznenadila. Naime, Selena igra Jessi, ženu vođe kartela koja doživljava brojne zaista traumatične momente u kojima je glumica bila izuzetno uverljiva, toliko da sam na trenutak i zaboravila da je nekada čarobnim štapićem iscrtavala oblik Mickey Mousea. Jessi je Amerikanka koja je u Meksiko došla zbog muža, a Selenin španski (koji pretpostavljam da inače govori vrlo dobro), bio je savršeno neispoliran, dajući njenom liku dodatnu dimenziju. Takođe, ispostavilo se da je Selena savršen izbor za mjuzikle, jer postoji nešto tako prirodno u njenom izražavanju emocija kroz pesmu i ples. Usudila bih se čak i da kažem da smo nakon više od deset godina dobili stariju i zreliju koreografiju kojom je zasenila ikoničnu Tell Me Something I Don’t Know mog detinjstva.

Shanna Besson

U ovom filmu sam se prvi put susrela sa glumicama Karlom Sofíom Gascón i Adrianom Paz, ali njihova gluma, posebno Karlina, me je oduševila. Savršeno je uspela da dočara bol kroz koji njen lik Emilia prolazi u toku filma. Zoe Saldaña je posebna priča. Prvo, nisam znala da tako lepo peva. Drugo, jako mi se dopao lik Rite, pametne i ambiciozne advokatice koja samo čeka priliku da postigne veliki uspeh. Ogorčena je zbog situacije u svojoj državi, ali ipak je i sama deo sistema koji mrzi. Svi likovi u ovom filmu su moralno sivi, u raskolu između onoga što je dobro za njih i onoga što je dobro za društvo i ljude oko njih.

Još jedna stvar koja me je prijatno iznenadila jeste da mi muzičke numere nisu delovale kao višak, što je do sada bio slučaj sa mjuziklima. Možda je igralo ulogu to što su sve pesme na predivnom, zvučnom španskom jeziku i praćene su živopisnim vizualima. Kako je ceo film bio prožet dozom nadrealizma (iako se ne dešava ništa nestvarno ili magično), koji ionako asociram sa Meksikom, raspevanost likova delovala je sasvim prirodno. Čak moram priznati da me je jedna numera u potpunosti uzdrmala. Bilo je to u prvih pola sata filma, dok se još nisam navikla to da gledam mjuzikl, kada šef kartela Manitas vodi razgovor s advokaticom Ritom u mračnom kombiju. Možda sam bila preumorna ili preopuštena, ali kada se Manitasev niski grubi govor stopio s pesmom, prošli su me žmarci, osećaj koji se u meni verovatno ne bi probudio da nije bilo pesme. Takođe, nisam mislila da ću ikada slušati vrlo grafičnu numeru o promeni pola, ali film mi je pružio i to iskustvo. Kada se sve uzme u obzir, mislim da mogu da kažem da je Emilia Pérez film i za one koji ne vole mjuzikle, pogotovo ako uživate u magičnoj energiji Meksika.

Shanna Besson

Međutim, sama priča je daleko od magičnog, šta više, skreće pažnju na veoma mračnu stranu stvarnosti. Osim što obrađuje vrlo ličnu tematiku Emilijine tranzicije, film se hvata i socijalnih tematika, govoreći o svim ljudima u Meksiku koji su nestali zbog bitki i rada kartela. Kritika društva i ekonomske situacije u Meksiku je nažalost, iako sam na drugom kraju sveta, rezonovala sa mnom. Rita kroz svoje unutrašnje monologe (iražene kroz pesmu, naravno), postavlja pitanja o društvu koja verujem da si i mnogi od nas takođe postavljaju. Kroz uspone i padove glavnih junakinja ovaj film ujedno obrađuje probleme i unutrašnje bitke pojedinaca i mračnu stranu društva.

Emilia Pérez je feministička priča o četiri u potpunosti različite žene koje pokušavaju da pronađu životni smisao i sreću u Meksiku. Međutim, ne govori toliko o ostvarivanju ciljeva, koliko obrađuje ličnu odgovornost. Film je naišao na nekoliko kritika vezanih za način na koji su predstavljene transrodne osobe. Uslovljena time što nemam ličnog iskustva s ovom tematikom, smatram da je prikaz bio lep, jer Emilia ne prolazi samo kroz tranziciju, već doživljava i kompletni razvoj lika koji mi se jako dopao. S druge strane, svesna sam da njen put i tranzicija nisu prikazani u punom svetlu, s tim što mislim da tako komplikovane emocije i dug proces teško mogu da stanu u film od dva sata, pogotovo ne u film koji pored toga obrađuje i druge važne tematike. Takođe, iako je ona nit koji ih spaja, ovaj film nisam shvatila kao striktno Emilijinu priču, već kao priču o njoj i svim ženama u njenom životu.

Mislim da vredi pomenuti i sjajnu kostimografiju punu Saint Laurent komada za koju je zaslužna Virginie Montel, koja je za film sarađivala sa kreativnim direktorom Anthonyem Vaccarellom kako bi kreirali outfite za Ritu, Jessi i Gustava.

Ne bih rekla da je najbolji film koji sam pogledala ove godine, ali verujem da je definitivno vredan gledanja. Emilia Pérez je selektovan kao francuski kandidat za best international feature na nadolazećoj dodeli Oskara. Mnogi za film i glavne glumice već predviđaju brojne nominacije u predstojećoj sezoni dodela nagrada i ne bi me iznenadilo kada bi članovi tima napustili ceremonije sa nekoliko novih trofeja.