Sve veštice mode na granici gde se poznato susreće sa mističnim

„Sve što možete zamisliti je stvarno“, rekao je jednom prilikom Pablo Picasso. I dok za sve lepo sa lakoćom prihvatamo takvu premisu, sve ono mračno uglavnom nazovemo plodom naše mašte. Mistično i okultno postoji koliko i čovek. Poput proplanka koji završava tamnom mračnom šumom, oduvek smo gledali u taj rub, a znatiželja u nama vukla nas je ka tom mraku koliko nas je i sablažnjavala. Da li he magija stvarna i postoje li oaranormalne sile pitanje je koje neizostavno povlači svako ono koje analizira postojanje dobra i zla, a kako smo sve u stanju da ih zamislimo bez sumnje je dokaz kako kreativnost ljudskog uma ne poznaje granice.

Ideja veštice može biti posmatrana koliko simbolično toliko i intelektualno, a još je najmanje kompleksan vizualni prikaz kako je većina zamišlja u svojim glavama. Vekovima je veštica bila žena zaogrnuta u crninu, na glavi joj je bio šešir sa šiljatim vrhom i širokog oboda, a u pogledu nešto „zlo“. Poslednjih par decenija Hollywood nam predstavlja paletu novih emancipovanih i oku privlačnijih veštica, od fatalnih lepotica do zaigranih tinejdžerki, ali ova stara, maločas opisana, izvorna i ortodoksna, oduvek je bila neiscrpna inspiracija na očekivanim, kao i na mestima gde bi se to najmanje moglo očekivati. Jedno od najočekivanijih bez sumnje je, dakako, moda! 

Elsa Schiaparelli, Getty Images

Elsa Schiaparelli, jedna od najharizmatičnijih dizajnerki svih vremena, još je početkom prošlog veka svojim promišljanjima i načinom života prozivana kontroverznom figurom. Družila se sa svim najvećim intelektualcima i umetnicima svoga vremena kao što je bio Salvador Dalí, a fascinacija surealizmom bila je osnova i njenog kreativnog stvaranja. Još davne 1938. predstavila je mističnu kolekciju „Pagan“, ne libeći se da koristi najrazličitije simbole praznoverja, zaštite, talismana, trećeg oka… I sama snažno zainteresovana za nadrealno i okultno, Schiaparelli je često nazivana vešticom i bila je glamurozno utelovljenje mističnog. 

Martine Sitbon, 1993.

Francuska dizajnerka Martine Sitbon na svojoj reviji 1993. je niz pistu poslala Kate Moss u slojevitoj kreaciji, eteričnoj koliko i veštičje intrigantnoj. Na glavi je nosila tipičan šiljati šešir obavijen crnim tilom, a u ruci muštiklu sa upaljenom cigaretom. Isti je postao toliko kultan da je sve do današnjih dana Kate u tom izdanju u modnim analima ostala svojevrsni simbol modne veštice. 

Vivienne Westwood

Dizajnerka koja je među prvima „veštice“ izvela na modnu pistu bez sumnje je bila Vivienne Westwood. Ne samo da je svojim čvrstim stavovima, aktivizmom i društvenim angažmanom i sama često takođe prozivana vešticom, Westwood je kroz ceo svoj rad simbolično materijalizovala upravo tu intelektualnu ideju veštice. Još početkom 80-ih, po povratku iz Amerike, predstavila je kolekciju za jesen/zimu 1983./84. naziva „Witch“, a inspirisanu radom danas slavnog umetnika Keitha Haringa. U to vreme Haring je bio snažno angažovan u borbi protiv AIDSA koji je divljao u to vreme, a Westwood je u njegovom radu videla ezoteriju i bila očarana i inspirisana njome. 

Još jedna ikonična dizajnerka kojoj je veštica bila čisti intelektualni pojam jeste i Rei Kawakubo, osnivačica legendarnog japanskog modnog brenda Comme Des Garçons. Ona je pak kolekciju za proleće/leto 2016. inspirisanu magijom nazvala „Blue Witches“. Poznata po tome da ne daje objašnjenja svojih kolekcija, vrlo često umesto nje to čini njen suprug, koji je i direktor kompanije Comme Des Garçons. Prema njegovim rečima, ta kolekcija je bila „sva posvećena ženama koje čine dobro u svetu“.

Comme Des Garcons, 2016.

„Dobrim vešticama“ svoj dolazak na čelo kuće Christian Dior je najavila i Maria Grazia Chiuri. Feminizam i veštičarenje redovno su se povezivali jedno sa drugim iz potpuno očiglednih mizoginih razloga, a emancipacija žene u svom najpunokrvnijem feminističkom stavu bila je i ostala glavna vodilja i inspiracija u radu Chiuri. Osnivač slavnog maisona, Christian Dior, bio je izuzetno sujeveran, pa je Chiuri inspirisana time, delikatne haljine svoje prve kolekcije izvezla nebeskim motivima i simbolima sa tarot kartama. 

Značajno je primetiti kako odreda najznačajnija modna imena koja spominjem predstavljaju žene dizajnerke, što svakako ima smisla kad i u modi, kao i drugde, pojam „veštac“ egzistira samo u zanemarivim mrvicama. Dok je kod ženskih dizajnerki modni kontekst veštice redovno intelektualnog karaktera, dobrim delom jer su – logično – kroz vlastiti rad i kreativni čin imale potrebu da objasne i interpretiraju svoju istinu o tome, mnoge muške kolege su takođe ostale zapamćene po fantastičnim „veštičjim“ kolekcijama, ali najčešće samo u kontekstu simbolike i vizualnog narativa. 

Svakako jedna od takvih nezaboravnih bila je kolekcija Alexandera McQueena za jesen-zimu 2007/08. Proučavajući porodičnu lozu i prošlost, dizajner je otkrio rodbinske veze sa Elizabeth Howe, dalekom rođakom koja je 1692. godine bila jedna od žrtava velikog progona veštica i osuđena i smaknuta u procesu suđenja zapamćenog u istoriji kao „veliko suđenje u Salemu“. Dramatične kreacije bile su dopunjene kristalnim oglavljima u obliku meseca, zvezda i drugih nebeskih tela, a modeli su hodali po crnom pesku na kojem je crvenom bojom bio iscrtan veliki pentagram. 

Saint Laurent by Hedi Slimane, 2013.

Svoje rock’n’roll izdanje veštice su doživele u debitantskoj kolekciji Hedija Slimanea za kuću Yves Saint Laurent 2013. godine. Jednostavne, ali upečatljive siluete neretko upotpunjene šlepom, prozirne bluze, plaštevi i odela bili su svi dopunjeni šeširima koje i dan-danas možemo lako nazvati najchic veštičjim oglavljima koje je moda ikad ponudila. Slimane je objasnio da su mu glavna inspiracija i muze za kolekciju bile Stevie Nicks i američka umetnica i okultistkinja Marjorie Cameron.

O vešticama, magijskoj simbolici odeće i nakita pa neizostavno i mode kao takve dr. sc. Deniver Vukelić, doktor etnologije i antropologije i autor knjige „Magija na hrvatskom istorijskom prostoru“, kaže kako veštica više nema, ali magije ima sve više: „Odeća se takođe ubraja u kompleksna magijska sredstva, pogotovo ako je posvećena obredna odeća koja na sebi može imati magijske natpise ili simbole, ušivene metale, delove organskog porekla, metale, kamenje i drugo (…) Nakit, osim svoje ukrasne i statusne simbolike, ima i svoju magijsku funkciju. Tako se smatralo da su različiti nakitni artefakti snažni apotropeji ili su pak mediji za fokusiranje magijske energije čoveka ili nekih drugih energetskih entiteta. Najčešće su to ogrlice, prstenje i narukvice, ali i fibule, krune, tijare, medaljoni, broševi i slično“, objašnjava.

Gucci 2020.

Veštice u modi (uz pokoji izuzetak) ipak su samo vizualno-simbolična inspiracija, a kolekcije koje šetaju defileima teško da imaju ikakve magijske moći i ritualnu funkciju osim one najznačajnije za naše vreme – potrošačku. Ipak, mistika i magija i u modi su recept koji uvek prolazi, a večno intrigantan flert sa onostranim i dalje nepresušno privlači našu pažnju. Mlada tursko-britanska dizajnerka Dilara Findikoglu poslednjih nekoliko godina sve je zvučnije ime na međunarodnoj modnoj sceni. Njene revije imaju atmosferu magijskih rituala, a jednu kolekciju opisala je dualizmom „između dobra i zla, grešnog i nevinog, prirodnog i sintetičkog, provokativnog i skromnog, Istanbula i Londona, prošlosti i sadašnjosti…“ I ona sama je karakteristična persona koja sebe naziva „vampirom koji živi na suncu“. Njene oh-so-witchy kreacije spoj su viktorijanske romantike, gotičkog mraka, fetiša i apokalipse, a sve se češće (i uz puno pompe) mogu videti na megazvezdama poput Doje Cat, Cardi B, Anye Taylor-Joy i drugih velikih imena svetske showbiz scene, sve otvorenije opsednute idejom mračnog i onostranog. Pravu kontroverzu izazvala je, ne tako davno, dizajnerkina izjava da se bavi veštičarenjem i ritualno svakoj svojoj kreaciji ugrađuje vradžbinu. Kasnije je rekla da je reč o šali u koju, međutim, mnogi više nisu poverovali.

Od dizajnerskih imena naše regionalne scene, ime koje svakako najviše vežemo za kolekcije genijalno mračne i misteriozne jeste ono dizajnerke Mije Mitanovski. Fantastične kreacije od kože, gume, katrana, perja, kristala i svega nezaboravno crnog neretko su delovale poput skulptura koje istovremeno orobljavaju i afirmišu telo, a nosila ih je u svojim spotovima Lady Gaga, kao i Severina na svojoj turneji „Dobrodošao u klub“. Na pitanje šta ju je to toliko privlačilo i inspirisalo u takvoj mračnoj estetici, Mitanovski kaže: „Mračna atmosfera, koja u mojim kolekcijama dominira, ponajmanje u svojoj osnovi ima veze sa mrakom i morbidnošću u najbanalnijem smislu. To su sredstva kojima oslikavam snažnu i buntovnu prirodu likova koji me inspirišu. Mračnom estetikom lakše mogu da dočaram dramu i kompleksnost karaktera. Veštica je metafora za neshvaćenu ženu koja iskače iz okvira standarda i zbog toga je prokazana. U tome leži njihova provokacija i poetičnost. Mračne i dramatične teme su, barem u mom slučaju, inspiracija za suočavanje sa sopstvenim strahovima koje kroz kolekciju otelotvorujem. To je puzzle koji rešim tek na samom kraju kada je kolekcija gotova. Tek tada je kontekst problema, kojim sam se zapravo podsvesno bavila, jasan. Tema mi uvek služi kao okidač.“

U trenutku u vremenu kad tehnološki razvoj i mogućnosti veštačke inteligencije zamagljuju jasnu sliku stvarnosti, sve više brišu se i granice između stvarnih i izmišljenih svetova u koje možemo i ne moramo da verujemo. Veštice u našim moodboardima sve više skidaju crne šešire, otklanjaju mračne misli i postaju real-life simboli, junakinje otpora nekim novim inkvizicijama koje pokušavaju upravo ono za što su vekovima optuživali izmišljene veštice – da nas vrate u mračne hodnike indiferentnosti i neznanja.