Tri jednostavna pravila koja praktikujem za sređeniji život i stress-free svakodnevicu

Doći kući i videti je urednu i čistu od stvari, što nije uvek lako, jedna je od onih situacija koje me momentalno smire. Jednako kao što mi nivo kortizola naglo poraste ako dođem kući i zateknem nered. Iako bi se moglo činiti kao neki specifični i lični hir, istina je da važnost koju pridajemo redu u kući na našoj lestvici prioriteta nije ista za svakoga. Potvrđeno je da smanjenje broja vizualnih nadražaja smiruje mozak svake osobe (uredne ili ne). Zato ćemo isto postići smanjenjem broja materijalnih predmeta, kako zbog neposrednog efekta koji taj materijalni minimalizam ima na oko, tako i zbog poruke smirenosti koju šalje neposedovanje viška stvari.

Psiholog José Elías to jednostavno objašnjava: „Imati mnogo stvari oko nas služi samo tome da brinemo o njihovom posedovanju i održavanju čistoće i dobrog stanja. Tibetanski lame kažu da je ‘prvi uzrok brige ljudskog bića posedovanje stvari, a drugi želja da se one zadrže’. I jedno i drugo nas stresira“. Psihološkinja Pilar Guerra dodatno pojašnjava šta naš mozak percipira kada postoji višak stvari. „Stres je odgovor ljudskog bića na pojavu jednog ili više nadražaja. Suočeni sa većim brojem  nadražaja, veća je verovatnoća osećaja teskobe ili anksioznosti jer je potrebno više napora za upravljanje emocijama. Biti okružen sa malo stvari i odabrati samo one predmete koji su nam potrebni smanjuje preopterećenost zbog stalnog kontakta sa njima, razmatranja njihove funkcionalnosti, korisnosti ili beskorisnosti. Stoga nam to omogućava da se nađemo u okruženju bez neprijatnosti i problema“.

Tri jednostavna pravila za praktikovanje materijalnog minimalizma kod kuće i pronalazak mira

Kao osobi kojoj red i minimalizam donose mir pronašla sam se u svemu što preporučuju Joshua Fields Millburn i Ryan Nicodemus. Sećate ih se, tvorci bloga The Minimalists i protagonisti istoimenog svojevremeno hit Netflix dokumentarca. Usred izmene garderobe i dana provedenih kod kuće (klasična jesen), pokušavam da pronađem jednostavna pravila da sebi sve olakšam pa mi se činilo kao odlična ideja da bacim pogled na njihovu knjigu Minimalist Rulebook. Rules for living with less. Među svim njihovim preporukama postoje tri koje već praktikujem zbog njihove jednostavnosti i efikasnosti.

#1 Pravilo 90/90 ili sezonalnosti

Priznajem da mi nije lako da primenim ovo poznato pravilo Marie Kondo o analiziranju kako se osećate uz svaki predmet kako biste odlučili da li ćete ga se rešiti. Ono koje predlažu Millburn i Nicodemus za mene je pragmatičnije i efikasnije. Sastoji se od analize da li je taj predmet ili odevni komad koji zauzima prostor korišćen ili nošen u poslednjih 90 dana i pitanja da li ćete ga koristiti u sledećih 90 dana. Ako je odgovor ‘ne’, čini se očitim da je najrazumnije rešiti ga se. Štaviše, kako stručnjaci kažu, ova igra je posebno korisna jer razmišljajući 90 dana unapred (i unazad) pokrivate praktično sva godišnja doba, što je ključno pri sređivanju garderobe. Ako niste nosili džemper tri meseca pre i ne da ga nosite u sledeća tri meseca, jasno je da ga nećete nositi bilo kad kroz godinu (ili u bilo kojem godišnjem dobu).

#2 Pravilo ‘izgaranja’

Zvuči čudno, ali izuzetno je praktično. Reč je o pristupu predmetu koji razmatrate da li da zadržite ili bacite: „Kad bi spontano izgoreo, da li bi mi laknulo?“. Odgovor se čini očiglednim. „Ako je ‘da’, dajte sebi dozvolu da ga se rešite“, kažu. Štaviše, ovo pravilo važi ne samo za materijalne stvari nego i za sav onaj digitalni višak koji nakupljamo na mobilnom telefonu i računaru u obliku fotografija, e-pošte ili aplikacija. „To nam pomaže da razumemo šta je vredno“, dodaju tvorci ovog pokreta. I zaista, prolazeći kroz svoj ormar i fioke, shvatila sam da postoje razne stvari (punjači koji ne rade, kablovi, stare majice koje čuvam kao rezervu i ‘za svaki slučaj’…) koje mi ne bi nedostajale kad bi jednostavno – nestale.

#3 Razlikujte stvari koje čuvamo „za svaki slučaj“ od stvari „za kad zatreba“

Još jedna preporuka koja se na prvi pogled može činiti teškom za razumevanje, ali ima svu logiku sveta. „Za svaki slučaj“ su prema stručnjacima za uređenje doma „tri najopasnije reči. One nas podstiču da skladištimo smeće kao da je esencijalno“, kažu otvoreno. A da bismo bolje razlikovali „svaki slučaj“ od onih koje ne bismo trebali da bacimo, stvarima koje skladištimo samo za određene situacije, njih nazivaju ‘samo za priliku’ i odnose se, na primer, na onu malu zalihu koju stvaramo kod kuće kupujući određene stvari u većim količinama, a koje su uvek potrebne, poput toalet papira ili sapuna za ruke. Ključ je u razlikovanju onoga što čuvamo ‘za svaki slučaj’ od onoga što kupujemo ‘za kad nam zatreba’.

vogue.es