Štamparija iz 1960-ih revitalizovana je u novo uzbudljivo mesto u Ljubljani

Slovenački Ofis Arhitekti ponovo dokazuju koliko su uspešni u revitalizaciji stare arhitekture. Kuća Ring House iz Ljubljane bila je primer kako od zapuštene modernističke građevine napraviti projekat vredan divljenja. Ove godine završili su još jedan važan projekat u Ljubljani – obnovu stare štamparije Mladinska knjiga.

Slovenački modernistički arhitekta Savin Sever projektovao je 1966. godine štampariju Mladinske knjige. Bila je to jedna od najvećih i najmodernijih štamparija svog vremena, i nosila karakteristična arhitektonska obeležja posleratnog modernističkog razdoblja, piše u svom tekstu o ovom projektu Matevž Granda, ističući kako je Sever jedan od najistaknutijih predstavnika takozvane ljubljanske škole arhitekture.

Stara štamparija modernizovana je početkom 21. veka, ali ubrzo je zatvorila svoja vrata zbog nemogućnosti da prati digitalne tehnologije i promene na tržištu. Zgrada je nakon toga nekoliko godina zjapila prazna sve dok nekoliko kreativnih kompanija nije pronašlo dom unutar zgrade. Novi vlasnik odlučio je da obnovi zgradu 2022. godine, a Ofis Arhitekti su taj zadatak preuzeli na sebe poštujući u potpunosti njeno nasleđe kojem su udahnuli novi život, kako kažu, ovom velikom rekonstrukcijom. Postojeća konstrukcija je zaštićena i, u svakom slučaju, bila je toliko zanimljiva kao izraz Severovog izvanrednog arhitektonskog pristupa da bi bilo nezamislivo srušiti je.

Photo: Tomaž Gregorič

Prostrane dvorane za štampu u originalnoj strukturi zgrade bile su vrlo prikladne za smeštaj kancelarije sa otvorenim tlocrtom, pa su Ofis Arhitekti zadržali postojeće minimalne izmene. Najveći izazov predstavljala je toplotna izolacija zgrade. Kako osigurati moderne klimatske uslove u zgradi koja je izgrađena sa obrnutom logikom? Rešili smo izazov toplotnom izolacijom unutar zgrade i dodatnim zastakljivanjem, što je omogućilo da originalne staklene prizme na krovu ostanu netaknute, govore pri čemu spomenute prizme dopuštaju prirodno svetlo kroz celu dubinu zgrade. Impresivno, složili smo se.

Photo: Janez Martinčič

Obnova pročelja zasnivala se na Severovim izvornim planovima koji nisu bili realizovani kad je zgrada podignuta, a vraćanje Severove izvorne ideje pružilo je rešenje za tehničku nadogradnju zgrade. Jedina značajna promena u originalnoj strukturi zgrade bio je novi ulaz, kako kažu arhitekti, izvorno su radnici štamparije ulazili u zgradu kroz svlačionice u kancelarijskom delu. To nije bilo prikladno za potrebe obnovljene zgrade, tako da je novi monumentalni ulaz uveden na južnoj strani.

Photo: Tomaž Gregorič

Amfiteatralno stepenište pak stvara svojevrsni urbani trg unutar zgrade, dočekuje ljude koji ulaze i služi kao mesto okupljanja. Arhitekti takođe ističu da pruža prostor za događaje i predstave, a sadrži deo štamparskih mašina iz izvorne zgrade, čime se predstavlja i čuva sećanje na njenu bivšu namenu. Na to su i najviše ponosni s obzirom na to da je poslednjih decenija nekoliko zgrada iz Severovog opusa srušeno. Nezadovoljni su arhitekti oko toga. Uprkos činjenici da je sam Sever zagovarao načela funkcionalizma i ideju da, kada zgrada više ne služi svojoj funkciji, treba da bude zamenjena novom, ova rušenja su bila tragično nepotrebna i uglavnom rezultat ekonomskih interesa. Ali stara legendarna štamparija je u Ljubljani sačuvana i sada živi svoj novi život. To je velika počast njenom tvorcu, ali i paradigma za novi savremeni sadržaj u kontekstu zaboravljene industrijske baštine, zaključuju.