Da, pročitali smo novi roman Sally Rooney - Intermezzo

Prošlo je tri nedelje od objavljivanja Intermezzo, novog romana jedne od najuspešnijih spisateljica sadašnjice, Sally Rooney. U te tri nedelje se mnogo toga dogodilo; samo nedelju dana nakon što je izdanje stiglo na britanske police knjižara roman je osvojio prvo mesto svih top lista književnosti, po čitanosti i prodaji.

Naravno da sam momentalno naručila knjigu. Sally Rooney je bez sumnje najglasniji književni glas generacije, ali njen talenat kao da je još veći od toga. Uz to moram napomenuti, nakon što sam pročitala knjigu, ovaj roman će sigurno podeliti čitatelje. Autorka je otišla još korak dalje u svom pisanju, svesna sam da će neki to tumačiti kao odlaženje, ja sam ga doživela kao razvoj.

Intermezzo govori o dvojici braće, Peteru, uspešnom advokatu u Dablinu, i Ivanu, koji je povučeniji, sramežljiviji, deset godina mlađi, nosi keramičke aparatiće za zube i igra takmičarski šah. Obojica tuguju zbog smrti oca, a među njima postoji dugotrajna gorčina. Naše percepcije o Peteru i Ivanu će se prilično drastično promeniti tokom čitanja romana, a i osećaji koje neizbežno stvaramo i vežemo za likove. Svako ko je čitao njena prethodna dela, posebno Conversations With Friends i Normal People svestan je da je njena glavna preokupacija – ljubav. I to ljubav u svim oblicima, od najsitnijih detalja zaljubljivanja do njenog kraja.

Intermezzo

Sally Rooney kao da namerno prati trend ljubavi, odnosa mlađeg muškarca sa starijom ženom jer se i toga dotiče na izuzetno zanimljiv način tako da ako ste do sada upijali filmove u kojima je ovaj trend dominantan (A Family Affair, The Idea of You, Lonely Planet…), roman Intermezzo zadovoljiće vašu sklonost upravo takvim pričama, samo što je taj odnos u romanu samo jedna od niti sa kojom autorka plete priču. Istovremeno me je podsetila na dela Notes on a Scandal Zoe Heller i The Young Man Annie Ernaux. Bez brige, ne podseća na njih, ne kopira ih; ni idejom, pričom, ni stilom. Sally je svoja, originalna, od prve do zadnje knjige. Ali zanimljivo mi je da njeno ime vežem za još ove dve autorke, sa ovim romanom su se nekako prirodno, možda putem podsvesne analogije, nametnule.

Intermezzo je do sada njen najzreliji roman, izuzetno sofisticiran i tera čitaoce na osećanje, hteli mi to ili ne. Imala sam osećaj da dok ga čitam da me obuzimaju razne emocije, naizmenično, nikako ne preplavljuju, roman kao da ne želi da bude previše za čitaoca, ali ne staju, nema pauze, od početka do kraja su tu, smenjuju se i podsećaju. Sally sa svakim poglavljem igra igru šaha, što i sam naziv romana implicira. Ali ovo je jedna fluidna, elegantna igra strategije sa preciznim ciljanjem u centar emocija.

U ovih sedam godina objavila je četiri knjige gde je svaka za sledeću visoko podigla lestvicu očekivanja, a koju je ova zadnja sa lakoćom preskočila. Iako postoje oni kojima smetaju određene stvari u njenom pisanju (kao što je završetak romana Normal People gde Connell otputuje u New York kako bi pratio svoj san o tome da postane pisac što izgleda kao da ispunjava svoj „buržujski“ san) koje se naizgled kose sa onim što ona sama proklamuje, u ovom romanu toga nema, namerno ili ne, nije važno. Primećujem da je povukla dobar potez kako ne bi sama upala u svoju zamku.

Intermezzo je i dalje tipičan Sally Rooney roman, ali koji je još promišljeniji, oprezniji, sofisticiraniji i koji čitaocima donosi priču kako istinski, duboko tugovati i voleti. Kao da vraća ljubav na fabrička podešavanja. A svima nam barem jednom u životu dobro dođe jedan potpuni reset.

Photo: Faber Books