Koja je tajna uspeha najpopularnije spisateljice današnjice

Ne tako davno, 2017. godine, Sally Rooney je na poslednjoj godini studija američke književnosti objavila svoj prvi roman Conversations with friends (Razgovori sa prijateljima) i u potpunosti uzdrmala književnu scenu. A pod književnu scenu mislim – celu, svetsku književnu scenu. Kritičari nisu ni završili sa svojim lovorikama, police knjižara kao da su tek prvi put nadopunile svoj stock knjigama, a Sally je već sledeće godine objavila novi roman Normal people (Normalni ljudi). I ovaj roman je dočekan isključivo sa hvalospevima, autorka je redom osvajala nagrade; Irish Book Awards, Costa Book Awards i BBC je odlučio da snimi miniseriju Normal People prema njenom romanu sa Paulom Mescalom i Daisy Edgar-Jones u glavnim ulogama. TV serija je osvojila BAFTA nagrade i Critics Choice Awards. Sally Rooney je skoro pa preko noći postala veliko književno ime, zapravo fenomen. Njene knjige su prevedene na desetine jezika i preporučuju ih pop zvezde poput Taylor Swift ili Barack Obame, ne moram ni da spominjem da se nalaze na listi svih book clubova slavnih, od Reese Witherspoon preko Dakote Johnson do Emme Watson.

U čemu je tajna pisanja Sally Rooney?

Ona uzima dobro poznate motive, ne otkriva toplu vodu,ali način na koji od njih gradi sasvim originalnu priču koju vodi do neočekivanog, iznenađujućeg kraja je prilično poseban. Uzmimo za primer Normal people; ovaj drugi roman je na prvi pogled, prvo čitanje jedna ljubavna priča. Ali iza tog laganog, nekima prizemnog, žanra nalazi se izuzetno slojevito književno delo o ljudskim odnosima i zamkama u koje učesnici priče, ljubavi zapravo, upadaju. Mislim da nema osobe koja nije uzela ovaj roman u ruke i pročitala ga u jednom potezu. Knjiga ima dvsta šezdesetak stranica, i sećam se, počela sam da je čitam pre spavanja što je bila greška u prvim koracima, jer ako je uzmete u ruke u ponoć kako što sam ja uradila, znajte da ćete dočekati zoru. Onaj trenutak kada sam zatvorila korice romana označio je početak sumanutog guglanja datuma izlaska njenog novog romana. I u ovo neko, ranojesensko doba pre tri godine sam dočekala roman Beautiful World, Where Are You (Divni svete, gde si). Pročitala sam original, na engleskom i hrvatski prevod i moram da istaknem da je prevoditeljka Patricija Horvat sjajno uhvatila stil Sally Rooney. Poseban je gušt pročitati ne samo sjajnu knjigu, već i podjednako sjajan prevod. Sally Rooney je u svoj svet pisanja usisala nas sve: čitatelje, kritičare, novinare, prevodioce, režisere, snimatelje, glumce… Svi jedva čekamo da uđemo u taj njen poseban književni svet. Periodi između romana postaju sve veći tako da sam nekako pretpostavila da sledeći roman neće doći pre ove godine i sada je napokon tu.

Londonska izdavačka kuća Faber Books je 24. septembra na police knjižara poslala primerke njenog najnovijeg romana Intermezzo. Knjiga je tek tri dana u prodaji i već mnoge knjižare prijavljuju da su rasprodale svoje primerke. Svi smo je toliko čekali. Da li je novi roman ispunio očekivanja? Rekla bih da – da. U iščekivanju dolaska knjige u domaće knjižare (ili u poštanski sandučić, gde pre dođe… da, završiću sa dva primerka, nije mi prvi put) pročitala sam valjda sve kritičke i ostale tekstove o romanu do kojih je moj pretraživač mogao da dospe. Svi, bez izuzetka hvale roman, a indikativan naslov romana ukazuje na nešto ipak drugačije od onoga na šta smo navikli od Sally Rooney.

Intermezzo, kao nešto potpuno neočekivano

Naziv Intermezzo upućuje na još nešto specifično, a to je istoimeni (neočekivani) potez u igri šaha. Taj potez uključuje odstupanje od očitog smera sa neočekivanim potezom koji od protivnika zahteva trenutni, instantni odgovor. Tu se nalazi caka, to je ono drugačije kod Sally Rooney, čak i kada se upoređuje njen najnoviji roman sa prethodnim. Likovi u romanu čine mnogo takvih neočekivanih, a istovremeno opravdanih poteza kojima jedni druge izbacuju iz koloseka, često sa logikom koju ni sami sebi ne mogu da priznaju. Svi njeni likovi polažu veliku veru u ljubav, ona im je sredstvo bega od konvencionalnih uloga koje im društvo nameće, a i oni sami sebi. Čim u tome uspeju, moraju da se suoče sa grubim nejednakostima kao što je materijalno bogatstvo, društveni status, odnos moći i sl. To je naprosto pogubno za njihov idealizam, ali ne i za samu ljubav.

I tu nastupa autoričin neočekivani potez, njen intermezzo; s obzirom na to da je Sally Rooney prilično jasno (i više puta) istakla i objasnila svoje političke stavove i da se oni iščitavaju i u njenim djelima, teoretičarka i dobitnica Pulitzerove nagrade Andrea Long Chu je ovom romanu pristupila drugačije nego Rooneyinim prethodnim delima i izložila teoriju da zapravo ne čitamo marksističku teoriju ljubavi, ne, mi, čitaoci zapravo čitamo teoriju marksizma kako nam njeni likovi, ljubavnici tumače. Mindblowing. Skoro pa da mi se zavrtelo u glavi od spoznaje. Da, odmah sam uzela Normal people u ruke i krenula da čitam, sledeći na redu su Conversations with friends i Beautiful World, Where Are You. Ne mogu da zanemarim tu novu teoriju – ovo su sada potpuno drugačije knjige! Nadam se da ću do kraja čitanja dočekati paket u poštanskom sandučiću.