Uloga mikrobioma za dug život je veća nego što možete da zamislite

Stručnjaci sve više ističu mikrobiom creva kao jedan od ključnih činilaca koji nam pomažu da živimo duže i zdravije. Unutar gastrointestinalnog trakta nalaze se milijarde bakterija, virusa i drugih mikroba koje obuhvatamo zajedničkim nazivom: crevni mikrobiom. Iako gastroenterolozi mogu reći da smo prilikom pregleda „iznutra svi isti“, istraživanja pokazuju da je svačiji crevni mikrobiom drugačiji, čak i kod jednojajčanih blizanaca.

Za razliku od drugih organskih sistema, mikrobiom je svuda i svugde osećamo njegove efekte. Iako razgovor o crevima kod mnogih izaziva stid i neprijatnost, creva danas zasluženo zauzimaju važno mesto u savremenoj medicini i dokazano utiču na kvalitet našeg života.

Nazvana i „drugim mozgom“, kroz naše telo šalju brojne signale, a mi ih često registrujemo kao „leptiriće u stomaku“ ili „okretanje želuca“. Listen to your gut, savet koji smo čuli i izrekli, pomaže nam da spoznamo dvosmernu komunikaciju između mozga i creva i donesemo pravu odluku. „Ako pitate stručnjake za dugovečnost, navešće vam generalno uvek iste uzroke hronične upale i inflammaginga, a to su zapadnjački način ishrane pun prerađenih i industrijskih namirnica, nedovoljna fizička aktivnost, pušenje, alkohol, hronični stres, toksini i zagađenje okoline. Svi ovi faktori izazivaju hroničnu upalu u našem telu tako što uništavaju naš crevni mikrobiom“, navodi dr. Andrija Karačić, osnivač Centra za crevni mikrobiom.

Mikrobiom modernog čoveka

Za razliku od jedinstvenog, zdravog, raznolikog i bogatog mikrobioma, sve je učestaliji mikrobiom savremenog čoveka koji je rođen carskim rezom, hranjen komercijalnom formulom, sa čestim uzimanjem antibiotika, prekomernom higijenom i unosom ishrane bazirane na prerađenim namirnicama sa smanjenim procentom vlakana.

„Radi se o krhkom i dinamičnom ekosistemu koji hemijskim signalima lokalno u crevima, ali i sistemski reguliše naš imunitet, metabolizam, nervni sistem, hormone itd. Crevni mikrobiom je kao senzor koji nadzire šta smo uneli u sebe i informiše naše telo u zavisnoti o tome kako je zadovoljan time što „vidi“. Crevni mikrobiom zna da li ste pojeli varivo ili burek, koliko se dezinficijensa koristi u okolini, ali i jeste li spavali dovoljno“, napominje dr. Karačić.

Mikrobiom i dugovečnost

Istraživanje u časopisu „Nutrients“ o crevnom mikrobiomu, starenju i dugovečnosti ukazuje na to da crevni mikrobiomi mogu da komuniciraju sa mozgom putem osi „creva-mozak“ i modifikuju ponašanje, uključujući kognitivne funkcije višeg reda, putem neuralnih, imunoloških i hormonalnih posrednika.

Najstarije odrasle osobe prema tom istraživanju koje su živele same, sa porodicom ili u posebnim zajednicama imale su veće relativne količine Lactobacillusa od najstarijih odraslih osoba koje su boravile u rehabilitacijskim bolnicama i urbanim sredinama. Dokazano je da nekoliko crevnih mikrobioma, pogotovoFirmicutes i Bacteroidetes, utiču na mentalno zdravlje kroz dvosmernu komunikaciju između creva i mozga, a disbioza crevnog mikrobioma može biti povezana sa mentalnim poremećajima, kao što su anksioznost i depresija.

Sa druge strane, komponente svakodnevne ishrane, uključujući probiotike (na primer, Lactobacillus i Bifidobacterium), prebiotike (na primer, dijetalna vlakna i alfa-laktalbumin), postbiotike (na primer, kratkolančane masne kiseline), fermentisane mlečne proizvode, začine (na primer, kurkumin i kapsaicin), voće, povrće i lekovito bilje mogli bi imati zaštitne efekte protiv mentalnih poremećaja poboljšavajući crevni mikrobiom, a potiskujući štetnu.

Probavni sistem kreće iz usta, u kojima se nalazi oko 700 vrsta bakterija, uključujući i one koje mogu uzrokovati bolesti desni (gingivitis). U studiji objavljenoj u „Critical Reviews in Microbiology“, naučnici navode da bakterija P. gingivalis može proći krvno-moždanu barijeru i time potencijalno ubrzati neuropatologiju specifičnu za Alzheimerovu bolest povećanjem neuroupale. Zbog toga je važno negovati i održavati probavni sistem počevši od usne duplje.

Da li smo blizu recepta za dugovečnost?

Studija „Plave zone“ opisuje regije sveta u kojima ljudi žive duže od proseka i održavaju dobro zdravlje i gde je posebno velik broj stogodišnjaka. Pet regija sveta trenutno se ubraja u takozvane Plave zone: Okinawa (Japan), Sardinija (Italija), poluostrvo Nicoya (Kostarika), Ikaria (Grčka) i Loma Linda (Kalifornija, SAD). Svih pet regija imaju određene kulturološke sličnosti koje se koriste za objašnjenje njihovog dugog i zdravog života. To uključuje pretežno biljnu ishranu sa velikom konzumacijom povrća i mahunarki, umerenim unosom kalorija i niskom konzumacijom duvana i alkohola. Osim toga, stanovnici Plavih zona visoko cene porodicu, vole da se igraju i druže, društveni angažman je vrlo visok, a fizička aktivnost je sastavni deo života.

Stoga, uz uravnoteženu ishranu i zdrav način života, čini se da su socijalna kohezija, zajednica i briga ključni faktori za zdravo starenje.