Četvrta sezona Emily in Paris nije ispunila moja (niska) očekivanja
Sonja Knežević
Septembar 14, 2024
Sonja Knežević
Septembar 14, 2024
Nakon četiri sezone, mislim da nam je jasno da seriju Emily in Paris ne gledamo zbog fantastične priče i razrađenih likova, već zbog drame, sanjivih prikaza Francuske i, naravno, uzbudljivih modnih kombinacija (prosto nikad ne znamo šta da očekujemo). Iako je kreirana od strane Darenna Stara, režisera serije Sex and the City, ova serija ipak ne doseže nivo kultnog klasika. Dobri elementi često bivaju zasenjeni preubrzanom radnjom i nerazvijenim likovima, što je evidentno i u najnovijim epizodama.
Nažalost, četvrta sezona ne samo da održava brzi tempo prethodnih sezona, nego deluje još ubrzanije. Kao da su tvorci serije previše ozbiljno shvatili činjenicu da danas zbog društvenih mreža imamo kraći raspon pažnje, jer događaji na ekranu deluju izuzetno kratko i sve se menja prebrzo, kao da listate Reels, a ne gledate seriju. Radnja se ovog puta odvija i u Parizu i u Rimu, ali i u Francuskim Alpima, a vremenska odrednica nije baš najjasnija s obzirom na to da u jednoj epizodi vidimo cveće u punom cvatu, dok u drugoj slave Božić. Netflixova odluka da sezonu izbaci u dva dela je stvorila iluziju protoka vremena, ali kompletan skok od skijanja u gradiću Megève do kratkog šortsa u Rimu samo dve epizode kasnije je ipak neprirodan. Ova sezona u 10 epizoda pokriva radnju koja bi lagano ispunila nekadašnju normu od 20.
„Love is in the Air“ bio je slogan kampanje sa kojom je sezona započela, a do kraja shvatamo da ne samo da je ljubav u zraku, nego su ljubavne afere došle do granice ludila. Od početka serije, uvek postoji bar jedan ljubavni trougao, koji je važan deo drame i pokretač radnje, ali u ovoj sezoni je to preraslo na potpuno drugi nivo – čini se da Emily u svakoj epizodi ima drugog partnera (koji je ljubav njenog života), ali isto je i sa drugim likovima. Mindy, Camille, Gabriel … svi su u svojevrsnom ljubavnom trouglu, a kod nekih je to i četverougao, ili u Sylvienom slučaju, otvoreni brak. Scenaristi su možda previše forsirali ljubavne dileme, jer je došlo do tačke kada više nisam mogla da pratim ko je s kim – na kratko bih otrčala po čašu vode, a kada bih se vratila, na ekranu bi me već dočekao novi par.
Na kraju prve polovine sezone, koja je izašla u avgustu, ostala sam prilično iznenađena zašto Emily nije izabrala Alfija, a sudeći po komentarima na Instagram profilu serije, nisam jedina. Međutim, njene ljubavne opcije se konstnatno menjaju, tako da je postalo gotovo besmisleno raspravljati o tome.
Gore od toga što kreatori ni sami ne znaju kom paru da se posvete, je činjenica koliko ni jedan aspekt radnje ne pogađa nikoga od likova. Istina, nije da sa neverovatno brzom radnjom likovi uopšte imaju vremena da procesuju slomljena srca i apsolutno traumatične događaje, ali njihova nonšalantnost čini da sve što se dešava deluje neozbiljno. Naljute se, a dva minuta kasnije je već sve po starom. Raskinu, a već u sledećoj epizodi se ponovo drže za ruke. Uspešni su, ali im sve što su gradili propadne – ne brinite, jer im se u sledećoj epizodi opet sve vrati. Likovi prolaze kroz velike životne promene kao da nisu ništa, jednostavno ih otresu i nastave dalje s poslom. Zbog toga ne možemo da se vežemo ni za jedan deo radnje, jer će neminovno da potone u zaboravu, ito verovatno već u sledećoj epizodi.
Jedina stvar za koju možemo da se vežemo je svačija opsednutost sa Emily. Razumem, radi se o izuzetno lepoj devojci koja je sjajna u svom poslu, ali kako je moguće da zbog toga gotovo svi zanemaruju njene velike mane, egocentričnost i razmaženost? Apsolutna definicija pretty priviledge. Na pola sezone Gabriel prolazi kroz zaista emocionalno težak period, ali gotovo da nema reakciju na to. Jedini put kada kod njega vidimo bilo kakve emocije, to je kada se radi o Emily. Njegov izliv emocija na francuskom je zapravo možda i najbolji trenutak ove sezone, jer jedini deluje prirodno i realno, a ujedno je i prikaz šta bi ova serija mogla da bude, kada ne bi bila raštrkana na sve strane. Publika voli napetost i dramu, a toga u ovoj sezoni prosto nema, što je uglavnom rezultat previše događaja i premalog razvoja radnje.
Kao da ih već nema dovoljno, druga polovina četvrte sezone donela nam je nove likove, Marcella i Genevieve. O Marcellu nema mnogo da se kaže. Njegov lik prati standard Emilynih simpatija – konvencionalno privlačan muškarac koji je opsednut njom. Pokušavam da smislim još neki atribut koji bih mogla da mu pripišem, ali njegov lik je toliko nedorađen da mi ništa ne pada na pamet. Možda to da ima kul akcenat? Kada bolje razmislim, sudeći po tempu ove sezone, možda je bezveze trošiti reči na opis njegovog karaktera, jer postoji velika mogućnost da ga već u prvoj sledećoj epizodi neće biti.
Genevieve je, s druge strane, nešto zanimljivija. Ona je kćerka Sylvinog muža, koja dolazi iz New Yorka i useljava se u njihov dom u Parizu. Kako Sylvie želi da se što pre otarasi gužve u stanu, nudi joj posao u agenciji. Genevieve je jako slična Emily, jer je ambiciozna, luckasta, stereotipna mlada Amerikanka. Međutim, ona ima jednu prednost u odnosu na Emily – govori francuski. Njih dve se odmah sprijateljuju, ali ubrzo postaje jasno da se Genevieve možda malo previše divi Emily. Želi sve što ona ima, a to je dovodi na sklizak teren zbog kog na kraju doživljava neprijatan momenat koji podseća na Angelinu Jolie sa Bobom Thorntonom na crvenom tepihu 2000-ih. Ali njeni usponi i padovi su me zabavili i dali su mi uvid u ono što bi Emilyn lik mogao da bude, kada ne bi imala imunost glavnog lika.
Mindyna pevačka karijera je sporedna radnja koja sa mnom prosto ne rezonira. Sa Evrovizijom i nastupima mi na momente deluje kao potpuno druga serija, koja sama ne bi uspela. Međutim, ono što mi se mnogo dopada je Mindyn i Emilyn odnos, jer bezuslovno podržavaju jedna drugu. S tim u vezi, ova serija zaista stavlja važnost na podršku među ženama. Vidimo da Emily stvarno brine o svojim odnosima sa drugim ženama, posebno sa Camille, a bilo je osvežavajuće konačno videti kako se konačno slaže sa Sylvie.
Nije da gledanje četvrte sezone Emily u Parizu nije bilo prijatno, posebno za one koji su već investirani u radnju, jer je serija prilično dobra za opuštanje i odmor. Ipak, mislim da pati zbog previše sadržaja, gde bi zapravo mogla da profitira od fokusa na određene aspekte u kojima je jaka i koje obožavaoci zapravo jako vole. Preostaje nam da se nadamo da će se u sledećoj sezoni režiseri odlučiti da uspore, ali i da nagađamo u kojoj će evropskoj prestonici da se odvija radnja.