Romantični filmovi koji su ostavili dubok utisak na nas

Ljubav i tuga na filmu je najkraći opis imenilaca ovih filmova. Duže bi bili – filmovi koji se bave dvema emocijama koje čine ljudskost u ljudima.

Prošle godine su iznedrili sjajne filmove, filmove koji su izazvali kontroverze, filmove koji su oborili rekorde na blagajnama, filmove koji su pokrenuli trendove u modi, popularnoj kulturi itd.
Isto tako je u prošloj godini prikazano nekoliko filmova koji se nalaze u potpuno drugom svetu od onoga u kojemu obitavaju „Oppenheimer“, „Barbie“, „Killers of the Flower Moon“ i drugih velikih filmova koji su okupirali bioskopske blagajne i medijski prostor. Prošla godina je takođe bila godina „ljubavi i tuge na filmu“; Ovo su romantični filmovi koji će vas naterati da posegnete za maramicama. Iako zvuči pomalo otrcano, da, stvarno jeste tako.

All of Us Strangers

Prvo sam pogledala „All of Us Strangers“ jer sam sredinom devehiljaditih pročitala odličan engleski prevod romana „Strangers“ japanskog autora Taichija Yamade. Razlog zbog kojeg sam ga čitala jeste da sam slučajno naišla na podatak da je krajem osamdesetih japanski original osvojio Yamamoto Shūgorō nagradu za najbolji tzv. human-interest roman. „Human-interest“ je bio pojam koji je početkom dvadesetog veka isto tako obeležavao jednu granu novinarstva koju bismo mogli okarakterisati kao manipulativno, senzacionalističko, „žuto“ novinarstvo. Bez brige, nagrada koju je ovaj roman osvojio ne nagrađuje takve priče.

Roman je bio hit i godinu, dve nakon objavljivanja, snimljen je film „The Discarnates“,koji je režirao Obayashi Nobuhiko. Tako da ova priča ima značaj, istoriju, veliki interes i momentalno me je privukla kada sam videla da će u novom filmu glumiti Paul Mescal i Andrew Scott. Nakon gledanja, mogu samo da istaknem da je to duboko lični portret novootkrivene ljubavne i traumatične prošlosti, a ako vam se gleda emotivno remek-delo, ovo je film koji treba da pogledate.

Past Lives

Sledeći film na „watch“ listi je „Past Lives“. Film je američka romantična drama koju je napisala i režirala Celine Song. Tako ga opisuju, kao romantičnu dramu. Ja bih još dodala emocionalno razarajuća drama. Glavne uloge tumače Greta Lee, Teo Yoo i John Magaro. Film prati dvoje prijatelja iz detinjstva tokom dvadeset i četiri godine dok razmišljaju o prirodi svoje veze dok se udaljavaju, živeći različite živote. Nakon gledanja nisam mogla da verujem da je ovo dugometražni filmski debi režiserke. Jer film me je ostavio u bujici osećaja. Kao da sam u sat i četrdeset minuta preživela pet godina emocija. Emotivan kraj podsetio me je i na „In the Mood for Love“ Wong Kar-waija. Gledala sam ga kroz suze; Tony Leung je plakao na ekranu, ja sam plakala ispred ekrana, svi smo (neizbežno) plakali.

Red, White & Royal Blue

Film „Red, White & Royal Blue“ snimljen je prema istoimenom bestselleru Caseyja McQuistona. Knjiga i film pričaju neverovatnu priču o sinu američkog predsednika koji se zaljubljuje u princa od Welsa. Da, dobro ste pročitali. Isprva skeptična, mislila sam da se radi o lošem ljubiću (knjiga i film), zatim znatiželjna (u filmu glume Stephen Fry i Uma Thurman), na kraju, nakon gledanja sam ostala – zadovoljna. Film nije vrhunsko ostvarenje, ali je dobra zabava. I obrađuje temu koja bi stvarno malo kome pala na pamet.

Shortcomings

„Shortcomings“ je zabavan film koji potpisuje režiser Randall Park. I to mu je prvi dugometražni film. Na ovoj listi, prosek debitantskih filmova je prilično visok. Izgleda da su teme ljubavi i tuge prilično dobar izbor za filmski debi. To je odlučio i Park, inače uspešan glumac, te snimio film prema romanu autora Adriana Tominea, a koji je zaslužan i za scenario. Odbir teme mu je bio pun pogodak jer se u njoj snašao kao „riba u vodi“. Iako se radi o romantičnoj drami, za razliku od mnogih, ova se završava mnogo iskrenije i istinitije od većine romantičnih drama i zato zaslužuje da bude gledana.

Afire

Nakon jako dobrog filma „Undine“ koji sam gledala na „na zahtev“ 2020. na Zagreb Film Festivalu, sledeći film režisera Christiana Petzolda odmah mi se našao na listi filmova koje treba pogledati. „Afire“ je njegov sledeći film i usudila bih se da kažem da je još bolji od prethodnog. Pratimo mladog pisca Leona koji planira da provede mirno radno leto sa svojim prijateljem Felixom u kolibi na Baltičkom moru. Od samog početka, ništa ne ide po planu. Usput im se pokvari auto, a kada konačno stignu, naiđu na neočekivanog gosta, zagonetnu Nađu. Duo se ubrzo pretvara u trio, a potom i kvartet, koji se Leonu uopšte ne dopada. Požari se dešavaju u toj oblasti, a njih četvoro ostaju zarobljeni u baltičkoj idili sa napetim, uzburkanim i eksplozivnim emocijama. Ova sporogoreća(!) nemačka drama donosi izmenu seksualne napetosti i besa, dve krajnosti spektra ljubavi i tuge. Film je osvojio Srebrnog medveda na Berlinaleu, opravdano.

Fallen Leaves

Na prošlogodišnjem Cannesu je premijerno prikazan dvadeseti film Akija Kaurismäkija, „Fallen Leaves“ gde je i osvojio nagradu žirija. Aki Kaurismäki se s ovim filmom najviše približio žanru romantične drame. Film donosi priču o ženi i muškarcu, izgubljenim pojedincima, u potrazi za ljubavlju, koji se slučajno upoznaju u karaoke baru. Retro paleta boja filma kao da ukazuje na emocionalna stanja, i iako se radi o priči smeštenoj u današnji Helsinki, imala sam osećaj kao da gledam Helsinki iz sredine dvadesetog veka. Aliupoznajmo likove; Ansa je radila u supermarketu, no izgubila je posao jer je uzela pakovanje sira kojem je istekao rok trajanja. Holappa je fizički radnik koji ostane bez posla jer pije. Njihov slučajni susret u karaoke baru dovodi do neke vrste udvaranja. Oni dele jako malo reči, ali tišina je opipljiva i ispunjena čežnjom. Kao i u ostalim Kaurismäkijevim filmovima teško se postiže sreća i zadovoljstvo, no ovaj film donosi kraj koji budi nadu na jedan čudan, pomalo uvrnuto šarmantan način.

Passages

„Passages“ je francuska drama koju je napisao i režirao Ira Sachs, a glume Franz Rogowski, Ben Whishaw i Adèle Exarchopoulos. Priznajem film sam gledala zbog Bena Whishawa, ali priča je ono što me podjednako zaintrigiralo. Naime, radi se o ljubavnom trouglu koji čine dva gej muškarca i strejt žena. Mladi reditelj vara muža sa ženom i posle niza događaja i njihovih odluka koje slede shvatila sam da sam gledala tugu i bol spakovanu u jednu fascinantnu avanturu. Neko je u moru komentara na (nekima) napisao kontroverznu scenu seksa u filmu na internetu napisao da je seks ovde zapravo zaplet. Složila bih se. I dodala je da zato film nije – romantičan, bar ne u klasičnom, tradicionalnom smislu te reči. Ira Sachs je nakon meni razočaravajućeg filma „Frankie“ sa Isabelle Huppert iz 2021. godine sada napravio jako dobar film.