Harvard je proglasio jedan popularan olimpijski sport odličnim za mozak

Popularna disciplina ovih Olimpijskih igara nalazi se na vrhu liste 5 najkorisnijih sportova svih vremena prema studiji sa Harvarda. Radi se o plivanju. Osim što angažuje sve mišiće u telu, takođe je korisno za kognitivno i mentalno zdravlje. Različite naučne studije na ovu temu su jednoglasne, što je potvrdila dr. Seena Mathew, neurobiološkinja obučena za fiziologiju mozga za TED: “Dokazano je da redovno plivanje poboljšava pamćenje, kognitivne funkcije, imunološki odgovor tela i raspoloženje. Plivanje takođe može pomoći u popravljanju štete uzrokovane stresom i u izgradnji novih neuronskih veza u mozgu. “ Prema njenim rečima, „ljudi su vekovima tražili izvor mladosti. Plivanje je možda najbolji put za to.”

Aerobne vežbe poboljšavaju sposobnosti mozga

U sportskom leksikonu razlikujemo “anaerobne” aktivnosti od “aerobnih” aktivnosti. Prvi tip aktivnosti, koji uključuje na primer bodybuilding ili tabatu, okuplja vrlo intenzivne vežbe u kratkom trajanju, koje omogućuju telu da proizvodi energiju sa vrlo malo kiseonika (i dovode nas “do kraja daha”). Drugi tip aktivnosti, koji uključuje plivanje, trčanje, pilates pa čak i ples, su vežbe umerenijeg intenziteta koje se izvode u dužem trajanju.

Upravo su one odlične za kardiorespiratorni sistem, jer pomažu kod zadovoljavanja potreba mišića za kiseonikom. Osim rada na izdržljivosti, ovi aerobni sportovi pridonose neurogenezi (rađanju neurona) i „igraju ključnu ulogu u pomaganju da se poništi ili popravi oštećenje neurona i njihovih veza“, objašnjava dr. Seena Mathew.

Tako se podstiče neuronska plastičnost, a time i kognitivne funkcije, posebno one povezane sa pamćenjem i učenjem. Kao bonus, istraživači su primetili dobrobiti za mentalno zdravlje . „Aerobna vežba takođe podstiče oslobađanje specifičnih hemijskih glasnika koji se nazivaju neurotransmiteri“, nastavlja dr. Seena Mathew. Jedan od njih je serotonin. Kad je seratonin prisutan u većanim količinama, smanjuje anksioznost i poboljšava raspoloženje”.

3 prednosti plivanja za mozak

Kako prenosi TED, istraživači tek počinju da shvataju zašto je među ovim aerobnim aktivnostima plivanje posebno korisno za mozak. Dobra vest je da ne morate da plivate ,poput sportista na Olimpijskim igrama, 400 metara u rekordnom vremenu da biste ostvarili prednosti ove popularne discipline. Studija na mladim odraslim osobama pokazala je da su nakon 20 minuta prsnog plivanja umerenog intenziteta kognitivne funkcije već bile pojačane.

1. Plivanje poboljšava pamćenje

Studije su dokazale da plivanje (čak i 20 minuta dnevno) može poboljšati raspon pažnje, kratkoročno i dugoročno pamćenje, pa čak i da smanji kognitivne efekate starenja. “Dokazano je da plivanje stimuliše moždane puteve koji suzbijaju upalu u hipokampusu i inhibiraju apoptozu ili smrt ćelija. Studija je takođe pokazala da plivanje može da doprinese preživljavanju neurona i da smanji kognitivne efekte starenja”, čitamo na stranicama TED-a.

2. Plivanje podiže raspoloženje

Budući da je plivanje celokupna fizička aktivnost koja koristi sve glavne mišićne grupe, ona tera srce da radi punom brzinom, što povećava protok krvi (otuda i njegova reputacija za zdravlje kardiovaskularnog sistema). „To dovodi do stvaranja novih krvnih sudova, procesa koji se naziva angiogeneza“, objašnjava neurobiologinja. Povećan protok krvi takođe može da dovede do značajnog oslobađanja endorfina, hormona koji deluju kao prirodni ublaživač boli u celom tielu. Odatle i osećaj euforije koji često dolazi nakon vežbanja.” Hormon blagostanja kako mu se često tepa.

3. Plivanje povećava sposobnost učenja

Kako plivanje može da utiče na stvaranje neuronskih veza tako pomaže u skladištenju novih informacija pa time i u učenju i jača precizno pamćenje.

vogue.fr