Zimske Olimpijske igre u Sarajevu i vremena koja se pamte

Sarajevo, grad koji je bio domaćin XIV zimskih olimpijskih igara 1984. godine, zauvek je upisan u srca svih koji su imali privilegiju da osete njegov duh tokom tih nezaboravnih dana. XIV zimske olimpijske igre bile su značajan događaj ne samo za grad Sarajevo i Bosnu i Hercegovinu, Jugoslaviju već i za ceo svet, kao simbol mira, prijateljstva i sportskog duha. Sarajevo je 1984. godine imalo privilegiju da organizuje ovu prestižnu manifestaciju kao glavni grad Socijalističke republike BiH unutar SFR Jugoslavije. Grad je dočekao sportiste i͏ gledaoce iz preko 49 zemalja pokazujući sjaj Bosne i Hercegovine i ljubaznost njenih građana.

Olimpijski muzej u Sarajevu nije samo mesto koje pamti prošlo vreme. On predstavlja optimizam, snagu i trajnu suštinu olimpijskog pokreta. Olimpijski muzej je nakon ratnog razaranja obnovljen i otvoren za javnost u oktobru 2020. godine. Obnovljeni Muzej danas služi kao vodilja, pokazujući nam kako sport i kultura mogu popraviti, povezati razlike͏ i motivisati buduće generacije za činjenje dobrih dela kroz sport. Duh olimpizma, utkan u samu srž našeg grada, večan je i neprolazan, podučavajući nas da je najveća pobeda pobeda nad samim sobom, a najlepša medalja ona koja se nosi u srcu. U srcu Sarajeva, u njegovim zidinama, u njegovim pričama, Olimpijski muzej stoji kao svedok vremena, kao čuvar duha koji nikada ne umire, kao dom gde se snovi ne samo čuvaju nego i rađaju.

Pored sportskih eksponata, u muzeju se izlaže i veliki broj umetničkih dela, koje su tada jugoslavenski umetnici pravili na poziv Organizacionog komiteta Olimpijskih igara, a za potrebe izlaganja u Olimpijskom muzeju. Jedna od takvih postavki je i izložba “Sport i umetnost”, koja je rezultat jednog od najznačajnijih projekata iz programa kulturnih manifestacija tokom XIV zimskih olimpijskih igara u Sarajevu, predstavlja spoj umetnosti i sporta kroz jedinstvenu mapu grafika. Ova mapa je realizovana u saradnji Galerije “Visconti art – Lazo Vujić” iz Ljubljane i izdavačke kuće “Svjetlost” iz Sarajeva.

Osnovne ideje Olimpijske povelje, koje promovišu humanizam i povezivanje naroda sveta bez obzira na političke, rasne i kulturološke razlike kroz sport, ovom izložbom su izražene kroz umetnički projekat visokog kalibra. Šesnaest umetnika, velikana savremene umetnosti, uključujući Doracia, Folona, Grecoa, Halnweina, Hodgina, Hwanga, Kolara, Moorea, Paladina, Pistoleta, Rosenquista, Santomasoa, Twomblya, Warhola, i dva sjajna grafičara iz Jugoslavije, Stupicu i Hozu, odazvalo se pozivu da doprinesu ovoj jedinstvenoj kolekciji.

Prva promocija izložbe održana je u junu 1983. godine na 14. međunarodnom sajmu umetnosti u Bazelu. Nakon toga, izložba je putovala širom Evrope, Sjedinjenih Američkih Država i Kanade, obuhvatajući gradove poput New Yorka, Brisela, Pariza, Beča, San Franciska, Los Anđelesa, Bostona, Vašingtona, Toronta, Detroita, Denvera i Indianapolisa. U Jugoslaviji, izložba je bila predstavljena u Splitu, Zagrebu i Sarajevu.

Ova izložba nije samo simbolizovala spoj umetnosti i sporta već je i demonstrirala moć umetnosti kao univerzalnog jezika koji prevazilazi granice i ujedinjuje ljude širom sveta. Geslo da u Sarajevu nije održano samo sportsko već i kulturno slavlje Zimskih olimpijskih igara, najjasnije je potvrđeno kroz ovu izložbu Mapa grafika “Sport i umjetnost”, kojoj se danas u Olimpijskom muzeju Sarajevo mnogi dive.